Pre dve godine sam na sajtu objavila tekst o neobičnom poznanstvu sa fotografom Robertom Konteom (Roberto Conte) i njegovoj poseti Beogradu. Prijateljstvo stečeno na Fejsbuku koje je postalo više nego realno i zaista iskreno i duboko. Ove godine Roberto provodi više od mesec dana putujući kolima po prostorima bivše Jugoslavije, pa se tako nanovo obreo u Beogradu, gde je naravno ponovo bio naš gost. Razgovarali smo nas dvoje puno o fotografiji, kojom je on u međuvremenu počeo profesionalno da se bavi, pa smo se dogovorili da njegovo poslednje po podne/pred veče provedemo zajednički fotografišući neki od objekata koji su meni zanimljivi, e da bi razmenili iskustva.
Tako je odabir pao na jedan od draguljčića beogradske secesije – kuću trgovca Radosava Jovanovića u ulici Stevana Sremca, mnogi će je verovatno prepoznati i kao kafe „Ljutić“.
Fasada iz ulice Stevana Sremca, fotografija Roberto Konte (Conte)
Dom trgovca Jovanovića spada u ono što se naziva nacionalnim stilom, mešavina secesije i srpsko-vizantijskog stila, koji je nastao kao pokušaj i želja da se nakon viševekovnog prekida formira stil koji će biti odlika ovog podneblja. Branko Tanazević, koji kao arhitekta potpisuje ovo delo, godinama je proučavao srpske srednjevekovne manastire , folklornu (narodnu) arhitekturu, ali i narodnu umetnost poput veza. Sve ove elemente možemo videti kako složno žive i jedni druge nadopunjuju na fasadi kuće Jovanovića.
Lagano se kruni ova dragocena fasada i čeka bolje dane, ali bogatstvo ove kuće nije samo njena spoljašnost već i unutrašnjost, na žalost nije dozvoljeno fotografisanje za javnu upotrebu, tako da ćete morati da mi poverujete na reč, a onda i da odete na jednu kafu/čaj/šejk ili već šta ko voli u kafe Ljutić.
Fotografija Roberto Konte (Conte)
Raspored prostorija i uređenje je tipično za građanske kuće s početka XX veka, ipak posebnost ove građanske kuće su zidne slike sa motivima holandskih gradova u ulaznom holu, dekoracije u stilu secesije kao frizevi ispod plafona u sobama, kao i neizostavne austrijske kaljeve peći.
Sa fasada nas ljutito posmatraju lavlje glave raščepljenih čeljusti i smerne devojačke glave sa cvetom u kosi i prepletom koji srećemo na narodnim nošnjama. Dominantan biljni motiv je cvet ljutić, po kome je kafić i dobio ime.
Dvorišna fasada sa inicijalima Radosava Jovanovića i godinom izgradnje
Detalj sa fasade iz S. Sremca – ljutić
Uticaj minhenskog Jugendstila naslućujemo u tankoj liniji krovnog friza, iznad lavljih glava. Uzimajući u obzir da je Tanazević nakon završenih studija na Tehničkom fakultetu Velike škole u Beogradu arhitekturu studira upravo u doba Jugendstila u Minhenu sasvim je i logično da se poneki uticaj nasluti.
Glava devojke i detalj krovnog friza sa kvadratima
Već sam u tekstu o kući Mihaila Đurića pominjala kako bi zgrade koje u periodu do Prvog svetskog rata gradi Branko Tanazević mogle, pa i Jovan Novaković, mogle po meni da ponesu naziv ‘Beogradska secesija’. Kuća Radosava Jovanovića je svakako jedan od tih primera.
Inicijali – forografija Roberto Konte (Conte)
Nemojte da vas mrzi, obiđite i ovaj biser ‘Beogradske secesije’ i uživajte u njegovoj lepoti i miru.
Fotografije – Majda Sikošek i Roberto Konte (Roberto Conte)
Naslovna fotografija Roberto Konte (Roberto Conte)