Da li je lud ili je ludo zabavan, da li je lud ili je ludo zamišljen, da li je lud ili je lud… Mogla bih ovako u nedogled, a da zapravo nikada ne odgovorim na pitanje kakav je Grad sa slika Katarine Kaće Stojić.
Katarina Kaća Stojić
Iložba „Ludi, ludi grad“, Katarinina deveta samostalna izložba, otovorena je u sredu 8. februara ove 2017. godine u Galeriji Stara Kapetanija. Izložba – izazov.
Nizgled optimistična, jarkog kolorita, minucioznog crteža, sa skoro pa neprimetnim kolažnim detaljima, Kaćina slika zavarava gledaoca. Kada se prevaziđe prvo uzbuđenje u susretu sa ovim intrigantnim slikama i kada prođe prvi nalet razdraganosti i počne zagledanje, polako ali sigurno ulazimo u svet mnogo drugačiji od onog s kojim smo se susreli na prvi pogled.
Uske gradske ulice, mali trgovi, torotoari ograđeni metalom, kuće pod čudnim uglovima, izlozi, automobili, kiosci, kafei, prozori, vrata… a nigde ljudi. Ni u kafeu, ni u bistrou, ni u radnji, ni u kolima, ni na prozorima/vratima… Nigde. U trenutku kada se to otkrije počinje upoznavanje sa Katarininim slikama.
Fotografija Milena Sekulić
Automobili uvek u blizini, ili čak na, pešačkim prelazima, ponegde ‘oslonjeni’ na semafor/ogradu trotoara, na nekolicini slika sa točkovima pod neobičnim uglom. Da li je upravo ‘pokosio’ pešaka? Da li je udario u semafor/ogradu? Da li je…
Prazan Grad, melanholičan Grad, Grad gužve, Grad izolacije, Grad bezličnog urbanog života, Grad bez ljudi, lep, uredan, spreman. Pre svega je Grad savremenog senzibiliteta i grad suprotnosti. Topline u bojama, hladnoće u atmosferi, zabavnih detalja i sumorne celine.
Gledajući ih pomišljam na Edvarda Hopera (Edward Hopper) i Aleksa Kaca (Alex Katz), američke slikare koji su 1940-ih i 50-ih godina XX veka ovekovečili ‘izolaciju’ savremenog doba.
Iako Hoper prikazuje ljude u izolaciji koja je „mnogo više nego biti sam“, kako kaže Snežana Moračić u magazinu P.U.L.S.E, „ To je egzistencijalna praznina, duboki očaj i težnja za stvarnom komunikacijom sa ljudima oko nas, a imamo osećaj kao da su miljama daleko.Tu izolaciju ne jedne, već više osoba na jednom mestu, preneo je na platno Edvard Hoper”, atmosfera nelagode, strepnje, usamljenosti slična je atmosferi Kaćinog izlolovanog Grada.
Kac je najpoznatiji po svojim jednostavnim portretima, za koje se smatra da su prethodnici Pop arta, ali je s početka karijere tražeći sebe upravo 40-ih i 50-ih slika sobe i gradske scene bez ljudi, a sa jakim osećajem da su upravo negde nestali i za sobom ostavili prazninu.
Možda je njegova konstatacija da ‘jedino što ne želim da radim je ono što je već urađeno’ dobra ilustracija onoga što Katarina Stojić radi u svom opusu “Ludi, ludi grad”.
Posetite izložbu i pronađite svoju priču o Kaćinom Gradu, traje do 19. februara.
Fotografije – Majda Sikošek i Milena Sekulić
17