Ili kako je kristal postao deo naših života
Godinu 2022. Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je bila za godinu stakla (IYOG22). Tim povodom mnogi muzeji u Srbiji su, tokom prošle godine, organizovali izložbe ili specifične programe posvećene staklu. Suzana Antić, viša kustoskinja i etnološkinja Narodnog muzeja u Zaječaru, u decembru 2022, osmislila je i postavila izložbu kristala pod simboličnim nazivom „Prisutnost“. Izložba je saga o kristalu kao delu naših života, o njegovoj prisutnosti kroz generacije i nasleđivanje; o jednom vremenu kada je fabrika za proizvodnju ove specifične vrste stakla bila vidno prisutna u gradu na Timoku i omogućavala mnogim porodicama život dostojan življenja, život od sopstvenog rada; kada su Srbija i Zaječar bili prisutni u mnogim domovima diljem sveta kroz kristal koji se proizvodio u Timočkoj krajni i gradu koji je po tome postao poznat.
Kako je sve počelo
U razgovoru sa Biljanom Crvenković, autorkom izložbe „Na staklenom putu“ u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, saznali smo koliko je otvaranje fabrike stakla ozbiljan, zahtevan i dugotrajan proces. Ni počeci zaječarske fabrike kristala nisu bili drugačiji. Nakon Velikog rata članovi uprave Industrijsko privredne zadruge A.D. (osnovana 1911) započeli su riskantan poduhvat osnivanja fabrike stakla. Potrajalo je, i fabrika je otvorena 1925. godine, a 1930. postala je deo pančevačke fabrike.
Ponovni pokušaj urodio je plodom tek 1961. kada je osnovana fabrika ravnog stakla, a 1965. i fabrika ukrasnog, da bi se pet godina kasnije (1970) došlo na ideju o uspostavljanju proizvodnje kristala. Moguće je da se najbolja ilustracija mukotrpnog hoda od peska do kristala nalazi na uvodnom panou izložbe: „… epoha Kristal-Zaječara nije posuta ružama, ali je bogata ljudima i događajima.“ Na žalost u vreme promena svega na tlu današnje države, fabrika je 2002. godine privatizovana i ubrzo potom prestala sa radom. Tako su višedecenijski trud, vizija i prisutnost u našim životima nestali. Prisutnost fabrike i njenih proizvoda u elitnim prodavnicama širom sveta, prisutnost fabrike u životima zaječaraca izgubila se, utopila u vrli novi svet, ali su proizvodi ostali da žive u domovima svih nas.
Iskorak ka novom
Odluka donešena početkom 1970-ih, da se uči o novim tehnologijama od onih koji prednjače bila je vetar u leđa otpočinjanju proizvodnje kristala. „Zapadnoevropski dizajn, visok kvalitet i pristupačne cene pokazali su se kao formula uspeha, te su se godinama proizvodi prodavali takoreći direktno iz proizvodnje.“[1] Radnici obučeni u, tadašnjoj, Zapadnoj Nemačkoj doneli su znanje i umeće, koje će kasnije prenositi na sve one koji su stizali u fabriku kao nova radna snaga.
Tako su vizija, veština i posvećenost proneli ime grada svuda gde je kristal stizao ili gde su sportisti sa amblemima fabrike na dresovima putovali.
Nostalgija
Ne verujem da u Srbiji postoji jedna jedina kuća u kojoj se u nekoj kutiji, vitrini, podrumu, polici ne krije bar jedan primerak zaječarske fabrike kristala. Neki od nas ih vole, drže na vidnim mestima, koriste i kroz njihovu prisutnost se sećaju svojih roditelja i svih porodičnih i prijateljskih okupljanja u njihovim domovima i tako prenose priče na sledeće generacije. Možda će oni koji dolaze, te male cakleće spomenare, zaboraviti u nekoj kutiji u podrumu, jer ne mogu baš da se odluče da bace te čitave primerke nekadašnjeg napretka, možda će ih i baciti bez razmišljanja jer je bespotrebno i besmisleno zakrčavati prostor i život nestalim epohama, jer nostalgija je dokaz da sadašnjost nije vredna prošlosti… Možda… ne znam…
Deo moje zbirke zaječarskog kristala
Dok se to ne dogodi neka nas kristalni primeri u našim domovima uče: transparentnosti – staklo omogućava viziju spoljašnjeg sveta kroz njega; čvrstoći – uprkos krhkosti uz određene dodatke staklo može biti jako i sposobnosti reciklaže[2] – svako staklo se u potpunosti može reciklirati, svako staklo, dakle, ima sposobnost da započne potpuno nov, čist život.
Fotografije M. Sikošek
[1] Iz teksta „Zbirka digitalizovanih fotografija „Kristal – Zaječar“ na portalu Skver Magazin
[2] Inspirisano tekstom na izložbenom panou