Ponešto o tome kako je „Skulptura u službi istorije“ i kako je postajala deo svakodnevice nove, moderne države Srbije može se videti još u subotu 4. marta u velikoj galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu.
Nastanak moderne Srbije pored svih muka oslobađanja i sticanja nezavisnosti, dinastičkih promena i razmirica, obeležila je i svest o potrebi vaskolikih obrazovanih ljudi koji će tu državu stvarati i koji će uspeti da povuku ozbiljno te nadoknade silne godine i vekove izgubljene u koraku. Pored indžinira, lekara, pravnika, arhitekata tadašnja država je stipendiral i slala na školovanje u inostranstvo i umetnike (jer svaka pametna vlast zna da se kroz umetnosti i kulturu najlakše ostvaruje ono što se hoće, samo kažem), a među prvima i vajare Petra Uvavkića i Đorđa Jovanovića.
Na izložbi u Domu vosjke izložena su njihova dela iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu, zajedno sa delima još 12 skulptora uključujući i Simeona Roksandića, Tomu Rosandića, Enrika Pacija, a sve sa idejmo da se prikaže da „Iako je skulptura u Srbiji u periodu do 1918. bila prisutna svega nekoliko decenija, a na prste mogu da se nabroje ondašnji vajari, sačuvana dela svedoče o tome da su oni, u skladu sa stanovištem o misiji umetnika u izgradnji nacionalne kulture, sa uspehom obavljali zadatke koji su pred njih postavljani. Prikazivanjem ličnosti i događaja koji su menjali tok istorije, kao i zaslužnih savremenika, uticali su na formiranje sistema vrednosti na kojem su vaspitavane generacije zaslužne za svekoliko uzdizanje države Srbije.“ – iz flajera izložbe.
Šetajući kroz salu lako se uočava formalnost i monumentalnost portreta znamenitih ličnosti te patos i snažna intimnost svedoka patnje i stradanja. Vraćajući se sa školovanja po Evropi skulptori su prvo ispunjavali svoje obaveze prema državi koja ih je stipendirala promovišući ‘smernice budućnosti’ i ‘aktuelne političke elite’.
Vremenom skulptura postaje dostupna i novonastaloj građanskoj klasi koja ume da je iskoristi i za svoje potomstvo ostavi za pamćenje.
Od kićene biste Kneza Mihaila u izvedbi Enrika Pacija i biste Bransilave Simić sa dekorativnim detaljima secesije radu Petra Ubavkića iz 1904 do monumentalnih kamenih Glava Turčina Tome Rosandića. Od snažnih kamernih svedočanstava patriotizma u delima Za otadžbinu Paška Vučetića i Kosačica Đorđa Jovanovića do grandioznog torza Banović Strahinje Ivana Meštrovića – šetnja kroz skulpturu sa kraja XIX i početka XX veka iz zbirke Narodnog muzeja odškrunuće još jedna vrata kroz koja bi trebalo proći i otkrivati segmenta nastanka moderne Srbije.
Naslovna fotografija – Enriko Paci, Knez Mihailo detalj
Fotografije – Majda Sikošek
25