Prve decenije XIX veka doba je oslobađanja i rađanja nove, moderne Srbije. Srbije koja se polako, ali sigurno otima uticajima otomasnkog nasleđa i krupnim, napornim i brzim korakom gradi svoj evrospki indentitet. Nakon nacionalnih revolucija diljem Evrope sredinom veka, tačnije 1848. Česi sve više dolaze u Srbiju kao, pored Rusije, jedinu slobodnu slovensku zemlju. Mladoj državi kakva je Srbija u tom trenutku potrebni su stručnjaci svih profila pa iz Češke prvo stižu zanatlije, no netom potom, kako to već uvek biva sa oslobođenim zemljama, stižu i bankari, pa svi ostali, industrijalci, umetnici…
Tako se u Beogradu vremenom formira poveća zajednica Čeha i Slovaka, koji osnivaju i svoje društvo. Prvo društvo imena ‘Češka beseda’ (Češka reč) osnovano je 1865, ali je ono ubrzo prestalo sa radom. Nakon dvadeset godina 1885. osniva se novo Češko društvo ‘Lumir’, koje pod različitim imenima postoji do danas. Kolika je bila važna i velika zajednica Čeha, kasnije i Slovaka u Beogradu govori i činjenica da je tadašnja češka vlada pomogla izgradnju Češkoslovačkog doma u ulici Svetozara Markovića 79, koji je svečano otvoren na četrdesetogodišnjicu osnivanja Češkoslovačke države oktobra 1928. godine.
Zašto je sve to važno za priču o jednoj beogradskoj vili? Zato što je vila o kojoj je ovaj tekst bila kuća Riharda Škarke, direktora filijale Praške kreditne banke u Beogradu i u doba zidanja i otvaranja Češkoslovačkog doma predsednik Češkoslovačkog društva.
Period između dva svetska rata u Beogradu vreme je neverovatnog ‘cvetanja’ grada, arhitektonskog buma moglo bi se reći. Od velelpnih građevina raznih institucija, uključujući tu i banke, možda pre svega njih, do gradskih vila svih onih koji su činili intelektualni, admnistrativni, ekonomski, umetnički krem društva.
Škarkina vila izgrađena između 1926-7, prema nacritma apsolutnog velikana međ arhitektama ovdašnjim Dragiše Brašovana deo je tog arhitektonskog buma. Bila je među prvim Brašovanovim zdanjima u Beogradu, a Rihard Škarka se baš za njega odlučio pre svega gledajući kako je izveo zgradu Eskontne banke u Nušićevoj broj 4.
Dom Riharda Škarke i njegove porodice po svemu je bio i ostao jedinstven arhitektonski primerak u prestonici. Danas stišnjen sa svih strana skoro pa da je neprimetan, a tu je odmah iznad Slavije u Deligradskoj broj 13 i ugošćava ambasadu Belorusije.
Sa svog školovanja u Budimpešti na početku XX veka (1907-18) Brašovan je poneo naklonost ka tada dominatnom gradskom stilu – romatničnom eklekticizmu. Početak XX veka je doba Secesije/Ar Nuvoa i težnje da se arhitektura oslobodi uticaja klasicizma i neoklasicizma. Rečenica „Reprezentativne zgrade tog razdoblja u Beču, Parizu… u određenom smislu su krinke, kamene maske u muzeju istorijskog sećanja…“[1] možda najbolje oslikava novi duh u arhitekturi i želju da se s jedne strane arhitektura pročisti i modernizuje, odvede u potpuno nove pravce, ali s druge da se osloni na stilove pre renesanse, a sve u duhu formiranja novih nacionlanih stilova.
Majstor u kombinovanju i učenju uz stvaranje Dragiša Brašovan je vilu Riharda Škarke proveo kroz niz elemenata različitih stilova i reminiscencija, a opet je stovrio primer savršene moderne u arhitekturi gradske vile u Beogradu.
Romanika, venecijanska gotika, barok, Ar Deko, češki arhitektonski kubizam – sve to je našlo svoje savršeno mesto u ovoj nevelikoj kući.
Ulična fasada je dramatična zbog kontrasta jednostavnosti spratne površine i rustičnog donjeg dela građevine koji u sebi ima ozbiljne elemente ‘češkog kubizma’. Vodeći se primerom Pikasa i Braka u slikarstvu i njihovim razlamanjem površine slike u trodimenzionalni prikaz, češke arhitekte su sličan eksperiment preneli u prostor[2].
Nasuprot stamenog i gustog, čak i teškog donjeg dela fasade sa zabatnim motivima, kvadrovima nalik dijamantnoj obradi je spratni deo fasade, pročišćen, bez podela bilo vertikalnih, bilo horizontalnih. Na levoj i desnoj strani su prozori skoro pa nevidljivi u svojoj jednostavnosti, bez ikakve obrade i isticanja, a u sredini dominira i na neki način nosi celu fasadu romantičarska trifora, sa gotičkim prelomljenim lukovima, sa baroknim volutama, životinjskim, biljnim i antropomorfnim motivima. Bogata, izmešana a opet savršeno skladna i oslobođena bilo kakvog pritiska šepuri se praznom fasadom prvog sprata.
Krovna atika sa nazubljenim završetcima završava ovo zdanje u stilu romaničkih zamkova i doprinosi ritmičnosti, kao da zgusnutost i napetost prizemnog dela fasade polako otiče i otpušta kroz razlomljenu liniju atike.
„U harmonizovanom odnosu detalja i celine otkriva se modernistički pristup. Odstupajući od akademskih principa, Brašovan je ornamentalnu dekoraciju izdvojio u jasno određene celine, čime su istaknuti i elementi moderne arhitekture. Suprotstavljene i ujedno objedinjene široke plošne površine i ornament, luk i oštar ugao, izvijena i prava linija, motovi različitih istorijskih stilova u sasvim modernom aranžmanu, čine ovu fasadu jednom od najneobičnijih i jednom od najšarmantnijih u Beogradu.“[3]
Na bočnoj fasadi nalazi se balkončić sa vratima ispod prelomljenog gotskog luka i floralnim ornamentom, no na žalost zbog visoke zgrade pored nije moguće napraviti adekvatnu fotografiju.
Ni dvorišnu fasadu na žalost danas nije tako jednostavno fotografisati, s obzirom da je tu smeštena ambasada, ali slika iz Kataloga Zavoda za zaštitu spomenika sasvim lepo ilustruje da je arhitekta svoj savršeni spoj reminiscencija na različite stilove u modernističkom duhu preneo i na nju.
Vila Riharda Škarke donela je jedan poseban srednjoevropski duh u beogradsku arhitekturu, noseći tako duh zemlje iz koje je bio njen vlasnik i predstavljajući arhitektu Dragišu Brašovana kao majstora prilagođavanja i spajanja okruženja, konteksta, namene i investitorove ličnosti u arhitekturi.
Jedinstveni primeri Brašovanove arhitekture biće tema nekih novih tekstova na Lepota života, a sve u želji da što bolje upoznamo bogatstvo grada Beograda, grada u kome živimo ili ga posećujemo.
Fotografije – Majda Sikošek osim ako nije drugačije potpisano.
[1] Viktor Žmegač, Duh bečke moderne, Katalog izložbe ‘Izazov moderne: Zagreb – Beč, oko 1900’.
[2] Vladimir Šlapeta, Kubizam u češkoj arhitekturi
[3] Ksenija Ćirić, Katalog ‘Škarkina vila’, Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda