„Ja sam ja i svet slikam po svojoj volji, uzburkam more, rasklapam bregove. Ravnodušno, bez strasti nije moguće stvoriti ništa što bi nadživelo svoje vreme“, Petar Lubarda.
Lubarda – samo prezime već zvuči moćno, poput lupa, bubnji, udara… samo prezime kao da govori o stvaralaštvu prezimenonosioca Petra Lubarde. Moćno je, udara nekada odmah u pleksus, nekada tek naknadno kroz misao, ali uvek i zauvek ostavlja trag.
U velikoj i maloj galeriji Doma vojske Srbije u Beogradu otvorena je izložba „Lubarda – jedna priča“ u saradnji sa Muzejom Jugoslavije i Kućom legata. Ovo je samo jedna od nebrojenih priča o jedinstvenom stvaraocu XX veka.
Pred beogradskom publikom prvi put se predstavio u maju 1933. godine u Ratničkom domu (danas Domu vojske Srbije) na istom mestu na kojem ovih dana možete ponovo videti dela od prvih koja samo naznačavaju koja erupcija se krije u onome ko četkicu drži do onih koja u vama bude želju za pobunom, ulivaju vam snagu i bodre vas da podignete „Ustanak“.
Dok se vi šetate kroz vreme i emocije posmatra vas Lubarda sa smeškom jer zna da vas je poveo na ozbiljan i zahtevan put strasti jer „bez strasti nije moguće stvoriti ništa što bi nadživelo svoje vreme“.
Među retkima ovaj majstor vam u jednoj slici može ponuditi osećaj ushićenosti zbog čiste lepote koju gledate, osećaj moći, ali i zebnje i potrebe da vičete na sav glas da dopre do kraja sveta…
I kada prođete „Napušteni brod“, „Karađorđa“, „Ustanak“, i „Cara Trojana“ uprkos svemu sačekaće vas ona mala, neprimetna pojava koja je nakon svih zala ovog sveta poslednja stidljivo išetala iz Pandorine kutije – sačekaće vas Nada… Nada kao nar na grani prepun života i spreman da prsne i razbaca seme nade, sreće i vere u bolje sutra.
Svratite u Dom vojske po osnaživanje i inspiraciju, treba će…
“Ustanak”
“Napušteni brod”
“Car Trojan” – gornja slika detalj
“Nar”
Fotografije – M. Sikošek
Sa Lubardom se najbolje možete družiti u kući na Senjaku u kojoj je stvarao i živeo u Legatu Petra Lubarde.