PULS KULTURNOG NASLEĐA

Razumevanje kulturnog nasleđa može biti osnovno za živote sadašnjih i budućih generacija, pa je zato važno da se to nasleđe prepozna, razume i čuva. Najbolji način ostvarenja takvog cilja je, potvrdilo se i ovog puta, razmena iskustava i znanja onih koji se kulturnim nasleđem bave. U okviru projekta „EU – za kulturno nasleđe i turizam“, […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

KAMP OMLADINSKE UMETNIČKE MREŽE

Prednost druženja sa novinarkama je u tome što uvek postoji mogućnost da tokom kratke posete njihovom gradu završite na zanimljivim mestima, događajima; saznate nešto novo i otkrijete da postoje dva sela imena Jelašnica, jedno je blizu Niša na putu ka Sićevačkoj klisuri pa se pre toga skrene i eto vas u Jelašničkoj klisuri; a druga, […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

PLANOVI ENTERIJERA NOVOG DVORA IZ 1912.

Ne događa se često da zanimljiv i važan istorijski dokument iz privatnih ruku stigne u muzej (gde mu je i mesto), posebno ne ako nije u pitanju poklon već nadmetanje na aukciji. U maju 2019. godine na sajtu gradnja.rs naišla sam na tekst o tome kako je antikvarnica u nemačkom gradu Tibinegnu izložila na prodaju […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

NIKOLA DOBROVIĆ

„Dobrović je bio pravi čovek, na pravom mestu, ali ne i u pravo vreme. On je bio toliko ispred i iznad svog vremena, da se divergencija nikako nije mogla usaglasiti. Niti je Dobrović mogao da degradira samoga sebe „prilagođavajući“ se vremenu, niti je vreme moglo da podnese „nasilje“ zahteva visokih standarda.“[1] Nikola Dobrović, Pod zastavama […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

SVETSKI DAN SECESIJE 2022

Šetnja povodom Svetskog dana secesije 10. juna 2022. počinje okupljanjem ispred kuće u Krusulinoj 35 u 18 sati.  Broj učesnika je ograničen pa je prijava obavezna na majda@lepotazivota.rs Muzej grada Beograda i Lepota života po peti put organizuju gradsku šetnju povodom Svetskog dana secesije. Ove 2022. godine posetioci će imati prilike da čuju priče o […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

KNJAŽEVAC PONOVO

Tekst o kući Ace Stanojevića, u kojoj je smešten Muzej grada Knjaževca, pre četiri godine započeo je rečenicom: „Knjaževac je varoš u Istočnoj Srbiji, jedna od onih varoši u koju prosto morate da se zaljubite i da im se vraćate kad god vam se ukaže prilika“. Kako se mišljenje i osećanje nije promenilo nema razloga […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

SECESIJA ČETVRTKOM

Godina 2020. započela je kao svaka druga godina do tada, sa svim poznanicama i nepoznanicama koje život nosi. Tek što smo načeli drugi mesec počele su da se pojavljuju vesti koje su ličile na citate iz naučno fantastičnih romana – počela je priča u super virusu koji napreduje nezaustavljivo, o kojem naučnici ne znaju ništa […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

OD BIDERMAJERA DO MEDIALE

Od banke muzej Na početku Vlajkovićeve ulice u zgradi nekadašnje Agrarne banke izgrađene po projektu braće Krstić 1930-ih, između Parlamenta i Doma sindikata, nalazi se Istorijski muzej Srbije. Zgrada u kojoj se nalazi, iako masivna i impresivna kako banka nalaže, nije najzgodnije mesto za muzej što poslenike ove ustanove ne sprečava da vredno rade na […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

AKT U FOTOGRAFIJI JOŽEFA PEHANA

Iz istorije akt fotografije „Većina istorija fotografije za prve akt-fotografije uzima dve dagerotipije[1] istog naziva – Studija nagog tela. Prvu je napravio francuskih slikar Šarl Negr 1848. godine, a drugu … drezdenski fotograf veduta Herman Krone dve godine kasnije.“[2] Pojavom fotografije slikarima i vajarima je u mnogome olakšan rad po ’živom’ modelu. Umesto crteža i […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

JOŽEF PEHAN – PIONIR SELFIJA

Umetnik o kome se malo priča Pisati o svestranom umetniku koji je otišao prerano, a ipak za sobom ostavio blago nije jednostavno. Pisati o umetniku koji se oprobao u skoro svim vidovima umetnosti – od slikarstva, muzike, fotografije, pozorišta, pa kažu i do arhitekture još je teže. Pisati o umetniku koji ni nakon sto godina […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •