umtnbl03

HILJADU I DRUGA NOĆ

Hiljadu i druga noć – izložba o prvom umetničkom balu u Beogradu

Priča o prvom umetničkom balu počinje sa željom umetnika i intelektualaca beogradskih da prestonica nove, velike države, konačno dobije svoju umetnički paviljon/galeriju, mesto gde će svoje radove izlagati raznoliko umetničko bratstvo. Oformljeno je Udruženje prijatelja umetnosti „Cvijeta Zuzorić“, no od ideje i želje do paviljona nije baš kratak put, a za taj put i paviljon neophodno je i nešto novca. Mladi književnik Rade Drainac, inspirisan uspehom umetničkog bala u Zagrebu predložio je da se kroz zabavu i kostimiran provod sakupi deo novca neophodan ostvarivanje krajnjeg cilja – umetničkog paviljona.

Tako i bi, Drainac predložio ostali na čelu sa Branislavom Nušićem prihvatili i tako je ’objavom devetog sata i dvadeset trećeg minuta’ 16. februara 1923. godine ’U neopisivoj gužvi koju je stvarao neočekivano veliki broj učesnika’ otvoren prvi umetnički bal u Beogradu.

Umetnički bal “Hiljadu i druga noć” održan je u prostorijama hotela Kasina i hotela Pariz koji su za tu priliku bili spojeni tunelom.

Nakon devedeset šest godina u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, 15. maja ove 2019. godine, otvorena je izložba „Dušan Janković na balu umetnika Hiljadu i druga noć u Beogradu 1923. godine“, koja nam predstavlja najveću sačuvanu vizuelnu celinu vezanu za taj bal.

O Dušanu Jankoviću, njegovim crtežima za kostime, plakatu, dizajnu enterijera za ovaj bal razgovarala sam sa Bojanom Popović, muzejskom savetnicom u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.

Nacrt Dušana Jankovića za uređenje male sale (bifea) hotela Kasina

Nacrt Dušana Jankovića za uređenje male sale (bifea) hotela Kasina

LEPOTA ŽIVOTA: Da počnemo od početka, ko je bio Dušan Janković?

Dušan Janković je rođen u Nišu, školovanje je započeo na studijama arhitekture na Tehničkom fakultetu da bi svoje školovanje završio u Parizu na prestižnoj Nacionalnoj školi dekorativnih umetnosti (École Nationale des Arts Décoratifs).

Odmah po povratku sa školovanja iz Pariza predstavio se izložbom u rodnom Nišu, a već naredne, 1922, u Beogradu prvo na samostalnoj izložbi, a onda i na Petoj jugoslovenskoj izložbi (koja je upriličena povodom venčanja kralja Aleksandra rumunskom princezom Marijom). Njegova dela su se odlikovala izuzetno modernim senzibilitetom, dela koja su prenosila pariski štimung u našu sredinu te su se jako dopala pogotovu mlađim kritičarima. Kao umetnik bio je svestran baveći se opremom i ilustrovanjem knjiga, grafičkim dizajnom, oblikovanjem i dekorisanjem predmeta od porcelana i keramike, opremanjem enterijera, dizajniranjem nameštaja, tekstilom, modom, grafikom i arhitekturom.

Zaglavlje satiričkog lista 'Ponoć' specijalnog izdanja umetničkog Bala. Dušan Janković

Nacrt zaglavlja satiričkog lista ‘Ponoć’, specijalnog izdanja umetničkog Bala. Dušan Janković

Moglo bi se reći u skladu sa idejom o ’celovitom umetničkom delu’. Kako su neka od njegovih dela stigla u kolekcije Muzeja primenjene umetnosti?

U MPU kolekcija Dušana Jankovića je počela da stiže 1974. godine. Pre nego što su njegova dela pristigla u Muzej veoma je važno napomenuti kako je ovaj umetnik, da kažemo, ponovo otkriven.

Budući profesor istorije umetnosti na Fakultetu primenjenih umetnosti, dr Vladimir Rozić je 1965. godine priredio prvu malu retrospektivu Dušana Jankovića. Treba reći da je Dušan Janković preminuo 1950. godine. U skladu sa teškom situacijom kroz koju prolazi posleratna Jugoslavija, nekako se brzo izgubilo sećanje na Dušana Jankovića, mada je on bio jako cenjen u krugu stručnjaka i ljubitelja knjige, pre svega s obzirom da je po povratku iz Pariza 1935. godine do kraja Drugog svetskog rata radio u Narodnoj štampariji Kraljevine Jugoslavije, a posle rata u izdavačkom preduzeću „Novo pokolenje“ i „Jugoslovenska knjiga“.

Zbog toga je rad na pripremi izložbe i istraživanje dr Rozića bilo jako važano. Ta mala retrospektiva je privukla veliku pažnju javnosti i zahvaljujući tome su Narodni muzej, Muzej grada Beograda i Muzej savremene umetnosti počeli da otkupljuju njegova dela. Tada je bio predstavljen likovni opus Dušana Jankovića i muzeji otkupljuju pre svega njegova ulja na platnu, grafike, crteže. Primenjena umetnost, naročito međuratna umetnost nije još doživela pravu valorizaciju.

Krajem 1960-ih godina dolazi do jednog velikog muzeološkog trenda kada međuratna umetnost, danas je nazivamo umetnost Ar Deko stila, ulazi u žižu svetske stručne javnosti, velikih svetskih muzeja, velikih kolekcionara, antikvara, te i u našoj sredini postaje zanimljiva. Sve je to bila uvertira koja je omogućila da radovi Dušana Jankovića polako počnu da ulaze u naše kolekcije.

Plakat bala "Hiljadu i druga noć", delo Dušana Jankovića

Plakat bala “Hiljadu i druga noć”, delo Dušana Jankovića

Većinu predmeta iz kolekcije Dušana Jankovića se u Muzeju primenjene umetnosti našla zahvaljujući njegovoj udovici

Na našu sreću njegova udovica Kolet Janković, koja je sa Dušanom i njihovo dvoje dece, Dominikom i Ivanom, u Beograd došla početkom 1936. godine, nadživela je svog supruga i ostala da živi u Beogradu do svoje smrti 1982. godine. Zahvaljujući, njenom velikom entuzijazmu i veri da će doći vreme kada će opus njenog supruga ponovo biti vredan, ona polako počinje da ustupa Dušanova dela, neka da prodaje, a neka da ustupa našem Muzeju.

Još jedan događaj u organizaciji profesora Rozića je doprineo sagledavanju važnosti Dušana Jankovića za našu primenjenu umetnost

Značajan momenat za sagledavanje važnosti Dušana Jankovića za našu međuratnu primenjenu umetnost je velika Dušanova retrospektiva 1987. godine koju je opet napravio prof. Dr Rozić ovde u našem muzeju – Muzeju primenjene umetnosti. Tada je akcenat bio pre svega na njegovim delima primenjene umetnosti, mnogo više nego na ostalim.

Izložba i katalog koji je profesor Rozić napisao, dan danas važi za jednu izvanrednu publikaciju bez koje teško da u potpunosti može da se sagleda celokupan opus Dušana Jankvića, pokazali su da Dušan Janković pripada samim vrhovima naše međuratne primenjene umetnosti.

umtnbl26

Jankovićev rad jako je važan i kao primer da smo oduvek imali umetnike koji su pratili ritam i razvoj evropske umetnosti. Na izložbi se vidi Jankovićeva širina, raznolika interesovanja i znanja

Dušan je na Balu umetnika ’Hiljadu i druga noć’ bio u prilici da prikaže nešto od svoje svestranosti. Uradio je nacrt za plakat, time se već bavio. Uradio je nacrt za enterijer – što je bila nova oblast u kojoj je započeo svoj rad razmišljajući kako da uredi bife hotela Kasina. Ništa manje važni su i nacrti za 24 za kostima, koji su predstavljeni na ovoj izložbi.

Dušan je već u to vreme pokazivao veliko interesovanje za modu, prepoznao je da se moda inspiriše raznim nacionalnim umetnostima, narodnim umetnostima. Između ostalog i srpskom narodnom umetnošću, koja je nakon Prvog svetskog rata bila jako popularna u Parizu. Tako je čuveni Pol Poare, nakon rata, koristio etno motive iz srpske ili možda bolje rečeno jugoslovenske narodne umetnosti. Onda sve to pretvara u svoje divne modele pa je tako jedan od modela koji je uradio 1921/22. godine poneo naziv „Srpkinja“ (tada je bio običaj da svaki model nosi poseban naziv).

Ta „Srpkinja“ sigurno nije promakla Dušanu Jankoviću, naročito što su u to vreme u Parizu stvarali i mnogi drugi kreatori koji su učinili da moda postane inovativna. U tom trenutku moda je bila simbol za inovaciju, kako je govorio Robert Delone. Nije ni čudo da je Dušan Janković, kao mladi čovek koji je završio jednu od najprestižnijih škola za primenjenu umetnost u Parizu i živeći u Parizu sve do 1935. godine, bio zainteresovan za modu.

"Afrički kostimi"

“Afrički kostimi”

Nacrti za kostime su prava eksplozija kreativnosti, radoznalosti, poznavanja raznih kultura

Apsolutno. Trenutna moda je samo jedan od elemenata koji utiče na formiranje kostima, kostima koji treba da bude fantastičan i da prikaže svu kreativnost umetnika i osobe koja bira taj kostim.

Kostimi inspirisani 'tutomanijom' (Egipat)

Kostimi inspirisani ‘tutomanijom’ (Egipat)

Učestvovanje u pripremama za bal Hiljadu i druga noć bila je prilika za Dušana Jankovića da svoja „necenzurisana“ dela, nadahnuta kubizmom, afričkom umetnošću, džezom i filmom, predstavi beograđanima[1]

Inspiracije je bilo na pretek, a Dušanovo poznavanje raznih kultura omogućilo mu je da stvarajući svoje kostime dočara interesovanja tog doba. Tako vidimo kostime inspirisane Kinom, Japanom, Persijom (koja inače ’ušla u modu’ još pre prvog rata kroz knjigu bajki ’Hiljadu i jedna noć’, kroz Ruski balet Djagiljeva), Afrikom, ’tutomanijom’ (nakon otkrića Tutankamonove grobnice u Egiptu). Drugi Jankovićevi nacrti za kostime imali su teme uobičajene za to vreme, poput etnologije, istorije, pozorišta i cirkusa. Oni su asocijativni, nadahnuti modernom modnom siluetom i aktuelnim floralnim i geometrijskim ornamentima jarkog kolorita.

Natpis na nacrtu za uređenje prostora gde je Dušan Janković naveo svoju inspiraciju

Natpis na nacrtu za uređenje prostora gde je Dušan Janković naveo svoju inspiraciju

Kostimi inspirisani Kinom i Japanom

Kostimi inspirisani Kinom i Japanom

Nije preskočen ni kostim ’iz naših krajeva’

Tako je. Prateći tadašnji trend uvođenja folklornih elemenata u umetnost, Janković je za Bal umetnika kreirao i ženski kostim „Naška“, koji u sebi sadrži različite etnološke elemente od motiva sa pirotskih ćilima, do odevnih predmeta koji liče na narodne nošnje iz pojedinih krajeva tadašnje države.

"Naška", naziv ispisan u donjem desnom uglu

“Naška”, naziv ispisan u donjem desnom uglu

Plakat za Bal je možda ipak po mnogo čemu poseban, ne samo za našu primenjenu umetnost već i kao specifičan primer evropskog Ar Dekoa

Plakat koji je Dušan Janković uradio za umetnički bal ’Hiljadu i druga noć’ pravo je remek delo Ar Dekoa. Ne samo da je remek delo tog stila, nego za trenutak moram da se vratim malo u nazad. Naime, te 1923. godine ’negrofilija’ je na svom vrhuncu. Međutim, slobodno možemo da kažemo da je Dušan Janković svojim umetničkim darom prejudicirao popularnost koju će afrička umetnost doživeti. Ne zaboravimo da se Bal održao u februaru 1923, dakle na početku godine, a da je čuveni balet „Stvaranje sveta“ koji se smatra vrhuncem ’negrofilije’ i kubizma tih godina izveden na kraju 1923.

umtnbl12

Imali smo sreću da je u našu sredinu pre nekoliko godina stigao izuzetan stručnjak za Ar Deko i da ponovo svetu otkrije Dušana Jankovića, a našu međuratnu umetnost smesti među evropske bisere

Da, trebalo je da prođe dosta vremena i sreće da stručnjak poput gospodina Emanuela Breona, drugim povodom, poseti Beograd. Radeći na monografiji posvećenoj zgradi ambasade Republike Francuske u Beogradu, biseru Ar Deko arhitekture, gospodin Breon stigao je u Beograd.

Radeći paralelno na pripremi za veliku međunarodnu izložbu „1925. godina kada je Ar Deko očarao svet“ u Palati Šajo 2015. godine Breon je poželeo  da u našem Muzeju vidi šta imamo od Ar Dekoa. Opus Dušana Jankovića, a posebno plakat za Bal umetnika su ga ostavili bez reči i tako su dela našeg, pomalo zaboravljenog umetnika našla svoje mesto na velikoj međunarodnoj izložbi međuratne umetnosti. Plakat je izazvao veliku pažnju i u jednom trenutku bio ’zvezda’ društvenih mreža.

Mogli bismo dugo da pričamo o Dušanu Jankoviću, pa bi bilo dobro da se vratimo na Bal i kažemo još koju reč o ovom neverovatnom događaju u Beogradu 1923. godine

To je zaista bilo jedno veliko čudo za Beograd i zato je taj Bal izazvao veliko interesovanje. Kada je Rade Drainac predložio organizovanje bala svi su oduševljeno prihvatili ideju, počevši od Bransilava Nušića, preko mecena bala Dorđa Durice Dorđevića i njegove supruge (oni su sponzorisali sve pripreme za bal) do svih onih koji su u organizaciji učestvovali.

Bal su osmislile najkreativnije ličnosti  te epohe. Među njima su bili Branislav Nušić i Svetislav Vinaver koji smišljaju program i biraju ljude koji će pisati varijetetske tačke. Biraju ko će činiti Odbor za dekor (kako se govorilo tada). Naravno tako kreativni ljudi svojim stilom prave nešto što do tada nije bilo viđeno u Beogradu.

Samo da pomenem da su u Odboru za dekor bili: Toma Roksandić, Jovan Bjelić, Mladen Josić, Sreten Stojanović, Pjer Križanić… Oni su pozvali mlade ljude, među kojima je bio i Dušan Janković.

Crtež figura koje je Dušan Janković oslikao na papirnim oblogama  na bočnim zidovima bifea hotela Kasina

Crtež figura koje je Dušan Janković oslikao na papirnim oblogama na bočnim zidovima bifea hotela Kasina

umtnbl17

Kontrasti posleratnog Beograda bili su veliki u vreme organizovanja Bala

Da, da.. Treba zamisliti kako je tada izgledao Beograd, te 1923. godine još uvek se veoma osećaju posledice rata. Mnogo toga je razrovano, uništeno. Narodno pozorište ne radi već se renovira. Upravo je hotel Kasina mesto gde se održavaju mnoge predstave Narodnog pozorišta. Kasina je imala pozornicu i imala je dovoljno mesta za početke kulturnih dešavanja u Beogradu.

Dakle, s jedne strane veliko siromaštvo koje tada vlada u Beogradu, s druge prvi umetnički bal za razliku od svih dotadašnjih balova u gradu, kojih nije bilo malo. Kraljevska porodica je balovima obeležavala krunisanje, krštenja, venčanja, rođendane… Balove su pravili esnafi, vojska, svetosavski balovi su bilo veoma popularni… Međutim umetnički bal pre toga nikada nije viđen u Beogradu.

Na žalost nije ostalo mnogo vizuelnih svedočanstava kako je bal izgledao

Vizuelnih svedočanstava na žalost nije ostalo mnogo, ali je ostalo poprilično pisanih. Ostala je sačuvana samo jedna fotografija jer je upravo Gvido Tartalja dao da se napravi fotografija velike sale hotela Kasina.

U velikoj sali su Pjer Križanić i Dragoslav Stojanović (u to vreme najpoznatiji beogradski karikaturisti i ilustratori) napravili ogromnog konja Pegaza, kao simbola kreacije i stvaralaštva, i na njemu mnoge beogradske intelektualce i umetnike mlađe i starije generacije kako su ga zajahali. Beograđanima je bilo jako zanimljivo da vide tu karikaturu.

Dušan Janković dobio je da oslika malu salu ili bife hotela Kasina. Nacrti za opremanje tog prostora pokazuju njegovu jasnu inspiraciju filmom, kubizmom i afričkom umetnošću (negrofilijom).

Za Beograd i njegove žitelje sve ovo je bilo toliko novo da su balske sale mogle da se obiđu i u nedelju 18. februara od 10 do 14 sati

Zahvaljujući članku o balu u tadašnjim novinama „Vreme“ znamo da je sutradan, posle umetničkog bala koji je sakupio novac za izgradnju umetničkog paviljona, u subotu 17. februara održana još jedna zabava u korist doma za ’uboge starce’, a da je u nedelju tokom četiri sata bilo moguće obići ove sale opremljene ’na najfantastičniji način’.

umtnbl29

Šetajući kroz ovu malu izložbu o prvom umetničkom balu „Hiljadu i druga noć“ davne 1923. godine poželela sam da postoji vremeplov mašina pa da mogu da se nađem na tom mestu čuda. Velika je promišljenost stajala iza organizacije Bala. Umetnici su opremili prostore u kojima se Bal održavao, pravili su varijetetski program, pisali originalne tekstove, muziku, koreografije. Organizovan je  Muzej komičnih stvari i izložba crteža umetnika i ne objavljenih rukopisa književnika. Izdavač Geca Kon je učesnicima bala poklanjao knjige pesama sa pečatom bala…

Izložbu možete pogledati do 15. maja 2019. godine.

Radno vreme od utorka do subote od 10 do 19 sati

Fotografije – Majda Sikošek

Literatura – Godišnjak grada Beograda, knjiga LXV, 2018, Muzej grada Beograda

[1] (iz teksta „Dušan Janković na balu umetnika Hiljadu i druga noć u Beogradu 1923. godine“, Godišnjak grada Beograda, Knj. LXV, 2018)

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Muzeji i galerije, Umetnost and tagged , , , , , , , , , , , , , , , , .