DSC_6150

VUČINA KUĆA

Nastavljamo sa našim pričama o secesionističkoj arhitekturi Beograda. Ovoga puta silazimo prema Savi u nekada glavnu ulicu nove prestonice oslobođene Srbije. Sredinom XIX veka knjaz Miloš počinje sa izgradnjom moderne evropske prestonice i to na prostoru današnje Savamale uz reku, blizu pristaništa, jer u to vreme reka je sve.

Trgovci koji su stekli mogućnost da samostalno trguju sa svetom stiču imetak, a knjaz izdaje naredbu da svoje kuće grade upravo u tom delu grada, odmah pored Otomanskog dela, tzv. grada u Šancu. Rečeno – učinjeno, ipak je knjaza valjalo slušati.

Kuća o kojoj danas govorimo nije među najstarijim u tom delu, ali je svakako posebna em po stilu em po činjenici da predstavlja jedinstveni odnos investitor – projektant u beogradskoj arhitekturi. Naime, sve kuće porodice Vučo projektuje arhitekta Dimitrije T. Leko i svaka od njih je izgrađena u stilu secesije (Art Nuvoa).

Zgrada u Karađorđevoj 61-61a, sazidana je 1908. godine kao reprezantativni objekat. U to vreme nije bilo neuobičajeno da, po ugledu na evropske prestonice, u prizemlju takvih objekata budu dućani, a da spratovi budu namenjeni stanovanju, ništa drugačija nije ni Vučina kuća.

par 3

Na levoj strani su inicijali Đorđa Vuča, a na desnoj godina izgradnje. Nalate se sa leve i desne strane iznad ulaza u prizemlju fasade ka trgu

DSC_6192

Glavna fasada sa pogledmo na trg

Fasada prema Karađorđevoj ulici je razigrana, ritmičnim ponavljanjem balkona sa polukružnim linijama i pravougaonih ispusta sa prozorima između njih. Fasada prema ulici Kraljevića Marka ima nešto smireniji ritam, ali i dalje su tu balkoni sa ogradom od kovanog gvožđa i nešto plići polukružni ispusti.

Fotografija Maja Medić

Fotografija Maja Medić

Glavna, čeona fasada, okrenuta ka trgu izrazito je vertikalna, centralni trodelni prozori, oivičeni su polukružnim ispustima a sve ih „nadvisuje lučno izvijena atika sa piramidalnom kupolom“ (Katalog nepokretnih kulturnih dobara na području grada Beograda). U centru luka atike sve nas posmatra, a mi nju slabo vidimo, glava lava, ambivalentnog simbola koji može biti i dobar i zao, i solaran i lunaran. Kao solaran predstavlja sunčanu jaru, sjaj i moć podnevnog sunca, ognjeni princip, veličanstvo, snagu, hrabrost, čvrstinu. Solaran kada on je i simbol rata i bogova rata. Jasan znak da se vlasnik ne šali kada želi da zaštiti ono što je stekao.

Pogled na zgradu iz centra trga. Na vrhu u centru luka nalazi se glava lava

Pogled na zgradu iz centra trga

Glava lava

Glava lava

DSC_6081

DSC_6165

Dimitrije Leko se držao uspostavljenog solarnog principa kada postavlja dekorativni element u prizemlju iste fasade. Sa leve i desne strane velikih vrata nalaze se dva vertikalna elementa koji imaju krila na točku i krila na šlemu. Krila kao simbol su takođe solarna i prikazuju božanstvenost i duhovnu prirodu, pokretačku i zaštitničku moć.

DSC_6113

par 1

Da li je sve to želeo i naručio moćni trgovac beogradski Đorđe Vučo, ne znamo ali je njegov arhitekta na talasu novg pravca u umetnosti, pa i u arhitekturi, uplovio u simbolističke vode, sasvim očekivano i uobičajeno.

Dekoracija cele zgrade je u skladu sa stilom secesije, ženske glave okićene girlandama, muške glave, stilizovani floralni i geometrijski motivi. U uglovima balkona na vrhovima ispusta glavne fasade nalaze se orlovi, opet sloarni simboli, simobl svih bogova neba, duhovni princip, nadahnuće i još mnogo toga. Želeo je arhitekta da bude siguran da će njegovi simboli zaštititi naručioca i podariti mu prosperitet, snagu i napredak.

DSC_6188

DSC_6171

DSC_6164

DSC_6156

DSC_6143

DSC_6139

DSC_6133

par 2

Na slici levo je dekoracija sa donje strane balkona prvog sprata na fasadi ka Krađorđevoj ulici, na slici desno je detalj

Zgrada je bila obnovljena pre par godina, no na žalost nisu ti radovi baš srećno urađeni te je ona opet u ne tako dobrom stanju. Uprkos svemu vredi je videti, pa makar to značilo da se treba boriti sa zastavama koje se vijore i zaklanjaju pogled ne ovu lepoticu. Prošetajte se Karađorđevom ulicom nekada glavnom ulicom Beograda i pokušajte da zaplovite u neka druga vremena. Mi nastavljamo naša lutanja i priče o periodu kada je umetnost i arhitektura uzletela i oslobodila se stega, a novi materijali omogućili mnogo toga.

Literatura: Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola, Dž. K. Kuper

Fotografije Majda Sikošek, osim jedne (naznačeno na fotografiji) Maja Medić

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Istorija umetnosti, Umetnost and tagged , , , , , , , , , , , .

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>