BOLNICA SVETOG KRSTA I SVETOG PAVLA

Učešće na IV Kongresu (IV International Congress on Art Nouveau) posvećenom secesiji u organizaciji Evropske secesijske rute (Art Nouveau Eruopean Route) u Barseloni, samo po sebi je već veliki i važan događaj. Ako se uzme u obzir da se sve to dešava u Barseloni, penjemo se za stepenicu više u doživljaju, a kada se u jednačinu doda i činjenica da je za prostor odabaran Kongresni centar u nekadašnjoj Bolnici Svetog krsta i Svetog Pavla – onda smo već u zoni između sna i jave.

Krajem juna i početkom jula 2023. godine bivajući deo velike akademske zajednice, i ne samo akademske, posvećene proučavanju secesije plovila sam međ’ javom i međ’ snom, što saznavajući i otkrivajući secesiju diljem Evrope, ali i sveta (poput secesije u Montevideu, ili secesije u Meksiko Sitiju, da navedem samo neke baš ekskluzivne), što uživajući u neverovatnim, ekscentričnim i jedinstvenim prostorima katalonskog modernizma. Jedan od tih primera je svakako i Bolnica Svetog krsta i Svetog Pavla (Hospital de la Santa Creu i Sant Pau).

Nastanak Bolnice Svetog krsta i Svetog Pavla

Istorija ove Bolnice počinje još u srednjem veku kada su Upravno religijsko telo (Chapter of the Cathedral) i upravno telo Barselone Savet stotine (Consell de Cent), odlučili da šest postojećih manjih zdravstvenih centara objedine u jednu veliku bolnicu. Iako pod upravom ova dva odbora, svi mali centri, a kasnije i velika Bolnica Svetog krsta finansirani su dobrovoljnim prilozima. Tako je bilo od srednjeg veka, tako je i danas.

Osnivanje Bolnice Svetog krsta (Hospital de la Santa Creu) odobrio je papskom bulom Papa Benedikt XIII, a kamen temeljac je 13. februara 1401. godine postavio kralj Martin Čovekoljubivi. Kompleks se sastojao od četiri četvrtasta krila sa dva sprata, koji su bili postavljeni oko centralnog dvorišta, nalik na manastire. Radovi na Bolnici su konačno dovršeni 1450. godine. Tokom vremena dodavani su novi prostori i rađene manje modifikacije.

Novo doba, novi prostor, novo ime

Stara Bolnica bila je smeštena u delu Barselone imena Raval (El Raval Barrio), ono što se danas zove gotski kraj grada. No, nakon više vekova upotrebe gotska građevina je bila na izdisaju. Bolnica Svetog krsta nije više mogla da drži korak sa rastom grada i napretkom u medicini. Gradnja nove bila je neizbežna.

Potreba za novom, većom, bolnicom u skladu sa novim medicinskim shvatanjima i otkrićima poklapa se sa rađanjem nove Barselone, moderne, veće i izgrađene po savremenim urbanističkim shvatanjima. Tako je za novi medicinski kompleks odabrano i novo mesto. Želja za gradnjom je postojala, ali problem su, kao i uvek, bile finansije.

Prikupljen je bio jedan deo sredstava, no to ni izbliza nije bilo dovoljno za veliki suvremeni medicinski kompleks. U tom trenutku, ako u antičkim dramama, dolazi do velikog preokreta kada Pau Žil i Sera (Pau Gil i Serra) bankar, Katalonac, koji živi i radi u Parizu svoje bogatstvo namenjuje za izgradnju novog bolničkog kompleksa. Tek da ne bi sve išlo baš glatko, u zaveštanju su postojali i neki uslovi. Centar mora da uklopi sve najnovije inovacije u tehnologiji, medicini i arhitekturi; što i nije bilo posebno problematično. No, uslov da bolnica mora da nosi ime Svetog Pavla (San Pau) donelo je uzavrelu raspravu između predstavnika Bolnice Svetog krsta, koji nisu imali nameru da se odriču imena pod kojim su postojali i radili već šest vekova i izvršilaca testamenta bankara Pavla Žila i Sere. Kompromis je postignut tako što je dogovoreno da će kompleks koji će biti izgrađen od bankarevog novca nositi ime Svetog Pavla, dok će drugi deo, izgrađen u nastavku od sakupljenih sredstava, nositi ime stare bolnice. Tako je Barselona na samom početku 20. veka dobila najsavremeniji medicinsko-klinički centar pod imenom Bolnica Svetog krsta i Svetog Pavla.

Izgled paviljona za smeštaj bolesnika

Podzemni hodnici koji spajaju sve bolesničke paviljone i bolničke zgrade

Arhitekta dostojan izazova

Projektovanje i izgradnja poverena je vrhunskom stručnjaku i arhitekti dostojnom ovog velikog zadatka: Luisu Domeneku i Montaneu (Lluís Domènech i Montaner). Na sajtu posvećenom Bolnici Svetog Pavla, jedna rečenica najbolje sumira Domenekovu ideju, ali i njegovu genijalnost kao arhitekte i vizionara: „U suštini, Domenek je stvorio kvadratni plan sa dve dijagonalne ose, jednom u pravcu sever – jug i drugom istok – zapad, u obliku Pate krsta[1] (Cross pattée) koji je bio simbol Bolnice Svetog krsta, sve to jasno sumira i simbolizuje istoriju bolnica u Barseloni i alegorijski predstavlja srednji vek“.

U desnom uglu luka nalazi se kombinovani simobl bolnice Svetog krsta (Krst Pate) i simbol Svetog Pavla

Oslanjajući se na katalonsku romaniku, inspirišući se mavarskim uticajima, simbolikom i oblicima secesije Domenek je stvorio jedinstveni kompleks katalonskog modernizma, koji i danas izgleda sveže i inovativno.

Stepenice sa stilizovanim prvim slovom prezimena Paula (Pavla) Gila, donatora

Model kompleksa Bolnice Svetog Pavla

Svaka građevina u kompleksu bila je namenjena drugoj medicinskoj specijalnosti, podzemni hodnici obloženi pločicama omogućavali su bezbednu i higijensku komunikaciju, prozračnost, svetlost, jedinstveni secesionistički dekor, parkovi između bolesničkih paviljona, sve to doprinelo je da ovo čudo arhitekture postane model savremenih bolnica, podvlačeći važnost otvorenog prostora, vazduha i svetlosti u lečenju pacijenata.

Šta krije arhiva Bolnice Svetog Pavla

Gradnja remek dela započela je 1902. godine, a završena je 1930. Luis Domenek i Montene nije stigao da završi svoj rad, ta čast pripala je njegovom sinu Pereu Domeneku i Rouri (Pere Domènech i Roura).

Luis Domenek bio je vrlo savestan, pa je uz precizne planove (što je svakako olakšalo posao njegovom sinu) ostavio i nekoliko knjiga sa svim detaljima svakodnevnih poslova na gradilištu. Tako danas istraživači imaju jedinstvenu priliku da prate dan za danom nastanak čuda graditeljstva, od broja i profila majstora, dana koje su proveli na gradilištu, šta je kada urađeno, do novca koji je isplaćivan i još mnogo toga sakupljeno je u ukoričenim građevinskim dnevnicima rodonačelnika katalonske secesije, a sve se čuva u Arhivu Bolnice Sveti Pavle. Kao učesnici IV Kongresa o secesiji imali smo prilike da arhiv posetimo i divimo se svemu onome što čini istoriju.

Arhitektonski projekti i ukoričeni građevinski dnevnici

Danas

U sve bržem, modernijem, svetu inovacija, i nekada nova bolnica pionir u naučnim dostignućima i načinu lečenja postaje zastarela i nepodobna za novu medicinu, tako 2009. godine sve medicinske aktivnosti premeštene su u najnoviji medicinski centar, sagrađen iza Bolnice Svetog Krsta (i dalje nosi isto ime), a delo Luisa Domeneka i Montenea započinje novi život kao kulturni centar i monumentalni spomenik katalonske secesije.

Fotografije M. Sikošek

 

[1] Krst čiji se krakovi sužavaju pri centru, a krajevi su lepezastog oblika

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Istorija umetnosti, Umetnost and tagged , , , , , , .