Vitraž na kući u kojoj je živeo Uroš Predić, arhitekta Nikola Nestorović

KADA JE PROZOR VIŠE OD PROZORA

U svom tekstu u časopisu Ku de fue (Coup de fouet, No. 9/2007) Dr. Janis Karstinš, arhitekta i profesor na Tehničkom univerzitetu u Rigi podseća da su „jedna od najjedinstvenijih i najkarakterističnijih formalinih osobina arhitekture Art Nuvoa (secesije – prim.aut) prozori i otvori nalik na grčko slovo omega Ω. „Takvi otvori se mogu naći svuda gde ima Art Nuvo zgrada – od Helsinkijia na severu do Lisabona na jugu Evrope“.

Da ne bude zabune sam prozor ili vrata ne moraju biti baš omega oblika, ali sa dekorativnim elementima koji ih okružuju i upotpunjuju odaju utisak baš tog slova grčkog alfabeta.

Možda sledeća rečenica Dr. Janisa najbolje ilustruje tendenciju kreativnog metoda Secesije da praktično transformiše u lepo: „Prozor, kao jedan od najnužnijih praktičnih elemenata na svakoj zgradi, može biti interpretiran i kao upečatljiv element dekorativne umetnosti, pojačavajući arhitektonsku emotivnu ekspresivnost.“

Odakle baš mali okrugli prozori – otvori poput ključaonice, kako ih naziva Dr. Janis. Možda kao uticaj istočnjačkih, budističkih hramova.  Art Nuvo je inspiraciju tražio u svemu što je bilo daleko od, u tom trenutku, preovladavajućeg klasicizma ili bolje rečeno istoricizma (ponavljanje ritmova, ideja, ukrasa raznih istorijskih stilova koji su se oslanjali na pravila antičkih hramova poput renesanse pa otud neorenesansni stil, baroka – neobarok…), otud elementi neogotike na  primer.  Naročito je bio intrigantan uticaj Dalekog Istoka (orjenta), posebice uticaj umetnosti Kine i Japana. Ornamentika, ukrasi, oblici… Vrata su bila širom otvorena, a novi materijali omogućili su arhitektama da se razmašu.

Ne  treba zaboraviti ni  da je simbolika bila važan element umetnosti, samim tim i arhitekture, s početka XX veka. Razmišljajući dalje u tom pravcu rado se poigravam simbolikom kruga i grčkog slova Ω . Krug je i sveukupnost i celovitost i prvoobitno savršenstvo i najprirodniji oblik, bezvremenost jer nema ni kraja ni početka, ali je i simbol ponavljanja. Omega je konačnost, ali i sveukupnost, sa slovom Alfa označava početak  i kraj.

Prozor, mali ili veliki otovor, na građevini nužan, da uvede svetlost, da pusti vazduh. Da poglede iznutra povede napolje, da spoljašnji svet uvede u unutrašnji, da pomogne mislima da lutaju, da smanje osećaj zatvorenosti i skučenosti.

Da li bi mali, ključaonicama kroz koje virimo nalik prozori mogli da budu simboli zaokruženosti i celovitosti života onih koji u kući žive. Da li bi vrata koja nas vode u zatvoreni,  privatni svet ili nas od njega vode u spoljašnji društveni, a koja su uklopljena u Ω mogla da simbolizuju sveukupnost, sjedinjenost i nerazdvojivost privatnog od javnog?

Moglo bi se nagađati i poigravati dugo. Dozvoljeno je i zabavno. Malih okruglih otvora i Omega oblika na fasadama Art nuvo zgrada ima ne samo kao prozora i vrata, variraju i u ukrasima, balkonskim ogradama, ornamentaalnim detaljima… Gde god je uz malo mašte i novih materijala bilo moguće poigrati se obilcima i bojama svoje mesto pronašli su krug i Ω.

Na zgradama u Beogradu građenim u ovom stilu nisu uvek baš očigledni, nisu ni prečesto korišćeni, ali ih ima, samo valja pogledati.

Sledi nekoliko primera sa beogradskih kuća, negde je primer jasan i izrazit, kao na porodičnoj kući arhitekte Milana Antonovića, negde je detalj u ornamentici – Zgrada Smederevske banke, arhitekte Milorad Ruvidić i Isailo Fidanović, ili oblik zabata i otvora na njemu na zgradi Društva za ulepšavanje Vračara koju je projektovao upravo Milan Antonović na čijoj se kući nalaze najočigledniji primeri otvora u obliku slova Omega i na kraju jedan vitraž koji je inspirisan ovom idejom i vrlo je dobar primer interpretacije uzora u arhitekturi Art Nuvoa, nalazi se nad ulaznim vratima kuće u kojoj je živeo i radio slikar Uroš Predić a projektovao je Nikola Nestorović.

Dve fotografije sa vratima koja su uokvirena dekorativnom elementom tako da sa otvorom iznad njih podsećaju na Omegu su sa zgrade u ulici Svetog Save 36 na Vračaru. Na žalost još uvek nisam saznala ime arhitekte, a i sama zgrada verovatno nije nastala u periodu Art Nuvoa na samom početku XX veka već negde 1920-tih ili 30-tih, no nije ni važno, važno je da na očigledan način ovaplpćuju ideju upotrebe ove geometrijske forme.

Prošetajte po gradu, podignite pogled, pronađite skrivene detalje razigranih fasada.

Porodična kuća arhitekte Milana Antonovića

Porodična kuća arhitekte Milana Antonovića

Porodična kuća arhitekte Milana Antonovića

Porodična kuća arhitekte Milana Antonovića

detalj u ornamentici - Zgrada Smederevske banke, arhitekte Milorad Ruvidić i Isailo Fidanović

detalj u ornamentici – Zgrada Smederevske banke, arhitekte Milorad Ruvidić i Isailo Fidanović

oblik zabata i otvora na njemu na zgradi Društva za ulepšavanje Vračara, arhitekta Milan Antonović

oblik zabata i otvora na njemu na zgradi Društva za ulepšavanje Vračara, arhitekta Milan Antonović

Vitraž na kući u kojoj je živeo Uroš Predić, arhitekta Nikola Nestorović

Vitraž na kući u kojoj je živeo Uroš Predić, arhitekta Nikola Nestorović

Kuća u Svetog Save 36, Vračar

Kuća u Svetog Save 36, Vračar

Kuća u Svetog Save 36, Vračar

Kuća u Svetog Save 36, Vračar

Fotografije – Majda Sikošek

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Istorija umetnosti, Umetnost and tagged , , , , , , , , , , .

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>