SECESIJA MEĐ BILJEM

Već godinama je moderno i očekivano reći kako ‘volim da putujem i upoznajem nove kulture’. Divno je kada je zaista tako, kada se putovanje ne svodi na jurcanje i obeležavanje kvadratića na spisku: video/videla; bio/bila. Koliko od svega toga zaista ostane ili doprinese proširivanju pogleda na svet to je već drugo pitanje. Da li je […]

  • 91
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

KUĆA LEONE PANAJOT

U Francuskoj ulici u Beogradu, na broju 31 zaklonjena hladom razgranatog drveća i poplavom parkiranih automobila skriva se kuća sazidana u stilu čiste secesije. Kuća koja bi mogla sa ponosom da stane uz mnoge primere ovog stila diljem evropskog kontinenta. Opet, nekako je skrajnuta, slabo je ko primeti, slabo ko na nju obrati pažnju. Žurno […]

  • 128
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

SECESIJA NAŠA NASUŠNA

Bilo je uzbudljivo, bilo je zanimljivo, bilo je divno – Svetski dan secesije 2018. godine po prvi put zvanično obeležen u Beogradu. Muzej grada Beograda i Klub Lepota života udruženim snagama, energijom, voljom i radošću osmislili su i sproveli obeležavanje Svetskog dana secesije i skrenuli pažnju na arhitektonske dragulje ovog stila u Beogradu. Kroz sliku […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

THE WORLD ART NOUVEAU DAY IN BELGRADE

The exhibition “Art Nouveau – Freedom of Creation” will be officially closed on June 10, 2018 on the World Art Nouveau Day.  Whit the closing day programme the Beauty of Life Club and the Belgrade City Museum will be officially marking for the first time in Belgrade the World Art Nouveau Day together with the […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Šetnje kroz secesiju

U okviru izložbe „Secesija – sloboda stvaranja“, Muzej grada Beograda i Klub Lepota života organizuju tri gradske šetnje posvećenje arhitekturi secesije u Beogradu. Šetajući uz priču dve istoričarke umetnosti, Majde Sikošek i Angeline Banković, saznajte kako je Beograd postajao moderan evropski grad, koji je arhitekta prvi u Beogradu primenio elemente secesije u svom radu, šta […]

  • 1
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

REZULTATI FOTO-KONKURSA

Početkom aprila je završen foto-konkurs za izložbu ‘Secesija – sloboda stvaranja’ čije otvaranje će biti 19. maja tokom manifestacije Noć muzeja. Svečano zatvaranje je 10. juna na Svetski dan secesije kada će biti nagrađene tri najbolje fotografije. Dve fotografije će odabrati žiri dok će jedna biti po izboru publike. Na konkursu je stiglo 145 fotografija […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

KLUB LEPOTA ŽIVOTA

Poziv na prvo okupljanje kluba čitalaca Kluba Lepota života 29.03. u knjižari – kafeteriji Bookastore, Cara Lazara 12, Beograd u 18.00 časova Činjenica da italijanska spisateljica, Elena Ferante, piše pod pseudonimom, već godinama intrigira globalnu javnost. Kako sama kaže u jednom od svojih retkih intervjua, njena potreba za anonimnošću proizilazi iz želje da„dela fikcije koja […]

  • 74
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

FOTO-KONKURS ZA IZLOŽBU ‘SECESIJA – SLOBODA STVARANJA’

Poziv za učešće na foto-konkursu za izložbu fotografija „Secesija – sloboda stvaranja“ Sajt Lepota života, udruženje građana Klub Lepota života i Muzej grada Beograda poziva vas da učestvujete na foto-konkursu za izložbu fotografija na temu detalja  u arhitekturi beogradske secesije „Secesija – sloboda stvaranja“. Izložba će biti postavljena u galeriji „Karst“ u Muzeju Jovana Cvijića […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

VILA RIHARDA ŠKARKE

Prve decenije XIX veka doba je oslobađanja i rađanja nove, moderne Srbije. Srbije koja se polako, ali sigurno otima uticajima otomasnkog nasleđa i krupnim, napornim i brzim korakom gradi svoj evrospki indentitet. Nakon nacionalnih revolucija diljem Evrope sredinom veka, tačnije 1848. Česi sve više dolaze u Srbiju kao, pored Rusije, jedinu slobodnu slovensku zemlju. Mladoj […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

HOTEL BRISTOL

„Beograd je 1915. bio deset puta manji, jer je onda imao oko sto hiljada a danas ima skoro milion stanovnika (pisano je 1965. prim LŽ). Ali je zato taj stari, mali i njenim stanvnicima dragi Beograd ima daleko jedinstveniju fizionomiju nego današnji Beograd. Za nepun vek od drugog ustanka (1815), on je već onda postigao […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •