VASA POMORIŠAC

Od tradicije do moderne „Jedan narod, kao i pojedinac, vredi onoliko koliko ostavi u nasleđe svojim potomcima. Potomci ovog vrede onoliko ukoliko umnože nasleđeno.“ Dočekuje nas upozorenje na samom ulazu na izložbu ’Vasa Pomorišac – od tradicije do moderne’ u Narodnom muzeju u Zrenjaninu. Da li umnožavamo nasleđe koje su nam ostavili stvaraoci poput Vase […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

IGRAČKE U MUZEJU

Mila moja – dečje igračke od praistorije do danas „Da li smo se ikada zapitali zašto čuvamo svoje igračke? Zašto, čak i onda kada odlučimo da poklonimo neke od njih, činimo to osećajući neku tugu, kao da se odvajamo od dragih prijatelja. Da li je to zato što su igračke naša sigurnost, naš način bekstva […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

REBEKA AMODAJ JAKOVLJEVIĆ

Beogradske vedete i vedute Za ovu priču serijala „Beogradske vedete i vedute“ ponovo sam se zaputila u Muzej primnjene umetnosti u goste mr Bojani Popović, muzejskoj savetnici. Razgovarale smo o ženi koja je, savremenim jezikom govoreći, bila trendseterka, influenserka i nenadmašna modna kreatorka, ili jednostavnije rečeno osoba koja je stvarala beogradsku modu između dva svetska […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

KUĆA LEONE PANAJOT

U Francuskoj ulici u Beogradu, na broju 31 zaklonjena hladom razgranatog drveća i poplavom parkiranih automobila skriva se kuća sazidana u stilu čiste secesije. Kuća koja bi mogla sa ponosom da stane uz mnoge primere ovog stila diljem evropskog kontinenta. Opet, nekako je skrajnuta, slabo je ko primeti, slabo ko na nju obrati pažnju. Žurno […]

  • 128
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

VILA RIHARDA ŠKARKE

Prve decenije XIX veka doba je oslobađanja i rađanja nove, moderne Srbije. Srbije koja se polako, ali sigurno otima uticajima otomasnkog nasleđa i krupnim, napornim i brzim korakom gradi svoj evrospki indentitet. Nakon nacionalnih revolucija diljem Evrope sredinom veka, tačnije 1848. Česi sve više dolaze u Srbiju kao, pored Rusije, jedinu slobodnu slovensku zemlju. Mladoj […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

HOTEL BRISTOL

„Beograd je 1915. bio deset puta manji, jer je onda imao oko sto hiljada a danas ima skoro milion stanovnika (pisano je 1965. prim LŽ). Ali je zato taj stari, mali i njenim stanvnicima dragi Beograd ima daleko jedinstveniju fizionomiju nego današnji Beograd. Za nepun vek od drugog ustanka (1815), on je već onda postigao […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

JOŽE PLEČNIK – JEDINSTVENI

Jože Plečnik, arhitekta, zaslužuje nepregledne stranice teksta, analitičkih, filozofskih, kritičkih, literarnih, društveno-socijalnih… Nepravedno je zaboravljen bio sve do 1980-tih godina i postmoderne kada je drugačiji pogled na umetnost i arhitekturu ponovo otkrio ovog neobičnog velikog čoveka i arhitektu. No, kako je vreme brzo i neumoljivo, te kako je sve u ovom postmodernističko vreme svakog čuda […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

DRAGULJ CRVENOG KRSTA

Na jednom od zvezdarskih brdašaca, stisnut međ’ zgradama i borovima osamdesetak godina skriva se jedan od dragulja Crvenog krsta i Beograda – crkva svetog Ante Padovanskog. Nedaleko od negdašnjeg Vozarevog krsta bez mogućnosti da se prikaže u svoj svojoj lepoti i jedinstvenosti, tiha i stamena stoji crkva delo Jožeta Plečnika, arhitekte po mnogo čemu jedinstvenog […]

  • 106
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

JOVANKA BONČIĆ KATERINIĆ

Beogradske vedete i vedute Arhitektura je jedna od mojih pasija. Opčinjena sam arhitekturom kao umetnošću, ali i arhitekturom kao inžinjerstvom, kao spojem praktičnog/izvodljivog i dekorativnog. Prateći tu opčinjenost u serijalu Beogradske vedete i vedute evo još jedne priče o arhitektici, ovoga puta o ženi koja je bila među prve četiri koje su arhitekturu završile na […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI

Zašto je najlepše u muzej ići kada je kiša, kada je sivo, kada duva, kada je u gradu u kojem živiš potpuni haos i nervoza nateže nerve sugrađana sve do one opasne linijice pred pucanje? Čini mi se da je odgovor u samom pitanju – baš zato. Zato što je muzej oaza sreće, topline, svetla, […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •