ART NOUVEAU I ART DECO

O čemu se radi Dva umetnička pokreta; oba relativno kratkog veka; oba sa dugotrajnim uticajem na umetnost i kulturu; jedan proizašao iz drugog; oba rođena pred svetske ratove i oba zamrla sa završetkom istih; oba puno hvaljena ali i nipodaštavana; oba sa najvećim i najreprezentativnijim dometima, kada je likovna umetnost u pitanju, u arhitekturi primenjenim […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

IZLOŽBA ZADARSKE GRUPE

Šta to ima novo u Irigu Borislav Mihajlović Mihiz, korifej srpske književnosti i umetnosti XX veka, rođen je u Irigu u nevelikoj crkvenoj kući u kojoj je boravio njegov otac kao sveštenik iriške crkve. Životarila je ta kućica na iriškoj uzbrdici, razni su kroz nju prošli, bilo je kako je bilo… Na svu sreću Mihiz […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

KNJAŽEVAC – DRUGI PUT

Priču o Knjaževcu i okolini, ovoga puta, završiću pogledom u Zavičajni muzej Knjaževac i crkvu Svetog Đorđa. Knjaževac, kao i mnogi gradovi i varoši po Srbiji, ima dugu i uzbudljivu istoriju – što dokazuje da se nalazi na dobrom mestu i da je uvek bio dobar za boravak. Artefakti, ilustracije, modeli, slike, delovi nameštaja, odeća […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

KNJAŽEVAC – PRVI PUT

Timacum maius, Gurgusovac, Knjaževac… Knjaževac je varoš u Istočnoj Srbiji, jedna od onih varoši u koju prosto morate da se zaljubite i da im se vraćate kad god vam se ukaže prilika. Timacum maius (neki smatraju da se nalazio na mestu današnjeg Knjaževca), Gurgusovac, Knjaževac… Sve redom, od praistorije, Rima do današnjih dana. Tu blizu […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

MUZEJ SLATKA

Od kašičice slatka do Muzeja Putovati i otkrivati dragocenosti po Srbiji meni je najdraže zanimanje. Potraga za takvim mestima dovela me je u Kraljevo u kuću Cvetića koja je pre dve godine, osim porodičnog gnezda, postala i muzej. Živući muzej, muzej koji vam omogućava, ne samo da gledate i eventualno dodirnete eksponate, već da ih […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

KOLIKO SEROTONINA JE POTREBNO ZA SREĆU?

Čitalački klub Lepota života Junsko druženje Tema junskog druženja našeg čitalačkog kluba bio je najnoviji roman francuskog pisca Mišela Uelbeka ’’Serotonin’’, u tom trenutku ’’goruća tema’’ u gradu. Par nas je bilo na festivalu na kojem je pisac trebalo da gostuje, a kada smo se nedelju dana kasnije okupili, diskusija je bila izuzetno živa i […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

SECESIJA KAO INSPIRACIJA

Kratko o izložbi „Secesija kao inspiracija“ Svetski dan secesije (World Art Nouveau Day – WAND) se u Evropi obeležava od 2013. godine. Započelo je skromno sa ponekim muzejem ili organizacijom, da bi se danas organizovali Sajmovi secesije (Art Nouveau Fairs), namenske izložbe, predavanja, dani poezije, seminari, konferencije… U Beogradu je 2018. godine u Muzeju Jovana […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

KAKO JE LINIJA PROGOVORILA

Kako je linija progovorila ili šta sve može secesija Pitalica: šta je to što vaspitačima i vaspitačicama predškolskih ustanova može pomoći da kod dece od treće do sedme godine razvijaju grafo-motoričke sposobnosti, podstiču logičko razmišljanje i memoriju, razvijaju opažanje, olakšaju usvajanje znanja o geometriji kroz simetriju, podstaknu razvoj govora i usvajanje novih pojmova, olakšaju upoznavanje […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

KNJIŽEVNO POPODNE SA STVARIMA KOJE PADAJU SA NEBA

O druženju članica Čitalačkog kluba Lepota života sa finskom spisateljicom o čijoj knjizi se pričalo na jednom od sastanaka Kluba piše Ivana Panić U  četvrtak, 9.maja, imali smo priliku da u okviru festivala nordijske književnosti Mali jezici pišu veliku književnost upoznamo Selju Ahavu, autorku romana ’’Stvari koje padaju sa neba’’ koji je bio tema aprilskog […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

NA PRAŠKOM KVADRIJENALU

Kako će se Srbija predstaviti na Praškom kvadrijenalu scenskog dizajna i scenskog prostora 2019. Praško kvadrijenale scenskog dizajna i scenskog prostora osnovano je 1967. godine kako bi u žižu umetničke javnosti, bar u toku trajanja Kvadrijenala, dovela stvaralaštvo koje je često u senci velikih glumačko-rediteljskih ostvarenja, a bez kojeg ta ista ostvarenja ne bi bila […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •