Zgrada izdavačke kuće Montane i Simon (Montaner & Simon) u Barseloni, delo arhitekte Luisa Domeneka i Montanea (Lluís Domènech i Montaner), među prvima je svetu predstavila začetke katalonskog modernizma. Danas je dom (Antoni Tàpies Foundation), osnovao je sam umetnik 1984. godine kao mesto za proučavanje moderne i savremene umetnosti. Fondacija priređuje izložbe, organizuje predavanja i simpozijume, izdaje publikacije, a zgrada je ujedno i muzej sa istraživačima uvek dostupnom bogatom bibliotekom umetnosti.
Luis Domenek i Montane studije je započeo na fizici i prirodnim naukama, ali se brzo prebacio na arhitekturu i time doprineo razvoju katalonskog modernizma i za sobom ostavio neka od najimpresivnijih arhitektonskih dostignuća. Kao i naš korifej Branko Tanazević, osim projektovanjem bio je profesor arhitekture (jedan od onih koji su predavali i uticali na Gaudija) i intenzivno je objavljivao članke u stručnim arhitektonskim časopisima. Kao arhitekta, profesor arhitekture tokom 45 godina i produktivni pisac o arhitekturi, Domenek i Montane igrao je važnu ulogu u definisanju arhitektonskog modernizma u Kataloniji – stila koji je postao poznat uglavnom po radovima Antonia Gaudija.
Zgrada je sazidana između 1880. i 1885. godine u ranoj fazi razvoja katalonskog modernizma i bila je među prvim primerima sinteze stambene gradske i industrijske arhitekture sa fasadom od cigle i gvožđa. Pre otvaranje Fondacije 1990. godine praunuk Luisa Domeneka, Luis Domenek Đirbau (Lluís Domènech Girbau) i Rose Amado obnovili su i ponovo opremili zgradu sazidanu za potrebe izdavačke kuće.
Krajem 19. i početkom 20. veka bilo je uobičajeno da štamparija i izdavačka kuća budu smešteni u istoj građevini. Tako su prednji deo ove zgrade, prizemlje i sprat bili namenjeni kancelarijama zadnji do skladištu, a suteren štampariji. Iako su uklonjene pregrade kancelarija, a skladište pretvoreno u biblioteku lako je zamisliti kako je to nekada izgledalo.
Svetlarnik u sredini građevine bio je jedna od revolucionarnih novina koje je doneo katalnoski modernizam. Shvatajući važnost svetla i svežeg vazduha Luis Domenek i Montane, koristeći svetlarnik, omogućio je da dnevna svetlost dopire i do onih koji rade u štampariji u podrumskim prostorijama. Za razliku od kancelarijskog podeljenog prostora, štamparski deo bio je otvoren u potpunosti.
Iako skromna u dekoraciji i tek na početku onoga što će kasnije postati stil ekstravagancije i unikatnosti (posebno u Kataloniji i Barseloni) kuća Fondacije Antonia Tapiasa, ostvarenje Domenek i Montanea za Montane i Simon izdavačku kuću i danas jasno pokazuje začetke i evoluciju u arhitekturi s kraja 19. i početka 20. veka. Ovo ostvarenje je označilo i početak povezivanja dekorativnih umetnosti i arhitekture koje je Domenek izučavao, a upravo zahvaljujući njegovm insistiranju na obnovi umetničkih zanata poput kovanog gvožđa, vitraža, keramike, mozaika…
Fotografije M. Sikošek
