O čemu se radi
Dva umetnička pokreta; oba relativno kratkog veka; oba sa dugotrajnim uticajem na umetnost i kulturu; jedan proizašao iz drugog; oba rođena pred svetske ratove i oba zamrla sa završetkom istih; oba puno hvaljena ali i nipodaštavana; oba sa najvećim i najreprezentativnijim dometima, kada je likovna umetnost u pitanju, u arhitekturi primenjenim umetnostima i modi; bliski, a ipak toliko različiti; slični nazivi ovih umetničkih pokreta/stilova često dovode do zabune i poistovećivanja stvaralaštva dvaju predratnih umetničkih kreacija.
Bliskost i povremeni nesporazumi oko terminologije i razlika međ’ stilovima ponukali su me da pred stogodišnjicu rađanja Ar Dekoa (Art Deco) i stogodišnjicu završetka Ar Nuvoa (Art Nouveau) pokušam da predstavim njihove, pre svega razlike, a onda i sličnosti i pomognem u razjašnjavanju nedoumica oko ova dva umetnička stila/pokreta, toliko omiljena i toliko osporavana.
Detalj vrata u kući gde se nekada nalazio atelje Uroša Predića u Svetogorskoj ulici u Beogradu. Fotografija M.Sikošek
Pođimo od imena
Ar Nuvo, Secesija, Jugend stil, Modern stajl, Liberti stil, Modernizme…
Stariji od dva stila, čija stogodišnjica završetka je upravo ove 2019, godine ima mnogo različitih imena Secession/Secesija, Art Nouveau/Ar Nuvo, Jugendstil/Jugend stil, Stile Floreale/Cvetni stil, Arts and Crafts Movement/Pokret umetnosti i zanati, Modernisme/Modernizme, Modern style/Modern stajl. Svako ime vezano je za neko od različitih mesta nastanka, jer ovaj pokret je nastajao simultano diljem Evrope.
Da razjasnimo neke od naziva.
Naziv Ar Nuvo (Art Nouveau) prvi put se pojavio u u Belgiji 1880ih. Urednik briselskog magazina ‘Moderna umetnost’ (L’Art moderne) 1884. godine opisujući rad grupe mladih umetnika koji su se be nazvali „Dvadeset“ (Les Vingt) predstavio ih je kao ’glasnike Nove umetnosti’ (votaries of Art Nouveau).
Naziv se lagano, ali sigurno ustaljivao u razgovorima i tekstovima kada se govorilo o umetnosti i umetničkim pokretima koji su se rađali diljem Evrope i koji su težili da u potpunosti reformišu kako umetnost tako i društvo.
Trenutak ustoličavanja ovog imena u francuskom govornom području (i tamo gde je njihov uticaj bio ozbiljan) smatra se otvaranje galerije u Parizu, posvećene novom dizajnu i novoj umetnosti, koju je 1885. godine otvorio preduzetnik i trgovac umetninama Zigfrid Bing.
Secesija (Secession) bio je naziv grupe 19 bečkih umetnika, na čelu sa Oto Vagnerom i Gustavom Klimtom, koji su se 1897. godine, u borbi za pravo na slobodu umetničkog stvaralaštva, odvojili od zvaničnog udruženja likovnih umetnika i osnovali udruženje ’Secession’ (otcepljenje). Vremenom naziv udruženja postaje sinonim za umetnost tog doba, iako je tokom tog perioda u Beču stvaralaštvo u ovom maniru nazivano ’stilska umetnosti’.
Kako je Srbija krajem XIX veka u umetnosti bila pod ozbiljnim uticajem Beča, kod nas se ustalio naziv Secesija.
Jugend stil (Jugendstil) bio je naziv u Nemačkoj i zemljama pod njihovim uticajem (na primer u Baltičkim zemljama Litvaniji, Letoniji, Estoniji). U Minhenu je pod imenom Die Jugend (Mladost) od 1895. do 1900. izlazio časopis posvećen ’novoj umetnosti’ u dizajnu i primenjenoj umetnosti.
I tako redom, u Italiji je jedan od naziva bio i Cvetni stil; u Velikoj Britaniji revoluciju u umetnosti započeli su Pre-Rafaeliti, da bi ih nasledio Pokret umetnosti i zanati (Arts and Crafts Movement); u Španiji Modernizam (Modernismo)…
Staklenik u Botaničkoj bašti – Jevremovac u Beogradu. Fotografija M. Sikošek
Ar Deko
Za razliku od svog roditelja umetnički stil koji je trajao od 1920ih do kraja Drugog svetskog rata, uglavnom je svuda poznat pod istim nazivom – Ar Deco (Art Déco). Ime se nekako samo nametnula nakon velike međunarodne izložbe održane u Parizu 1925. pod nazivom Exposition Internationale des Arts Décoratifs et Industriels Modernes (Međunardona izložba savremenih dekorativnih i industrijskih umetnosti). Na grandioznom događaju predstavljeni su neverovatni novi dometi u primenjenim umetnostima i dizajnu, te se Art Décoratifs skraćeno Art Déco prosto samo nametnulo.
Zgrada Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, Bulevar oslobođenja. Fotografija M. Sikošek
Ponešto o karakteristikama
Pošto smo razjasnili nedoumice oko naziva, pozabavimo se malo karakteristikama ovih umetničkih stilova.
Ar Nuvo
Umetnost Ar Nuvoa (Secesije) rađala se od 1870ih, zvanično 1890ih i trajala je do završetka Prvog svetskog rata, pomalo i tokom 1919; bila je neobična, nova, revolucionarna i na neki način zatvorila je prošle vekove i najavila nove, moderne tokove u umetnosti. Nakon Ar Nuvoa ništa više neće biti isto, jednom osvojena sloboda u stvaralaštvu neće moći da se zaustavi.
Najsažetije karakteristike Ar Nuvoa mogle bi stati u sledeći spisak:
– organska, biljna kriva linija
– priroda kao uzor
– biljna i geometrijska ornamentika
– maskeroni na fasadama
– upotreba boja i novih materijala u arhitekturi
– asimetričnost
– simbolizam
– narodna umetnost kao inspiracija
– uticaj japanske i orijentalnih umetnosti
– motiv pauna
– razvoj plakata kao medija
– senzualni i erotizovani ženski likovi
Kada čujete da se pominje ili pročitate Ar Nuvo (Secesija) pomislite: na bogatstvo linije, na Alfonsa Muhu, Gustava Klimta, Egona Šilea, na zgradu Majolika Ota Vagnera u Beču, Hektora Gimarda i njegove ulaze u metro u Parzu, na hotel Moskva u Beogradu, na Robni magazin (danas Kafeteriju) u Beogradu, na Rajhlovu palatu i Sinagogu u Subotici, na neobičnu ’golubiju’ žensku figuru surovo stegnutu korsetom u struku, na neverovatne ogromne šešire, na viline konjice na nakitu Rene Lalika, na ’belle époque’, Ruski Balet i Đagiljeva, Sigmunda Frojda i rađanje psihoanalize…
Levo Sinagoga u Subotici, desno hotel Moskva u Beogradu. Fotografije M. Sikošek
Fotografija preuzte sa linka
Ar Deco
Nakon velike traume Prvog svetskog rata, za koji su mnogi umetnici, književnici i intelektualci pogrešno smatrali da će biti rat svih ratova posle koga ratova više neće biti, da će doprineti pročišćenju od svih zala i da će samim tim izroditi jedno novo, bolje i srećnije društvo, nastaje period suočavanja sa istinom. Svet ulazi u period velikih lomova i konačnog rađanja novih društvenih odnosa. Nestala su carstva i kraljevstva, rođene su nove države i nova društvena uređenja.
Uprkos velikim problemima i krizama u umetnosti i stvaralaštvu vlada efuorija, osećaj da je sve moguće i da granice ne postoje. Završavajući svoj kratkotrajni vek Ar Nuvo sa svojim krivim linijama i bogatstvom ornamenata, pa pred kraj trajanja i sa svojim preterivanjima ostavio je za sobom dobru osnovu, osnovu osvojene slobode, nesputanosti i nepokoravanja.
Umetnost koja je došla posle, Ar Deko, slobodu je oberučke prihvatila, ali je odlučno odbacila svako preterivanja i suvišnost u ornamentici.
Karakteristike Ar Deko bi mogli opisati kao:
– oštra, prava geometrijska linija
– svedeni, geometrizovani i čisti oblici
– ritmičnost i simetrija kao dekorativnost na fasadama
– monohromnost u arhitekturi
– industrija i mašine kao inspiracija
– uticaj afričke umetnosti
– geometrizovani likovi u slikarstvu
– monumentalnost u arhitekturi
– elegancija i sofisticiranost
Asocijacije koje bi ilustrovale Ar Deko bi uključivale: Tamaru de Lempicku i njene monumentalne geometrizovane portrete, zgradu BIGZa u Beogradu, Krajslerovu zgradu u Njujorku, BBC-jev TV serijal o Herkulu Poarou (1989 -2013) sa svim raznim lokalitetima počevši od Poaroovog stana u Londonu, preko hotela na britanskoj rivijeri do automobila, čarlston, neizostavne ’flaper devojke’ (flapper girls), džez, Hemingveja, Frensis Skot Ficdžeralda i Velikog Getsbija, ali i rađanje nacizma i fašizma, veliku ekonomsku krizu (depresiju) i glad…
Zgrada BIGZa, Bulevar vojvode Mišića Beograd. Fotografija Roberto Konte (Roberto Conte)
Krajslerova zgrada u Njujorku. Fotografija preuzeta sa sajta gradnja.rs
Šta im je zajedničko
Periodi u kojima su ova dva umetnička pokreta nastajala, živela i nestala, periodi su velikih lomova i preokreta u društvima kakva su do tada postojala. Druga industrijska revolucija tokom XIX veka izrodila je novu građansku glasu, klasu koja želi svoje mesto u društvenoj hijerarhiji i umetnost koja će ih predstavljati – novi bogataši (les nouveaux riches) kako ih tada prezrivo nazivaju aristokrate koje su do tada sebe smatrale za jedinu grupaciju koja može i koja poseduje bogatstvo, radi su da finansijski podrže umetnike koji će stvoriti nešto potpuno novo i drugačije, nešto što će nove moćnike razlikovati od prethodnih, nešto čime će moći da istaknu svoju sposobnost i pokažu novac koji imaju.
Prvi svetski rat i doba nakon završetka pružio je mogućnost nekim novim ljudima da pobegnu od starog života i okolnosti koje su ih ograničavale i da se ’ponovo rode’. Velika ekonomska kriza otvorila je pozornicu za izranjanje iz sivih zona i bogaćenje na sve moguće načine. Novi sloj bogataša ponovo želi da se razlikuje i istakne. Ovoga puta monumentalnošću i ’čišćenjem’ od viškova.
Prelom vekova doneo je slobodu u stvaralaštvu, a uz Ar Nuvo i Ar Deko stasavali su mnogi umetnički pokreti koji će ostaviti ozbiljnog traga u umetnostima do dana današnjeg.
Iako su karakteristike Ar Nuvoa bile ugledanje na prirodu, kriva linija, biljni motivi i puno dekorativnih elemenata ne treba zaboraviti da je, pre svega bečka secesija u arhitekturi donela i pročišćenje, svođenje i delimičnu geometrizaciju što po neki put može dovesti do zabune i mešanja sa karakteristikama Ar Dekoa.
Autoportret u zelenom, Tamara de Lempicka. Fotografija preuzeta sa sajta pixels
Kako da se ne zbunjujemo
Najlakši način da ne budemo u nedoumici je proveriti godine kada je neko umetničko delo, građevina, slika, nameštaj nastalo, ako je negde između 1870ih i 1919, zasigurno je u pitanju Ar Nuvo. Sve što je stvarano od 1920ih do završetka Drugog svetskog rata može se smatrati produktom Ar Dekoa.
Jasno da nije sve baš tako striktno i na liniju, ali je poprilično tako. U beogradskoj arhitekturi će se naći primeri zgrada koje su građene 1920ih, pa čak i 1930ih koje će strukturno biti ili klasicističke ili pomalo i ar dekoovske ali će i dalje imati detalje u ornamentici i dekoraciji u stilu secesije (Ar Nuvoa). To ne treba da zbunjuje, logično je da se dva stila koji se nastavljaju jedan na drugi u početku preklapaju.
Kaljeva peć u Domu Jovana Cvijića izrađena po dizajnu Dragutina Inkiostrija Medenjaka 1905-7. Geometrijska dekoracija na kaljeivima inspirisana balkanskim ćilimima može posmatrača navesti na zaključak da je reč o Ar Dekou, dok je u pitanju nacionalna varijanta Ar Nuvoa. Fotografija M. Sikošek
Izvor fotografija je naznačen u potpisu svake fotografije.
Naslovna fotografija: levo – Rajhlova palata Subotica, fotografija M. Sikosek, desno – Prizrenska 1, Beograd, fotografija M. Sikošek