03

UROŠ PREDIĆ U GOSTIMA

U Domu Jevrema Grujića, maloj beogradskoj oazi u Svetogorskoj ulici, do 1. decembra u gostima su dela Uroša Predića iz fonda Narodnog muzeja u Pančevu. Dela je odabrao i izložbu osmislio Dimitrije Jovanov, istoričar umetnosti i kustos Narodnog muzjea u Pančevu.

Ovaj prvi privatni muzej u Beogradu i Srbiji zahvaljujući trudu i posvećenom radu porodica Šećerović, Conić i Naumović polako, ali sigurno postaje okupljalište svih onih koji su željni razgovora o umetnosti, kulturi, životu, stilu, istoriji… Izložbe, predavanja, kamerne pozorišne predstave, koncerti… Sve je tu, a publika je jedva dočekala.

Lepota života je čest gost ove kuće i sa radošću prati njihove aktivnosti. Tako je na molbu autorke gospodin Lazar Šećerović odvojio malo vremena za razgovor o ovoj izložbi, ali i još ponečemu.

Dragi domaćin gospodin Lazar Šećerović

Dragi domaćin gospodin Lazar Šećerović

LEPOTA ŽIVOTA: Pred nama je zaista vredna izložba, s obzirom da skoro nismo imali prilike u Beogradu da vidimo toliko dela Uroša Predića na jednom mestu. Da li su sve izložene slike iz zbirke Narodnog muzeja u Pančevu ili ima i neka iz kolekcije Doma Jevrema Grujića?

LAZAR ŠEĆEROVIĆ: Imamo tu divnu priliku da nam gostuje Narodni muzej iz Pančeva sa delima Uroša Predića. Iz muzjeskog fonda odabrane su i donešene 22 slike, a u našoj zbirci se nalaze dve, koje su slikarev poklon porodici.

Kako je došlo do toga da Uroš Predić pokloni slike porodici?

Naš pradeda Stevan Čurčić, muž najstarije ćerke Jevrema Grujića od koje potiču naše tri porodice Šećerović, Naumović i Conić, bio je rodom iz Kaća, malog sela u Vojvodini, a Uroš Predić je bio iz komšijskog Orlovata.

Vojvodina je tada bila deo Austro-Ugarske carevine pa je Beč bio logičan odabir za studije. Tako su se Stevan i Uroš našli u na studijama u Beču, prvi je studiaro pravo, a drugi kao što znamo je studirao slikarstvo na Carskoj likovnoj akademiji. Tu su među svim tim srpskim studentima počela velika životna prijateljstva.

Naš pradeda Stevan Čurčić bio je vrstan pravnik i kao takv je na poziv knjaza, a posle i crnogorskog kralja Nikole I Petrovića Njegoša sačinio Ustav kneževine Crne Gore i za to bio odlikovan Danilovim krstom drugog reda. Osim što je bio pravnik bavio se i novinarstvom, pa i likovnom kritikom i od samog početka je podržavao fantastičnu karijeru Uroša Predića.

Tako je 1918. godine portret Stevana Čurčića, koji se sada nalazi u našoj zbirci, Uroš Predić naslikao svom prijatelju na dar.

Iste godine je naslikao i drugu sliku u našoj zbirci, to je zapravo ikona ’Sveti Pantelejmon isceljuje Srbe’, to jest Sveti Pantelija kako ga mi zovemo. Ikona je naslikana kao poklon za ćerku Stevana Čurčića koja se udala za doktora Milana Milojevića, doktora pravnih nauka sa Sorbone, veoma istaknutog diplomate prvo Kraljevine Srbije, pa posle i Kraljevine Jugoslavije, jer je to bila njihova porodična slava.

Detalj ikone 'Sv. Pantelejmon leči Srbe'

Detalj ikone ‘Sv. Pantelejmon isceljuje Srbe’

Detalj ikone 'Sv. Pantelejmon leči Srbe'

Detalj ikone ‘Sv. Pantelejmon isceljuje Srbe’

Kako se u Narodnom muzeju u Pančevu našlo toliko dela, pre svega portreta, Uroša Predića?

Još tokom studija na Akademiji Uroš Predić dobio je mesto asistenta profesora Kristijana Gripenkerla u Odeljenju za antiku, međutim odmah po završetku studija Predić je ljubazno odbio da ostane na tom položaju i vratio se u Orlovat. Ne treba zaboraviti da je kao asistent oslikao friz u Gornjem domu Austrijskog parlamenta.

Nakon Orlovata priličan broj godina je proveo u Pančevu. Tada su nastali ti divni portreti koji se trenutno nalaze u našoj kući.

02

05

Ptičica mi je došapnula da ste vi lično veliki poštovalac stvaralaštva Uroša Predića i da rado prepričavate neke zanimljivosti.

Kako ne bih bio. Predić je bio ne samo veliki slikar već i pisac, mislilac, nacionalni radnik.

Kao savesni nacionalni poslenik želeo je da srpska omladina ima prave uzore i bude primer. Tako je sa nekim slikama, poput one ’Vesela braća, žalosna im majka’, želeo da poduči mlade ljude, slika je moralizatorska. Pokušao je da pokaže kako mladi ljudi ne treba da se opijaju i da takvi sa sve muzikom ranom zorom idu kući. Međutim, slika koja je po njemu imala moralizatorsku poruku, imala je kontra efekat. Mladi ljudi su se otimali ko je bio inspiracija za tu sliku i govorili ’jao što nas je čika Uroš dobro potrefio’.

Naslikao je još nekoliko slika kojima je pokušao da utiče na mlade, no kada je video da to nema efekta odustao je i odlučio da se vrati svojoj umetnosti.

Još jedna stvar je bila fantastična, 1889. godine bila je jedna od mnogobrojnih Svetskih izložbi u Parizu, u Parizu ih je bilo puno tokom XIX veka i sve do II svetskog rata, međutim ova izložba je bila posebna po tome što je tada sazidan Ajfelov toranj, Grand pale (Grand palais), Pti pale (Petit palais) i Trokadero (Trocadero), koji su do danas ostali.

Srbija je na toj izložbi imala svoj mali paviljon. Izložba je trajala od maja do oktobra i imala je 38 miliona posetilaca, što je nezapamćeno u istoriji. Ostalo je zabeleženo da je nekoliko stotina hiljada Amerikanaca parobrodima dolazilo da je vidi.

Tada je izaslanik Kraljevine Srbije i kralja Milana Obrenovića bio naš pra pradeda Jevrem Grujić, i na samom otvaranju francuski predsednik Sadik Arno je posetio na kratko, posle najvećih paviljona i naš. No, mesec i po dana kasnije je došao sa celim ministarskim savetom i velikom svitom u posetu našem paviljonu i ostao je sat i po. Detaljno je sve razgledao i tada je poklonio bronzanu medalju poznatog vajara Danijela Dipija (Daniel Dupuis) na kojoj je s jedne strane panorama izložbe a na drugoj lik Marijane (devojka koja simbolizuje Francusku republiku).

U Velikom paviljonu lepih umetnosti izlagali su umetnici svih država koje su učestvovale na izložbi, pa tako i naši Miloš Tenković, naš srpski roden Đorđe Jovanović, Steva Todorović i Uroš Predić. Francuska likovna komisija prepoznaje Predićev genije i dodeljuje mu dve nagrade.

Jednio što Francuzi nisu razumeli sliku ’Vesela braća, žalosna im majka’ jer je loše bio preveden naslov – ’Momci i momčine’.

09

14

12

Predić je poživeo 97 godina, mnogo toga se događalo i menjalo u umetnosti tokom njegovog veka, ali on je uprkos tome ostao veran svojim, da tako kažem korenima. S obzirom da je dobar deo svog života proveo u Pančevu i Beogradu da li je imao priliku da se susretne sa velikim delima evropske umetnosti?

Verujte mi da je imao mnogo više mogućnosti nego mi danas. Navešću vam samo primer dve grandiozne izložbe održane u Beogradu 1938. i 1939, izložbe kakve danas tekško da mogu da se organizuju. Pre svega što muzeji imaju posetioce tokom cele godine, a ne sezonski kao nekada, pa teško mogu da odvoje celu kolekciju kako bi je prikazivali negde drugde. Drugo, možda i važnije danas su obavezna novčana osiguranja umetničkih dela koja dosežu milionske cifre.

Tih kasnih 30-tih godina prošlog veka u Beogradu su održane dve velike izložbe koje su inspirisale slikara Predića. Jedna je bila pod pokroviteljstvom Kraljevine Italije i Kraljevine Jugoslavije, zahvaljujući knezu Pavlu Karađorđeviću, to je bila izložba ’Italijanski portret kroz vekove’ 1938, 140 remek dela iz svih najznačajnih muzeja je doneto. Tu izložbu je osim Beograda od evropskih prestonica video još samo Pariz.

Druga je bila izložba ’Francuski slikari XIX veka’, od početka do kraja XIX veka, bilo je preko 290 slika.

Prva izložba je bila u Muzeju kneza Pavla, a druga u Cvejti Zuzorić.

Želite li još nešto da podelite sa nama?

Da, posebno mi je drago što smo dan pre otvaranja izložbe dobili divan poklon od Kola srpskih sestara, njihovu Povelju. Naša pra tetka Milka Grujić je 1922. godine bila predsednica Kola, kada su odlučili da od Uroša Predića naruče Povelju koju će darivati darodavcima Kola i značajnim ličnostima.

U svojoj autobiografiji piše da je imao vrlo težak zadatak kako da objedini sve ono što Kolo predstavlja.  Međutim rezultat je izvanredan, napravio je krug sa medaljonima u kojima su devojke u narodnim nošnjama, desno dole je bolničarka, levo naš borac – komita, u centru kruga okružen medaljonima je ženski lik koji simbolizuje milosrđe, a prilaze joj vojnici i majke sa decom.

Ne mislite li da je Uroš Predić zaslužio da ima svoj muzej u Beogradu? Mi ćemo pokrenuti akciju, peticiju, kako bi se to i ostvarilo. U Beogradu je živeo samo par kuća od našeg Doma. U uličnoj zgradi je živeo, a u dvorišnoj mu je bio atelje, mislimo da bi to bilo idealno mesto. Nadamo se da biste nam i vi pomogli u tome.

Povelja Kola srpskih sestara, poklon Domu Jevrema Grujića

Povelja Kola srpskih sestara, poklon Domu Jevrema Grujića

Povelja Kola srpskih sestara, detalj

Povelja Kola srpskih sestara, detalj

Zaista bi bilo očaravajuće kada bi postojao takav muzej. Lepota živta će se rado uključiti u takvu akciju, a prošle godine je na sajtu bio i tekst o toj kući, kao jednom od primera secesionističke dekoracije u arhitekturi Beograda.

Autorki je kao i uvek bilo pravo zadovoljstvo da jutarnju kaficu popije u društvu gospodina Šećerovića i njegovih prijatelja okružena delima jednog od korifeja srpskog slikarstva, a vi ne propustite priliku da posetite ovu izložbu do 1. decembra 2016.

Smišljeno nisu postavljene fotografije slika već samo detalji, kao ilustracija umeća slikarevog, ali i kao podsticaj da virtuoznost stvaraoca procenite sami.

Fotografije – Majda Sikošek

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Muzeji i galerije, Umetnost and tagged , , , , , , , , , , .

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>