staklenik14

SECESIJA MEĐ BILJEM

Već godinama je moderno i očekivano reći kako ‘volim da putujem i upoznajem nove kulture’. Divno je kada je zaista tako, kada se putovanje ne svodi na jurcanje i obeležavanje kvadratića na spisku: video/videla; bio/bila. Koliko od svega toga zaista ostane ili doprinese proširivanju pogleda na svet to je već drugo pitanje.

Da li je putovanje obilaženje svoje zemlje i njenog kulturnog nasleđa? Da li je putovanje i šetnja po delovima grada u kojem živimo, a koje manje poznajemo? O svemu tome bi moglo naširoko i nadugačko.

Moj stav je da pre svega moraš upoznati sebe da bi mogao upoznati i shvatiti druge. Prvo svoj grad, zemlju i tako redom. Pa pođimo tim redom.

Pogled na Jevremovac iz Takovske ulice

Pogled na Jevremovac iz Takovske ulice

‘Jevremovac’ – malo ko neće znati da je u pitanju Botanička bašta u Beogradu, mnogi će znati i da se nalazi u Takovskoj ulici. Poneko će znati i da je ime dobila po Jevremu Obrenoviću, dedi kralja Milana Obrenovića. Naći će se neko ko će se setiti da je osnovana na inicijativu Josifa Pančića. I tako redom, smanjivaće se broj onih koji će o ovom beogradskom dragom kamenčiću znati ponešto, a baš sve…

Od 1853, kada je u dvorištu Knjaževačko-srpskog liceja Josif Pančić uredio prvu Botaničku baštu, preko 1855. kada je podignuta prva zvanična Bašta i to u dvorištu Konaka knjeginje Ljubice i 1874. godine i Botaničke bašte sklopljene opet na inicijativu i na mestu koje je odredio Josif Pančić na kraju Dunavske ulice razvijao se ovaj način sakupljanja, očuvanja i izučavanja bilja/botanike u Srbiji.

Sve bi teklo kao reka uz koju je napravljena da ista ta reka nije iskazala svoju nezgodnu ćud te se izlila i poplavila sve oko sebe uključujući i Baštu.

Molio je i kumio Josif Pančić da se nova uredi i izmolio. Kralj Milan Obrenović je Velikoj školi poklonio imanje koje je nasledio od dede Jevrema, otuda i me Jevremovac. Imanje je poklonjeno izričito za Botaničku baštu i tako je 1889. godine krenulo uređenje jedne od najbogatijih botaničkih bašti u ovom delu sveta.

staklenik11

Kako botanička bašta nije ništa ako nema staklenik, 1892. godine u Drezdenu u Nemačkoj u firmi Mozentin naručena je staklena bašta i u delovima dopremljena u Beograd. Priča se po čaršiji da je lično kralj Milan na Sajmu arhitekture u Drezdenu video model staklenika koji mu se jako dopao pa ga je naručio za Beograd.

staklenik12

staklenik27

Bilo kako bilo, delovi su stigli i od njih je u donjem delu Jevremovca na prostranoj livadi nikla jedna od najlepših staklenih bašti u tadašnjoj Evropi. Centralni deo sa ulazom i kupolom koja natkriljuje, dva baštenska krila te dve zidane zgradice na južnom i severnom delu čine ovu, možda ne preveliku, ali svakako impresivnu celinu.

staklenik13

staklenik01

Dok su zidani delovi vrlo klasicistički i svedeni, sam staklenik ili Kristalna palata je bogata, prava i jedinstvena secesija. Od materijala – staklo i metal, do dekoracije.

Leđna strana staklenika

Leđna strana staklenika

Jedinstveni primer industrijske arhitekture u stilu secesije u Srbiji. Svaki detalj, pa i kvaka jedinstveni su, lepi, dekorativni, a pre svega funkiconalni. Iako se secesija kao stil često smatra za suviše ‘nakinđuren’ u svojoj bečkoj i nemačkoj varijanti ona je pre svega funkcionalna sa težnjom ka pojednostavljivanju. Koliko god čudno zvučalo bečka secesija bila je uvod u BAUHAUS i ono što danas nazivamo modernom umetnošću.

dubletkrovukras

staklenik03

dubletkapitel

Biljni motivi su jedan od osnovnih motiva secesijskih ukrasa, ako su igde u saglasju sa namenom građevine onda je to sigurno na stakleniku Botaničke bašte ‘Jevremovac’.

diptihstubici

staklenik16

staklenik23

staklenik08

Igra svetla i senke, odraza na staklu, metala i kamena, biljaka i vode nikoga neće ostaviti ravnodušnog u šetnji kroz ovu gradsku oazu i sakriveni gradski dragulj.

staklenik20

staklenik18

biljkevoda02

staklenik02

staklenik04

Fotografije – Majda Sikošek

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Istorija umetnosti, Umetnost and tagged , , , , , , , , , , , .