Nedelja je dan kada osim jutarnjeg odlaska na pijacu volim da sa prijateljima otkrivam bisere našega grada. Tako je jedne decembarske nedelje prva kuća koju je tada novo osnovani Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda pre nešto više od pedeset godina zaštitio kao spomenik i privatni muzej – Dom Jevrema Grujića – bio predmet naših otkrivanja.
U Svetogorskoj ulici, odmah pored Ateljea 212, nalazi se jednospratna građanska kuća s kraja XIX veka građena u stilu neoklasicizma sa elementima neorenesanse i neobaroka. Ozbiljna, stamena, ritmične fasade građanska kuća. Ono što je od drugih sličnih posebno izdvaja je svakako dekoracija krovnog venca i središnjeg prozora na prvom spratu u tehnici zgrafito (tehnika grebanja).
Zgrafito tehnika ukrašavanja, jedan od retkih sačuvanih primera
Kada uđete i krenete stepeništem prema prizemlju koje je pretvoreno u muzej zapahnuće vas atmosfera davno prohujalih vremena. Kao što je u razgovoru sa autorkom rekao Lazar Šećerović, potomak Jevrema Grujića „priča o Domu Grujića može da bude priča o politici, diplomatiji, glamuru, društvu, kulturi, umetnosti, načinu života… može da bude o mnogo čemu i da se priča satima“.
Na desnoj strani portret Jelene Grujić, supruge Jevrema Grujića, rad Steve Todorovića
Na levoj strani portret Jevrema Grujića, rad Steve Todorovića
Mi vam nećemo pričati tu priču, sami ćete je otkriti, pokušaćemo fotografijama da vam prenesemo deo atmosfere i da vas inspirišemo da priču o Domu Jevrema Grujića otkrivate sami. Verujte nam ima šta da se otkriva od „ne proverene priče“ koja se već vekovima potiho po Beogradu šunja da je majka Jevremove supruge Jelene bila Miloševa (knjaz Miloš Obrenović prim. aut) ljubavnica, preko najstarije sačuvane venčanice u Srbiji pravljene baš za Jelenu buduću gospođu Grujić za koju je trebalo skoro dve godine truda i spretnosti stručnjaka Centralnog insituta za konzervaciju da bude dovedena u red, preko šoljica iz kojih su čaj ili kafu pile kraljice, kraljevi, ambasadori sve gosti kuće, porodičnih portreta dela velikih umetnika poput Steve Todorovića ili Paje Jovanovića do portreta kraljice Natalije koji zovu „beogradska Mona Liza“ i još mnogo, mnogo toga.
Venčanica Jelene Grujić, najstarija sačuvana venčanica u Srbiji
Dve godine je bilo potrebno da se restaurira
Detalj portreta kraljice Natalije, rad Steve Todorovića
Ljubazno će vas dočekati mlade istoričarke umetnosti koje će vas rado provesti kroz zbirku i priču o Grujićima i potomcima, istorijskim i društvenim događajima za njih vezanim nadahnuto ispričati. Na kraju možete sesti u salon, popiti čaj, kafu, čašu vina ili soka, pojesti parče čokoladne torte koja je u toj kući spremana posebno za kraljicu Nataliju (sprema se po orginalnom receptu) i odgledati kratak film o tome kako je Dom Jevrema Grujića postao mali privatni gradski muzej i kako je otvorio vrata za publiku.
Salon u kome se može probati čokoladna trota “kraljica Natalija” pripremljena po orginalnom receptu
Dom Jevrema Grujića nije samo muzej za jednu posetu, ideja vlasnika je da postane centar kulturnih i umetničkih događanja u gradu te se četvrtkom održavaju predavanja na razne teme, a u pripremi su i umetničke radionice.
Mi smo uživali u svakom trenutku provedenom u ovom toplom i domaćinskom prostoru, a verujemo da ćete i vi.
Fotografije Majda Sikošek
