„… značajni periodi u umetnosti su oni u kojima je umetnost bila blisko povezana sa svakodnevnim životom ljudi, u ovom ludilu za posterima ‘galeriji slika za siromahe’ kako ih zovu, viđen je malte ne prvi znak renesanse u kojoj će duh veka, koji je većinom komercijalni, naći svoj izraz u lepoti umesto u ružnoći“ rekao je Klod Fajet Bragdon američki arhitekta, pisac i scenograf o plakatu 1896, ali i o umetnosti tog doba (iz knjige American Poster Renaissance).
Ključna reč u ovoj izjavi za današnju priču o stilu 1900, kako se još označava u istoriji umetnosti period secesije, po meni je ‘komercijalni’. Tehnološki uzlet s kraja XIX veka, mogućnost da se proizvede više, brže, jeftinije, da se putuje, da roba stigne do kupaca koji nisu odmah tu iza ćoška, rast i bogaćenje srednjeg staleža doveli su do hiper produkcije i veoma brzog širenja ovog stila i njegove mode. Svi su hteli bar jedan komad u trendu, a načini proizvodnje su im to omogućavali. Tako od želje da se umetnički zanati izdignu na nivo umetnosti, da im se da pečat kreativnosti relativno brzo prelaze u ono što su okupljeni u nova umetnička udruženja hteli da ospore – jeftina hiper produkcija osrednjih proizvoda.
Kao što sam već napomenula u prethodnim tekstovima ovaj međunarodni stil sa više imena nastao je naglo, trajao je kratko i sagoreo je u svojoj strasti. Za svega dvadesetak godina prošao je od prvih koraka, preko pune razvijenosti do manirizma, odnosno insistiranja na ponavljanju prepoznatljivog stila samo površinski bez njegove suštine.
Secesija i dan danas izaziva polemike, a veliki broj istoričara umetnosti je smatra ne mnogo vrednom, naročito u delima primenjene i dekorativne umetnosti. Od njegovog gašenja nakon I svetskog rata smenjivali su se periodi potpunog negiranja bilo kakvih kvaliteta stvaralaštva 1900-te i njihovog preteranog veličanja. Periodi oduševljenja i novog otkrivanja ovog po svemu dopadljivog i zavodljivog stvaralaštva odlikovali su se često ne kritičnošću tako da su primerci ukrašeni samo jednom jedinom linijom bili predstavljani kao najlepši.
Pratilac neumerenog oduševljenja je obično neumereno omalovažavanje na drugoj strani tako se u nekim od prikaza umetnosti s početka XX veka mogu pronaći izrazi poput „pakao ornamenta, duševni povoji, ili razdražene pantljičare (moj omiljeni)“. Naučnici svakako imaju ozbiljan i nimalo lak zadatak da objektivno sagledaju ovaj period i iskažu sud o njemu. Kako god ga ocenjivali estetcki ne možemo prenebregnuti činjenicu da on stoji kao veza između prošlosti i budućnosti.
Lično secesiju/jugendstil/art nuvo/moderni stil/cvetni stil… vidim kao prvi korak ka avangardnoj umetnosti i korak ka sintezi različitih grana umetnosti, čije ćemo pokušaje viđati tokom prvih decenija XX veka kroz pokrete kao što su Bauhaus koji direktno prenosti ideju secesije o sintezi arhitekture, slikarstva, primenjenih umetnosti, zanatstva; pa i pokreta poput nadrealizma koji polazi od književnosti, a prostire se i na likovne, muzičke, pozorišne umetnosti.
Secesija je veoma dopadljiv stil, skoro pa da se može reći kako je stil koji povlađuje ukusu većine, te baš zato treba biti jako obazriv. Opet zahvaljujući upotrebi novih materijala i otkrivanju novih tehnologija taj pokret zaslužan je za neke svevremene primere, poput Stolice br. 14 Mihaela Toneta, nemačkog proizvođača i dizajnera nameštaja, pionira u proizvodnji standardizovanog nameštaja od savijenog drveta ili lampi koje znamo pod imenom Tifani lampe izrađene od svetlucvih staklenih površina duginih boja u mutnim ili sjajnim nijansama (koje je otkrio eksperimentišući u labaratoriji). Već smo pominjali i čuvenog inžinjera Ajfela i njegove metalne konstrukcije.
S obzirom da se u periodu kojem je secesija vladala Srbija ustaljivala kao moderna država i trudila se da uspostavi teritorijalno jedinstvo i savremeni državni sistem, razvijala se i građanska klasa koja je pratila evropske trendove i upošljavala umetnike i arhitekte koji su se školovali na strani. Zahvaljujući tome danas se možemo pohvaliti ozbiljnim primerima secesije u arhitekturi.
U ovom tekstu upoznaću vas sa zgradom koja je među prvima donela duh savremenog sveta u Beograd i spojila ono što će kasnije biti uobičajeno, naročito u centralnim delovima grada.
Zgrada sazidana tokom 1906. i 1907. godine po projektu tada čuvenog arhitektonskog dvojca Nikole Nestorovića (već smo ga upoznali opisujući kuću Uroša Predića) i Andre Stevanovića, nalazi se na uglu Kralja Petra i Uzun Mirkove ulice, često je sugrađani opisuju kao zelena kuća. Zgrada je izgrađena po narudžbini bogatog trgovca Svetozara Stamenkovića i to kao stambena zgrada sa dućanima.
U prizemlju se nalaze dućani, na prvom spratu je stan trgovca Stamenkovića, a drugi sprat i potkrovlje su se uobičajeno izdavali, s tim što je stan na drugom spratu za bolje platiše, dok je potkrovlje bilo rezervisano ili za sobe za poslugu ili za izdavanje onima koji nisu baš toliko dubokog džepa.
Dekoracija fasade uvodi secesionističku novinu, oblaganje keramičkim pločicama i to u boji. Nadimak zelena kuća potiče upravo od tih zelenih keramičkih pločica koje krase ovu fasadu. Kako je razigranost i ritmičnost fasada jedna od glavnih odlika ovog perioda, ovde je osnovna ritmičnost postignuta smenjivanjem vertikalnih linija pločica i malterisanih delova fasade. Ritmičnost je podvučena i razlikom u boji, mada ne znam koja je orginalna boja fasade nekada bila (osim zelenih pločica, naravno). Vertikalni ritam je izrazit i zbog izbočenih polustubova, koji se završavaju kapitelima, veoma razrađenim. Dva obeležavaju ćoškove fasade a dva obgrljavaju kupolu podkrovlja na sredini šire, tj. glavne fasade.
Prizemlje je bez pločica s obzirom da su otvori izloga dućana veliki, a horizontale zgrade su naglašene dekorativnim vencima.Ornamenti na zgradi su kombinacija stilizovanih floralnih, sa geometrijskim, a centralni elementi kao naglasak su ženske glave kao završetak i centar biljnih elemenata, u vrhovima polustubova na uglu zgrade i na kraju zgrade, u centru venca iznad ulaznih vrata, kao i u centru luka kojim se završava centralni medaljon na vrhu zgrade.
Ograda od kovanog gvožđa balkona na prvom spratu i vidikovca na izdignutom krovu potkrovlja su takođe izraziti predstavnici stila u kome je ova kuća građena.
Razlika u važnosti spratova vidi se i po dekoraciji. U prizemlju zgrade gde su smešteni lokali dekoracija je vezana za venac koji odvaja nivoe kuće, smirena je, geometrijska, nema je neposredno iznad izloga, da ne bi odvlačila pažnju od onoga što je u njima izloženo. Ukrašen je jedino zid iznad glavnog ulaza u zgradu, i to razdvojenom draperijom u čijem je vrhu ženski lik, iznad koga je kvadrat oivičen biljnim vencem. Cela kompozicija asocira na pozorišnu scenu koja je upravo otvorena i čeka se početak predstave. Slučajno ili namerno, procenite sami. Ženski likovi su inače u secesionističkoj arhitekturi služili kao simobli vrlina i intuicije.
Prvi sprat je nasuprot tome veoma bogato ukrašen. Venac ispod prozora jasno se razlikuje od onog koji odvaja prizemlje od prvog sprata. Prvi je miran horizontalan i geometrijski, dok je ovaj ispod prozora vertikalniji, gušći i floralni. Motiv sa venca se ponavlja i na velikom balkonu na spratu. Prozori sprata su jasno uokvireni linijama koje vode od sredine centralnog cvetnog ukrasa, koji je izrazito plastičan, delimično trodimenzionalan.
Prozori na drugom spratu imaju pojedinačne horizontalne ukrase ispod prozorske daske, opet biljne stilizacije.
Središnji deo vrha kuće u nivou krova je izrazito bogato ukrašen, završava se ženskim likom ispod koga se u medaljonu nalaze inicijali naručioca i vlasnika kuće (ispisani ćirilicom) – Sv.St. Balkon na vrhu (vidikovac) preuzima krugove i linije sa ornamenata zgrade i uklapa se sa dekoracijom u vrhu.
Na prvi pogled zgrada je u dobrom stanju, no spoljne jedninice klima uređaja, koje će uskoro biti svrstane u savremenu dekoraciju (koliko ja vidim) ne uklapaju se baš u resto onoga što krasi ovu fasadu, ali treba biti zadovoljan i malim stvarima, osim pored izloga u prizemlju nema ih na ostatku kuće.
Sledeći put kada prođete ovuda odvojite koji trenutak više i zagledajte se u svu lepotu i ritmičnost ovog dela beogradske secesije.
Sutra je Svetski dan ovog stila, sajt Lepota života će objaviti još jedan tekst na ovu temu (za sada) i pretstaviti vam ovog puta poslovnu zgradu, prvu takvog tipa na ovim prostorima.