I dobro i loše
Otkrića i novine u tehnologiji do kojih je došlo zahvaljujući industrijskim revolucijama u XIX veku omogućili su masovnu proizvodnju robe široke potrošnje. Izumi poput fotografije i unapređivanje grafičkih i štamparskih tehnika uticali su na reprodukciju slika i pojavu plakata. Moglo bi se reći da je tako nešto veoma dobro i pozitivno jer i običnim ljudima sa skromnim finansijskim sredstvima omogućava da poseduju umetničko delo.
Sigurno da je pozitivno da što više ljudi mogu sebi da priušte pravu vrednost, komad koji će se svrstati u umetnost, upotrebni predmet koji nosi potpis poznatog i cenjenog umetnika. Međutim, baš tu se skriva zamka. Umetnici i zanatlije koji su u poslednjoj deceniji XIX veka poželeli promenu i pobunili se protiv sve veće industrijalizacije i masovne proizvodnje, te poistovećivanja pojedinačno izrađenih predmeta umetničkog zanatstva sa predmetima nastalim na traci i polufabrikatima upali su u zamku te iste masovne proizvodnje i tehnologije.
„Masovna produkcija umetničkog zanatstva i brza popularnost novog stila ostavile su nam mnoštvo dokaza osrednje vrednosti o jednoj, u suštini, visoko razvijenoj umetničkoj zamisli, koja je u svom početku postavljala veoma visoke zahteve“ – Gabrijela Šterner , Jugendstil.
Novo društvo sa porastom preduzetnog i dinamičnog srednjeg staleža, koji sada menja iščezlo pokroviteljstvo crkve i plemstva, postavlja nove zadatke pred umetnike i industriju. Takav stalež sve više raste, sve je bogatiji i želi da svoje bogatstvo pokaže. Termin „novi bogataši“ ili na francuskom nouveaux riches (nuvo riš) izmislilo je plemstvo koje je svoje bogatstvo dugo nasleđivalo s kolena na koleno, da obeleži one koji su ga tek stekli i ne stide se svog bogatstva, te ne smatraju da je neukusno njime se razmetati (zvuči poznato, zar ne?). Na sreću umetnika često su veoma otvorenog uma i ostavljaju im potpunu slobodu u izvedbi. Često u želji da budu potpuno različiti nesvesno umetnicima ostavljaju veoma široko polje za maštanje. Novi materijali i tehnološke mogućnosti im u tome veoma pomažu.
Tako s jedne strane cveta kreativnost, isprobavaju se novi materijali, ideje se nesputano razmahuju, vozovi i parobrodi ubrazavaju putovanja, a samim tim i razmenu ideja i dobara. Secesija se širi iz zemlje u zemlju, s kontinenta na kontinent. Uticaji umetničkih grupa jedne zemlje na drugu uobičajeni su i dočekani sa oduševljenjem. Sarađuju na projektima, rade za naručioce iz drugih zemalja, pokret je masovan i svuda je. Obuhvata sve grane umetnosti, a zanatlije i umetnici se udružuju i složno rade na zajedničkim projektima.
Mnogo toga je tokom ovog pokreta bilo novo, neki materijali su po prvi put upotrebljeni, Gustav Ajfel postavio je standarde u gradnji metalnih mostova, iako je verovatno najpoznatiji po tornju koji nosi njegovo ime i nalazi se u Parizu, a građen je od 1887. do 1889. kao kapija glavnog ulaza na Svetsku izložbu održanu 1889. godine u Parizu. Novitet je bio u laganoj konstrukciji koja je omogućila veliku visinu kule, za tadašnje pojmove, a i veliki raspon mostova. Možda nije ne interesantno reći da je nekada u Zrenjaninu na mestu današnjeg betonskog velikog pešačkog mosta stajao veliki most čiji je projekat na početku XX veka uradila radionica Gustava Ajfela. O tome se može pročitati u raznim člancima na internetu, a mogu se videti i fotografije tog nekadašnjeg mosta.
Ajfelov most u Portu, Portugalija
Neobično i za nas danas skoro pa neverovatno, ali tek tada u XIX veku zahvaljujući napretku u grafičkoj industriji stvoren je oglasni plakat. Da li smo zbog toga danas srećni ili ne to je već drugi par opanaka, ali u početku su svi bili oduševljeni, a plakat je smatran za integralni deo primenjenih umetnosti. Pa čak i politički plakat! (sic)
U tom periodu trgovci otkrivaju moć kataloga i kataloške prodaje. Tako doprinose razvoju i napretku štamparstva, želeći da im katalozi budu sve bolji i atraktivniji, a potstiču i masovnu proizvodnju jer sve je više kupaca i zahteva za njihovom robom.
Nove tehnologije omogućile su i serijsku proizvodnju nameštaja i odeće, koja iako proizvedena na veliko i dalje izgleda kao tradicionalni ručni rad, ali je bila bitno jeftinija i namenjena širokom tržištu. Kako u slikarstvu, primenjenim umetnostima, pa i arhitekturi, tako i u unutrašnjem uređenju i modi ukus je težio ekstravagantnim oblicima, upadljivoj ornamentici i preterivanju.
U Beogradu secesija se nikada nije baš toliko razmahala, a nikada nije prešla u ekstravaganciju, naročito u arhitekturi. Pre bi se moglo reći da je u ovom gradu pokret s početka XX veka izrodio umerene predstavnike, sa karakteristikama bečke secesije.
Kako je u prethodnom postu najavljeno predstavljam vam kuću u kojoj je živeo i radio veliki slikar Uroš Predić. Kuća se nalazi u Beogradu u ulici Svetogorskoj broj 27, da bi vam bilo lakše za snalaženje odmah pored pekare Aca. Projektovao ju je arhitekta Nikola Nestorović 1908. godine.
Nestorović je na neki način tipični predstavnik mešavine akademizma i secesije, koja se često sreće na beogradskim građevinama. Sama postavka zgrade i njene fasade je akademska, simetričnog rasporeda otvora, i jasne horizontalne podele, sa otvorenim krovom i medaljonom u sredini tipičnim za akademske građevine koje se oslanjanju na baroknu ideju. Ono što je na ovoj kući secesionističko je dekoracija fasade, vrata na kolskom ulazu sa vitražom u vrhu, te kapija ispred stepeništa koje vodi u stanove u prizemlju i na prvom spratu, kao i samo stepenište.
Možda najinteresantiniji detalj je nevelika skulptura delimično stilizovanog psa na polukružnom, postamentu sa biljnom dekoracijom, jedva primetan stoji u samom uglu pored prvog stepenika za ulaz u stan. Pretpostavljam da je tu kao čuvarkuća i zaštitnik zgrade. Na žalost njuškica nije preživela sve ono što je prošlo tokom jednog veka njegovog bitisanja. Postament je ukrašen hrastovim listom i žirom, pa s obzirom na to da je secesija pokret koji se oslanjao na simboliku i koristio je svuda vrlo je moguće da je cela kompozicija imala neko veoma određeno značenje. Konsultujući Ilustrovanu enciklopediju tradicionalnih simobla Dž. K. Kupera mogla bih da opišem jedan mogući pogled na tu kompoziciju. Pas je simbol zaštitništva, vernosti i plemenitosti, ali je i posrednik i tumač imeđu mrtvih i bogova donjeg sveta. Hrast predstavlja snagu, zaštitu, trajnost, hraborst, ljudsko telo. U hrišćanstvu je hrast simobl Hrista kao snage u nevolji i krepost u vrlini i veri. Žir je opet simobl života, plodnosti i besmrtnosti. Sve to zajedno bi moglo da predstavlja želju vlasnika za dugim, zdravim, plodnim životom, srećnim i zaštićenim, ispunjenim vrlinom, plemenitošću i verom koja ga vodi. Na kraju, s obziorm da je vlasnik pukim slučajem bio i slikar ne bi bilo nemoguće da je onaj žir tu da oslika težnju ka besmrtnosti, što slikari svojim radom i postižu.
Fasadna dekoracija je floralna kombinacija baroknih biljnih venaca i lagano stilizovanih linearnih cvetnih secesionističkih motiva. Okvir prozora na prizemlju i okvir kolskih ulaznih vrata izraziti su primerci secesionističke dekoracije, kao i venac koji razdvaja postament kuće od ostatka fasade. Dok su, pak, krovni venac i parapeti nad prozorima prvog sprata u osnovi akademizma sa dekorativnim detaljima u stilu secesije.
Dekoracija na ulaznim drvenim vratima i vitraž iznad njih prate secesionističku liniju prizemlja i pravi su predstavnici stila. Kao i metalna kapija pre stepeništa sa izrazito linearnom formom i veoma stilizovanim biljnim detaljima. Zakrivljenost stepeništa potcrtava dekorativnu formu kapije i doprinosi ritmu unutrašnjosti.
Sreća je da je bar ulična fasada zgrade obnovljena, ne znam da li su boje orginalne, ali nije nemoguće da jesu ako se podsetimo činjenice da je secesija u arihitekturu unela boju kao ozbiljan i važan element. Na žalost, tu se sva obnova završila tako da su drvena vrata u veoma lošem stanju, a o unutrašnjoj fasadi i stepeništu ne treba ni govoriti. Bilo kako bilo, bar je pošteđena škrabotina i bilo kakvih grafita – za sada.
Sledeća priča će nas odvesti bliže Kalemegdanu, a predstaviću vam zgradu koja je tipično secesionistička i koja je građena kao stambena zgrada sa dućanima, što bismo danas rekli poslovno-stambeni objekat.
121