cetinje02

JAVNE TAJNE

“Dakle, ako postoji nešto što jedna otmjena dama želi vidjeti, a tu je bilo i dama iz visokog društva, onda su to odaje ovih žena kojih kočije svakog dana blate njihove kočije i koje poput njih i pokraj njih imaju rezervirane lože u Operi i Talijanskom kazalištu, i koje u Parizu pokazuju izazovno obilje svoje ljepote, dragulja i skandala.” Aleksandar Dima, Dama s kamelijama (Alexandre Dumas fils,  La Dame aux camellias).

Greta Garbo u ulozi Dame s Kamelijama.

Greta Garbo u ulozi Dame s Kamelijama.

Roman Aleksandra Dime sina od kako je izdat 1848. godine uzburkava  maštu miliona čitalaca, ljubitelja filma, pozorišta, baleta sve do danas. Potresna ljubavna priča o poznatoj pariskoj kurtizani i njenom mladom ljubavniku pomogla je da se o kurtizanama pre svega Pariza i Beča XIX veka zauvek stvori romantična predstava.

O junakinjama ove priče o Beogradskim vedetama i vedutama nisu pisani ljubavni romani, nisu one za sobom ostavile literarna dela, zabeleške, nisu bile muze umetnika i inspiracija stvaraocima. Ostale su bezimene, prezrene, zaboravljene.

Kao što u svom romanu o zaječarskoj Karmen “Šanko si Bonka zalibi” piše Irena Jović Stanojević: “Noćni život je cvetao. Boemisalo se, bančilo i pijančilo, a onda su se mušterije povlačile na sprat i prepuštale uslugama noćnih dama. Bile su to kao strogo čuvane tajne…”

Javne tajne prvi put su u Srbiji regulisane zakonom 1871. godine (raspis br. 10072 ‘Javni rad bluda i bludionica’), tokom XIX i početkom XX veka ovaj raspis je prešao u zakon, a onda je zakon usavršavan i doterivan, sve do 1929. kada su u okviru Šetojanuarske svi bordeli pozatvarani kao poluge ‘haosa’.

Komplikovana je priča o prostituciji u Srbiji i Beogradu XIX veka. S jedne strane dozvoljena je bilo otvoriti kupleraj, ali nije bilo dozvoljeno imati polne odnose van braka. Nisu kažnjavani bordeli i njihovi vlasnici (osim ako preskoče da odvedu devojke na redovan lekarski pregled), ali su zato vrlo surovo kažnjavane prostitutke.

Za razliku od svojih koleginica iz Evrope teško da bi se bilo koja od radnica noći sa beogradske kaldrme mogla okarakterisati kao glamurozna. Živeći kao javne tajne, iskorišćavali su ih, ponekada su dnevno imale i po 14 mušterija, tukli su ih, policija hapsila i bičevala.

U svojoj knjizi „Siluete starog Beograda“ Milan Jovanović Stojimirović opisuje mesto gde su se tokom XIX veka nalazile ‘javne radnje':

„Gledajući odozdo nagore, levo je na uglu Cetinjske ulice bila ne baš renomirana kafana ‘Cetinje’, desno Bajlonijeva pivara, koja je i danas tamo. Od njih ulevo i uzbrdo išla je zloglasna Vidinska ulica, kojoj ljudi ni ime nisu drugačije spominjali nego ‘s oproštenjem Vidinska ulica’, zato što su u njoj bile smeštene ‘javne radnje’, to jest domovi tolerisane prostitucije, lokali za koje su bili vezani skandali i afere koje su obično imale početnu fazu u rasipnosti bogatih nasledinka, u dobicima na kocki, u poharama, kao i u krađama državne kase.“

Bašta kafane Cetinje

Bašta kafane Cetinje, na desnoj strani zid Bajlonijeve pivare

Kafana Cetinje

Kafana Cetinje, iz knjige ‘Ilustrovana istorija beogradskih kafana: od Turskog hana do Aerokluba’, Boris Belingar i Boško Mijatović.

Beogradski arhiv pun je svakoraznih dokumenata koji ilustruju poslovanje, lečenje, kažnjavanje bordela, prostitutki, vlasnika ‘javnih radnji’.

Tako se u knjizi Živeti u Beogradu 1890 – 1940, dokumenta Uprave grada Beograda (Istorijski arhiv Beograda) može naći i:

237.Ugovor o upražnjavanju prostitutske radnje

Beograd, 12. februar 1892.

Ugovor

Zaključen s jedne strane između Stevana Taušmanovića ovd[ašnjeg], a s druge strane Jece Stanimirović, razdvojeno živeće žene D. Stanimirovića, o puražnjavanju prostitutske radnje u kući g. Nikole H. Popovića penzionera, na sledeći način:

Ja Stevan Taušanović ulažem u ovu radnju devet stotina dinara.

…..

O činjeničnim troškovima oko namešta kuće, troškovima na nabavku devojaka, o troškovima na izdržavanje kuće i radnje, ima se doviti napismeno račun.

….

Svakog meseca dužni smo platiti kiriju, i po odbitku kućevne kirije i mesečni kućevni troškova ako što bude preteklo – ima se smatrati kao dobitak, od koga jedna polovina pripada meni Stevanu, a druga polovina Jeci.

…Sve predloženo – meni Jeci pročitano je, sve sam vrlo dobro razumela, i na sve pristajem.

No ako se mi ne bi slagali u vođenju radnje ove te bi došlo da se delimo, obe strane priznajemo po smislu ovog ugovora obavezu plaćanja kirije do zakupnog roka i prema ovome tek može biti deoba naš

Ugovarači

+Jeca Stanimirović

pod[pisao] Stevan Taušanović

Stevan Taušanović

Mesto na kome se nalazila kafana Cetinje danas. Ugao Cetinjske i Džordža Vašingtona

Mesto na kome se nalazila kafana Cetinje danas. Ugao Cetinjske i Džordža Vašingtona

Cetinjska ulica danas, pogled od Džordža Vašingtona, nekadašnje Vidske

Cetinjska ulica danas, pogled od Džordža Vašingtona, nekadašnje Vidske

Dr Ivan Janković, sociolog i pravnik, između ostalog i autor knjige ‘Kata Nesiba’ koja kroz priču o istinitom liku Kate Nesibe, beogradske prostituke, pripoveda o prostituciji u Srbiji XIX veka. Po njegovom svedočenju pretražujući arhive zarad svog istraživanja o smrtnoj kazni naišao je na Katu Nesibu, ali i na Šugavu Katu tj. Katarinu Miljković.

“Radeći u arhivu natrapao sam na Katu Nesibu, za koju sam na početku mislio da je Šugava Kata. Naime, Vuk Karadžić je u nekim intrigama nabeđivan da je, kao predsednik Magistrata, to jest Beogradskog suda, početkom 1830-ih godina, u sudski konak, gde su sudije, pa i on, stanovale i radile, doveo jednu bludnicu, poznatu kao Šugava Kata. Pamteći to, kada sam naišao na tu Katu, onda sam to zabeležio i sve kasnije što sam decenijama radio, gomilala se ta građa i pokazalo se da su u pitanju različite osobe, Kata Nesiba nije Šugava Kata, ali Šugava Kata jeste postojala.”

Pogled na Džordža Vašingtona, nekadašnju Vidsku, od ćoška sa Cetinjskom.

Pogled na Džordža Vašingtona, nekadašnju Vidsku, od ćoška sa Cetinjskom.

Beogradske javne tajne postoje i danas, u potpunosti ne regulisane, bez obaveze poslenica najstarijeg zanata da odlaze na zdravstvene kontrole, bez obaveza njihovih posrednika da ih na iste vode i da im iste plaćaju. Postoje i postojaće dokle god je sveta i veka, i neće niti treba da budu, teme romantičnih romana.

Krajevi grada za koje bi se onomad govorilo ‘s oproštenjem….’ menjaju se shodno potrebama i okolnostima, ali i dalje ostaju javne tajne o kojima svi javno ćutimo, a potajno pričamo.

Fotografije kafane Cetinje iz knjige ‘Ilustrovana istorija beogradskih kafana: od Turskog hana do Aerokluba’, Boris Belingar i Boško Mijatović, dobijene ljubaznošću Borisa Belingara.

Fotografije Majda Sikošek

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Istorija umetnosti, Umetnost and tagged , , , , , , .

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>