izravnata

HOTEL MOSKVA

Ove 2016. godine u januaru navršilo se 110 godina od kako je zgrada hotela „Moskva“ u srcu, srca Beograda, na Terazijama dovedena „pod krov“, a za dve godine u februaru 2018. biće 110 godina od kako je taj, prvi veliki hotel u Beogradu svečano otvorio kralj Petar I Karađorđević.

DSC_6021

Pre nego što je postala hotel „Moskva“ zgrada je bila poznata kao Palata „Rosija“ (Rusija) i bila je osmišljena da pod jednim krovom ugosti kancelarije predstavništva Ruskog osiguravajućeg društva, hotel, kafanicu i prodavnice.

Priča o nastanku ovog jedinstvenog i po mnogo čemu prvog zdanja u Beogradu je uzbudljiva i intrigantna, kao i vreme u kome je nastajlo. Nećemo vas zamarati dugačkom verzijom, ali ćemo vam skrenuti pažnju da na linku „Hotel ‘Moskva’ – prvih sto godina“ iz 2008. možete pročitati opširnu i detaljnu priču koju su priredili Marko i Dušan Lopušina. No, da mi krenemo sa našom skraćenom verzijom.

Na mestu današnjeg hotela nalazio se han „Velika Srbija“, kada ga je sa idejom da od njega napravi svoju veliku porodičnu kuću otkupio gospodin Svetozar Vukadinović, direktor Srpskog brodarskog društva. Kako je od porodične kuće došlo do toga da nikne prvi veliki, pravi hotel u Beogradu slikovito je 1908. godine opisano u listu „Politika“ (preneto iz monografije Hotel ‘Moskva’ – prvih sto godina):

„ Srbiju je još od 1902. potresao poslovni rat između Srpskog brodarskog društva i austrijskog Parobrodskog društva. Cela Srbija, obuzeta jednom vrstom patriotske groznice, pratila je tu borbu i učestvovala u njoj. Direktor Srpskog brodarskog društva bio je tada g. Svetozar Vukadinović, koji je 1902. dobio otkaz, jer nije s austrijskim društvom napravio mir. Gospodin Svetozar Vukadinović ne spada u onu vrstu ljudi koja skrši ruke i pogne glavu, kad ih kakav udar zadesi. Voljan da radi, on tada dođe na ideju da dovede neko rusko osiguravajuće društvo u Srbiju. Kad, veli, toliko belosvetskog društva može biti u Srbiji, zašto ne bi moglo biti i jedno rusko? I on ode u Rusiju da traži jedno takvo društvo. Ali, to nije bio lak posao. Rusi su u trgovačkim poslovima vrlo konzervativni; Srbija zbog toga uopšte ne izgleda kao pogodna za kakve velike poslove. Uz to je g. Vukadinović bio potpuno nepoznat čovek za njih. Teškoće su dakle bile toliko velike da nije bilo nikakvog izgleda za uspeh i ipak – ipak je Vukadinović uspeo. Glavni direktor društva «Rosija» Roman Ivanovič Poicl shvatio je Vukadinovićevu ideju i pristao na nju. Vukadinović se tada preko Odese krete nazad za Beograd da spremi sve što je potrebno za rad. Kako su zapisali reporteri ovog beogradskog dnevnika, Vukadinović je u Odesi saznao za atentat na kralja Milana, te da će on kao saučesnik u atentatu biti uhapšen, čim lađa dodirne srpsku obalu. Ne gubeći ni trenutka vremena, Vukadinović je tada izašao na mađarsku obalu i odatle otišao železnicom u Zemun. Tako je ceo Vukadinovićev plan morao biti odložen.”

Pored svih peripetija 1905. godine je raspisan konkurs za projekat zgrade buduće palate ‘Rosija’. Prvu nagradu na konkursu dobio je zagrebački arhitekta Viktor Kovačić, a drugu Jovan Ilkić, u tom momentu državni arhitekta kraljevine Srbije. No, direkcija osiguravajućeg društva “Rosija” odlučila se da posao dodeli Ilkiću, da li zbog toga što su očekivali da će na njega moći da izvrše veći uticaj i da dobiju zgradu po svom ukusu ili zbog nečeg drugog danas ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo. Bilo kako bilo Ilkić je pozvan u Petrograd gde je nastavio da radi na svom projektu u saradnji sa petrogradskim arhitektama.

DSC_5991

Rezultat te saradnje je između ostalog i potpuno izmenjen prvobitni izgled fasade, novu ideju za lice impresivnog zdanja ovog puta je potpisao petrogradski arhitekta Pavel Karlovič Bergštreser.

Fasada je svakako ono po čemu svi znaju ‘Moskvu’. Vijugave linije, cvetni motivi, vitki prozori, maske i simbolika, keramika, zelena boja. Keramičke pločice i ukrasi rađeni su u Pečuju u čuvenoj fabrici porcelana porodice Žolnaj, kažu da se orginalni kalupi još uvek tamo čuvaju.

DSC_5978

Novine u gradnji tog doba našle su se i u zgradi hotela, od armiranog betona, gvožđa, ukrasa, ograda, načina gradnje, elegancije i asimetrije. Iako su ukrasi u stilu petrogradske secesije bogato floralni, primećuje se tendencija ‘čišćenja’ fasade, lagani korak ka moderni koja umesto ukrasa ritmičnost podvlači arhitektonskim elementima.

DSC_5975

DSC_5980

DSC_5968

DSC_5959

DSC_5955

DSC_5954

Crvene granitne ploče kojima je obloženo prizemlje takođe su orginalne, a dovežene su čak iz švedske. Pre nekoliko godina kada je hotel renoviran otoren je ulaz na čeonoj strani od Terazijske česme. Vidim u nekim dokumentima da je to orginalna ideja, a na zvaničnom sajtu hotela „Moskva“ piše da su svi radovi i rekonstrukcija unutrašnje dekoracije urađeni po orginalnim planovima.

DSC_6023

Unutrašnjost je raskošna, kitnjasta i ne čisto secesionistička, već sa ozbiljnim klasicističkim uplivima.

DSC_6027

Zid koji se prvi ugleda kada se uđe na, danas, glavni ulaz krasi kompozicija „Vilinska zemlja (Persifalov san)“ Paje Jovanovića. Predstavlja tumačenje sukoba između vrline i poroka – Parsifal predstavlja snagu i odlučnost dok senzualna ženska tela predstavljaju izazov u savladavanju samog sebe. Ova konkretna nastala je 1906, kada i hotel o kojem pričamo.

DSC_6033

Parsifalov san – po litografiji Paje Jovanovića iz 1906.

Zanimljivo je da je upravo ‘Persifalov san’ odabran za veliki zid, ali je u potpunom skladu sa činjenicom da je simbolika bila omiljena u slikarstvu, grafici i književnosti perioda s početka XX veka koji nazivamo Secesija, Art Nuvo, Jugendstil…

Beograđani i poneki gosti Beograda hotel ‘Moskva’ vezuju i sa čuvenom poslasticom ‘Moskva šnit’, koja je uz Vasinu tortu, dokazano orginalni beogradski recept. U hotelskoj poslastičarnici ga još uvek prave i odličan je.

Fotografije – Majda Sikošek

DSC_5999

Pogled na hotel ‘Moskva’ sa balkona restorana ‘Karuzo’. Fotografisano kroz plastičnu foliju kojom je balkon zimi zatvoren.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Istorija umetnosti, Umetnost and tagged , , , , , , , , , .

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>