Mart u Beogradu započeo je Petrom Lubardom. Velikan kista stigao je u goste Domu diplomatije, stila, umetnosti, kulture – Domu Jevrema Grujića. Divan razlog za još jedno druženje sa gospodinom Lazarom Šećerovićem i ispijanje kafe u očaravajućem ambijentu ispunjenim Lubardinom ekspresijom.
LEPOTA ŽIVOTA: Otkud Lubarda kod Grujića?
LAZAR ŠEĆEROVIĆ: Kao što znate Dom Jevrema Grujića je prvi privatni muzej u Srbiji, i kao pravi muzej prošle godine smo izložbom slika Uroša Predića započeli ciklus „Velikani srpskog slikarstva“. Prihvatili smo onu krilaticu ‘tradicijom u budućnost’ da prikažemo našu materijalnu, ali i ne materijalnu baštinu, za koju znamo da je po neki put i značajnija od materijalne. Da prikažemo baštinu od kraja XVIII veka preko XIX i XX pa sada i XXI veka, znači da napravimo jedan most među vekovima. Samim tim da prikažemo i dela nekih od naših najvećih slikara.
Sretni smo u što u našoj zbirci i postavci Muzeja imamo velikane srpskog sliakrstva, a onda smo započeli i našu međugradsku i međumuzejsku saradnju.
Videli ste koliko je uspeha imala izložba slika Uroša Predića. Tako je moj sestrić Alek Conić došao na ideju da sledeća velika izložba budu slike Petra Lubarde.
Da li je na tu ideju možda uticala i činjenica da se Lubardina dela ne sreću često na izložbama?
Kako da ne. Ima njegovih dela u raznim institucijama i privatnim zbirkama, ali se ne viđaju često. Tako je sa Kućom legata, Medija centrom „Odbrana“ Vojske Srbije, sa Galerijom Matice srpske i sa Narodnim muzejem Pančevo dogovorena saradnja. Oni su pozjamili neka od dela Lubarde iz svojih zbirki i 7 privatnih kolekcionara je rado ustupilo svoje slike za ovu izložbu.
Da li je to što poznajete ljude koji imaju umetničke kolekcije i koji imaju poverenje u vas prednost za pravljenje nekih ne svakidašnjih izložbi? Uostalom i ova izložba se zove ‘Neviđeni Lubarda’
Da, kako da ne. Evo šta se događa. Već pred kraj izložbe slika Uroša Predića, koju smo inače sa mesec dana produžili na dva, došli su gospodin i gospođa i rekli ‘mi imamo u zbirci dva portreta’ da li biste hteli da ih izložite. Jedan je bio protret mlade žene koja je pozirala Prediću, a drugi je portret te iste žene koji je Predić naslikao 28 godina kasnije po fotografiji.
I sada su nam kolekcionari samoinicijativno doneli dva crteža Petra Lubarde iz svojih zbirki i ponudili da budu uključeni u izložbu. Nama ljudi sami dolaze i donose.
Da li to znači da i na ovoj izložbi možemo da vidimo dela koja do sada nismo imali prilike?
Da, baš tako, zato smo se i odlučili za naziv izložbe ‘Neviđeni Lubarda’.
Sigurno već imate nešto novo u planu. Možete li nam otkriti bar jednu malu tajnu samo za naše čitaoce?
Pa kako da ne, već smišljamo nove izložbe i događanja jer mi nismo samo galerija i muzej, mi se trudimo da budemo mali kulturni centar. Organizujemo predavanja, pozorišne predstave, okrugle stolove, gostovanja stranih umetnika – poput mladog švajcarskog vajara koji posle Doma Jevrema Grujića izlaže ovih dana u Cirihu. Ne bih da kvarim iznenađenja ali ću reći samo Paja Jovanović.
Proleće je vreme buđenja, cvetanja, oživljavanja – uradite sve to uz Petra Lubardu. Uz njegov krš, snagu, ekspresiju, dramu, uzbudljivost. Otkrijte kako se već u slici ‘Zbeg iz Španije’ iz 1936. naslućuje budućnost njegovog stvaralaštva. Zaronite u jezera, popnite se na planine i pogledajte kratki film o stvaraocu kome je i svet mali.
Fotografije – Majda Sikošek
P.S. Iskoristite neku subotu ili nedelju pa se prošetajte i do Legata Petra Lubarde na Senjaku, nećete zažaliti.