SECESIJA ČETVRTKOM

Godina 2020. započela je kao svaka druga godina do tada, sa svim poznanicama i nepoznanicama koje život nosi. Tek što smo načeli drugi mesec počele su da se pojavljuju vesti koje su ličile na citate iz naučno fantastičnih romana – počela je priča u super virusu koji napreduje nezaustavljivo, o kojem naučnici ne znaju ništa […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

ŽIVOT – SAN – SMRT

Nomen est omen[1] Život – san – smrt, dramatičan naziv izložbe koja predstavlja slikarstvo dramatičnog perioda s kraja XIX i početka XX veka – slikarstvo doba secesije. Iako je prošlo sto godina od nastanka i nestanka umetničkog pokreta sa preloma vekova još uvek traju debate među istoričarima umetnosti da li je naziv secesija, Art Nuvo, […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

ART NOUVEAU I ART DECO

O čemu se radi Dva umetnička pokreta; oba relativno kratkog veka; oba sa dugotrajnim uticajem na umetnost i kulturu; jedan proizašao iz drugog; oba rođena pred svetske ratove i oba zamrla sa završetkom istih; oba puno hvaljena ali i nipodaštavana; oba sa najvećim i najreprezentativnijim dometima, kada je likovna umetnost u pitanju, u arhitekturi primenjenim […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

UMETNIČKO DELO I KAKO GA POSMATRATI

Lutajući kroz zvanični sajt BBC-jevog Istorijskog magazina naišla sam na, po meni, vrlo interesantan članak istoričarke umetnosti Dr Laure-Džejn Foli o tome šta je to na šta treba obratiti pažnju kada posmatramo jedno delo umetnosti. Prenosim ga u celini u mom prevodu, ali je dat i link za originalni članak. Ilustrovala sam članak svojim fotografijama […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

SECESIJA MEĐ BILJEM

Već godinama je moderno i očekivano reći kako ‘volim da putujem i upoznajem nove kulture’. Divno je kada je zaista tako, kada se putovanje ne svodi na jurcanje i obeležavanje kvadratića na spisku: video/videla; bio/bila. Koliko od svega toga zaista ostane ili doprinese proširivanju pogleda na svet to je već drugo pitanje. Da li je […]

  • 91
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

HOTEL BRISTOL

„Beograd je 1915. bio deset puta manji, jer je onda imao oko sto hiljada a danas ima skoro milion stanovnika (pisano je 1965. prim LŽ). Ali je zato taj stari, mali i njenim stanvnicima dragi Beograd ima daleko jedinstveniju fizionomiju nego današnji Beograd. Za nepun vek od drugog ustanka (1815), on je već onda postigao […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

ANASTAS – VIŠEMEDIJSKI UMETNIK

Godina ova 2017. samo što nije završila svoj krug oko Sunca. Kakva je bila to ćemo znati kada postane istorija i kada se od nje malo odmaknemo. Da je bila jedna od onih sa važnim jubilejima bila je. Tako je, da se podsetimo, ovo godina u kojoj je na dostojan način obeleženo dvesta godina od […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI

Zašto je najlepše u muzej ići kada je kiša, kada je sivo, kada duva, kada je u gradu u kojem živiš potpuni haos i nervoza nateže nerve sugrađana sve do one opasne linijice pred pucanje? Čini mi se da je odgovor u samom pitanju – baš zato. Zato što je muzej oaza sreće, topline, svetla, […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

DANICA KOJIĆ

Beogradske vedete i vedute Mnoge su vedete delovi istorijske slagalice ovoga grada. Neke su ga oplemenjivale svojim radom u raznim udruženjima i društvima na dobrobit njegovih stanovnika. Neke su postizale izuzetne naučne, umetničke, letačke… i ine visine. Opet neke su ga gradile i stvarale prepoznatljiva zdanja koja nas i danas podsećaju na vredne, istrajne i […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

GROFICA TAŠTINE OPSEDNUTA SELFIJIMA

Čudo jedno kako nas potraga na internetu za nekom informacijom odvede na razna mesta i do raznih tekstova. Tako, istražujući za jedan rad u pripremi, naiđoh na ovaj tekst koji me je ostavio bez teksta. Na inače vrlo interesantnom sajtu Messy Nessy naiđoh na dotični i odlučih da ga ne prepričavam i da ga ne […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •