PLATRES

Kako brzo živim! Kako sati dugi

Prolaze, ko bele ptice. Nit znah samo

Čim su povezani jedan dan za drugi,

Niti kad zapitah: zašto sve, i kamo?

U nogama sfinksa prespim svake noći,

Sa srcem što nije ni srećno, ni plačno,

Za sve što je prošlo što je prošlo i sve što će proći:

Jer svaki je trenut nešto beskonačno.

Ja ne imah nikad ni minute neme,

Da pitam kud ode uzdah što odleće.

Toliko je uvek bilo kratko vreme

Između dve suze i izmeđ’ dve sreće.

Kako brzo živim! Kako sati dugi

Prolaze, ko bele ptice. Nit znah samo

Čim su povezani jedan dan za drugi,

Niti kad zapitah: zašto sve, i kamo?[1]

Pre bezmalo jednog veka Jovan Dučić je napisao ove stihove, objavljene u zbirci „Pesme sunca“ 1929. godine. Protok vremena je za mnogo toga fatalan, ali za osećaj i poeziju nikada. Sročeno pre bezmalo sto godina ovo Dučićevo majstorstvo savršeno opisuje moj unutrašnji dijalog dok opominjem sebe da bi valjalo napisati poslednji nastavak o septembarskoj bajci na Kipru. Sve ima svoj kraj pa bi valjalo i da pripovedački lanac dobije svoju poslednju kariku.

Pregledavam fotografije, pokušavam da odaberem one kojima ću ilustrovati poslednji izlet i pretposlednji dan svog, ispostaviće se, možda najemotivnijeg putovanja (konkurencija je ozbiljna moram priznati, ali neveliko ostrvo uporno izbija na vrh). Čitam ponovo već objavljene priče pokušavajući da pronađem prave reči. Savladavam svoju potrebu ka patetici, opet… Na kraju reči će poteći onako kako njima odgovara i složiće skasku o Platresu na Trodosu.

Govoreći o selima na planini Trodos ponovo se susrećemo sa „Gornjim“ i „Donjim“ (Pano i Kato), ovoga puta Donji Platres i Gornji Platres se naslanjaju jedan na drugi. Prema priči prvo je postojao današnji Gronji Platres bio je samo Platres, dok je Donji Platres imao posve drugo ime – Tornarides. Vremenom je ime od povezanosti sa tkanjem i tkačima nekako prešlo u ime povezano sa trgovcima, a kako je Platres već postojao stvar je razrešena dodavanjem odrednice Donji i Gornji – Kato i Pano.

Gornji Platres (koje žitelji uglavnom zovu jednostavno Platres) započeo je kao stanište stočara i vinara, vremenom su preduzetni meštani dodavali voćnjake, jer je zemljište i klima idealno za gajenje trešanja, jabuka, krušaka, breskvi…

Početak 20. veka doneo je pojavu putovanja zbog odmora i razonode, a kako su obronci Trodosa leti mnogo prijatniji za boravak od usijane morske obale, mnogi žitelji ušli su u avanturu turizma. Danas su Donji i Gornji Platres jedan od simbola planinskog turizma, nudeći obilje mesta za boravak, restorane, kafee, odličnu hranu, slatkiše, piće, ali i šetnje, oporavak od vreve i mir šuma i planinskih staza, žubor vode, a zimi sneg i skijaške staze.

Moj boravak na Kipru poklopio se sa zvaničnim završetkom letnje turističke sezone, pa su mnoga mesta zatvorena, što ni najmanje nije umanjilo magiju šetnje po Pano Platresu i odlazak do vodopada Milomeri (Millomeri). Naprotiv, imam utisak da je zapravo doprinelo osećaju vanvremenosti i užitka.

Arhitektonski Platres nije tipično Kiparski primer, kuće su više u engleskom stilu, što nije neobično jer je u vreme turističkog procvata ovih sela Kipar bio britanska kolonija. Jedinstven je osećaj dok na terasi kafea Kleopatra, u kući kolonijalnog stila dvadesetih godina 20. veka uživate u tipičnoj kiparskoj poslastici galaktobureko[2] uz kafu i bezalkoholni koktel osveženja. Mir, tišina, boje, belina, savršen konobar, prijateljstvo, lepota, spokoj…

Od nedavno Platres zovu Selom kraljeva i pesnika. Pretenciozno pomislio bi neko i taj neko bi pomislio pogrešno. Možda danas ova planinska mesta posećuje isključivo običan svet, ali nekada je Trodoski dragulj ugošćavao kraljeve, pisce i pesnike, poput egipatskog kralja Faruka Prvog (podsetimo se priče o koktelu osmišljenom po njegovoj želji), spisateljice Dafne di Morije koja je svoje remek delo „Rebeka“ pisala u hotelu Forest Park i pesnika Jorgosa Seferisa (Seferijadisa) dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1963. godine, a koji je Platres učino svetski poznatim pesmom „Eleni“.

Fotografišući kuće Platresa setih se kako smo nekoliko dana pre, tokom posete mesta Trodos, obišle i neobičnu crkvu koja svedoči o britanskom boravku na Kipru. Crkva Svetog Đorđa Šumskog (Saint George of the Forest) izgrađena je od lokalnog planinskog kamena u stilu Anglikanskih crkava, elegantna je, skoro neprimetna i savršeno se utapa u okolinu. Nalazi se nedaleko od centra Trodosa preko puta Britanske vojne baze. Mesto na kome se nalazi i specifična arhitektura stvaraju savršenu romantičnu pozadinu za venčanja, pa je hram česti odabir onih koji započinju novu etapu svojih života.

Istim kamenom, ali u drugačijem stilu, na temeljima stare Crkve Vavedenja, 1973. nikla je nova, danas jedano od obeležja Pano Platresa i polazna točka u šetnji kroz ovo planinsko selo.

Kamen žućkastih, sivih i crvenkastih nijansi nosi zidove crkve, kuća, pa i podzide puteva i uz ciglu specifičnih dimenzija glavna je karakteristika ovdašnje arhitekture, doprinoseći likovnosti pejzaža i vizuelnom užitku.

Dok sedim na zidiću, čekajući Branku da se pobrine za lokalnu malu zagubljenu macu i proćaska sa meštanima u prodavnici, zamišljam Dafne di Morije u promenadi kroz Platres sve do hotela Forest Park, kroz šume i staze, preko kamenja, i nekako mi je jasno zašto je baš ovde pisala svoj magnum opus.

Za poslednju tačku završnog obilaska mog septembarskog boravka na Kipru 2023. godine, Branka je odabrala jedan od vodopada u blizini – Milomeri (Millomeri). Iako vodopadi na Kipru nisu onako grandiozni i bogati kao neki na evropskom kontinentu, nisu ništa manje upečatljivi i dušolekoviti.

Do Milomeri vodopada se lako stiže, a kada se ispred njega stane svet nestaje i utapa se u zvuk vode, drveće, stene, neobično korenje i nestvarni mir na dnu sveta. Još jedna od prednosti boravka van turističke sezone.

Spuštamo se niz Trodos ka Limasolu. Jasno mi je da će se uskoro završiti ova bajka i da me čeka povratak u stvarni život. Toliko toga je ostalo da se vidi, poseti, doživi na ovom evropskom ostrvu koje geološki pripada Maloj Aziji, Afroditinom ostrvu, ostrvu ljubavi. Ne vredi očajavati i time gubiti preostalo vreme. Biće prilike…

Fotografije M. Sikošek

KRAJ

[1] „Sati“, Jovan Dučić

[2] Nalik krempiti