stvrmdrbgd01

STVARANJE MODERNOG BEOGRADA

Izložba o rađanju modernog Beograda

„…Grad (je) najbolji organ pamćenja što ga je čovjek dosad stvorio…“ napisao je u Luis Mamford u knjizi „Grad u historiji“, a u uvodu svoje knjige „Grad u istoriji Evrope“ Leonardo Benevolo se nadovezao: „Grad je, ujedno, pokretač bržeg napredovanja u budućnost, ali i sidro pomoću kojega se održava veza s prošlošću: u oba slučaja, grad omogućava putovanje kroz vreme, preskakanje sleda događaja i približavanje prilika iz daleke prošlosti, uz kretanje u oba smera.“

stvrmdrbgd02

Koliko su oba zaključka o gradu kao ’organu pamćenja’ i vezi između prošlosti i budućnosti tačna jasno se vidi na izložbi „Stvaranje modernog Beograda“ autorki Angeline Banković i Zlate Vuksanović – Macura u Muzeju grada Beograda u zgradi u Resavskoj ulici.

Iako nije smišljeno i namerno, meni se ipak nameće kao vrlo simboličan prostor u kojem je izložba organizovana – prostor u Resavskoj Muzej grada ’nasledio’ je od vojske sa idejom da jednoga dana konačno ova institucija dobije zgradu kakvu zaslužuje i mogućnost za stalnu postavku, verujem sićušnog dela, svojih zbirki.

hodnik07

Zgrada je trenutno ’negde između’, na putu da postane Muzej, ali i dalje slika nekadašnje vojne zgrade. Radi se polako, u ritmu koji nameću okolnosti, ali je sama za sebe na neki način eksponat i sećanje. Izložba joj nekako leži, a prostor izložbi daje na snazi.

stvrmdrbgd54

No, da ne lamentiram sada nad sudbinom buduće zgrade Muzeja na koju čeka evo već 116 godinu.

Autorke izložbe „Stvaranje modernog Beograda – od 1815. do 1964. iz zbirke Muzeja grada Beograda“ uložile su nekoliko godina i puno truda istražujući i, na neki način, putujući kroz zbirku Arhitekture i urbanizma Muzeja grada sa idejom da kroz različita dokumenta, planove, razglednice, crteže, fotografije… prikažu kako se Beograd od znatno razrušenog turskog naselja početkom XIX veka razvio u moderan grad, uprkos dva rata i razaranjima koje oni donose.

Godine koje su uzete za odrednice ove izložbe nisu slučajne. Priča počinje sa 1815. godinom, godinom Drugog srpskog ustanka posle koga se Srbi sve intenzivnije naseljavaju u Beogradu. Tada započinje lagano preobražaj Beograda iz orijentalne varoši u  modernu evropsku prestonicu.

Završetak ove šetnje kroz istoriju je oko 1964. godine pre svega jer je tada sakupljena poslednja i najmlađa grupa materijala u Zbirci. Materijal koji se nalazi u zbirci Arhitekture i urbanizma do Drugog svetskog rata raznolik je i poprilično bogat: razna dokumenta, pisma, planovi, nacrti, crteži, fotografije; dok nakon rata u muzejskoj zbirci našle su se prevashodno fotografije i razglednice.

Kako je Beograd rastao i zauzimao sve veći prostor, pa na kraju prešao i na levu obalu obe reke jasno ilustruju tri crteža na samom početku izložbe. Crteže Beograda 1880-ih; 1930-ih i 1960-ih uradio je arhitekta Aleksandar Stanojlović i time nam pomogao da shvatimo sav napor, trud i rad uložen u nastanak grada kakav je danas.

Crteži - Aleksandar Stanojlović

Crteži – Aleksandar Stanojlović

Forimranje i širenje srpske varoši

stvrmdrbgd05

Od džamija kojih više nema, Tekije (manastir u kojem su živeli derviši) na uglu Višnjićeve ulice od koje je sačuvano samo Turbe, kuće građene u orijentalnom stilu, pa sve do Simićevog ili Starog konaka koji je služio kao Dvor prvo knezu Aleksandru Karađorđeviću, a potom i Obrenovićima sve do nesretnog Aleksandra… oživeće pred vama kroz akvarele Konstantina Jovanovića, crteže, planove ili fotografije.

S leva na desno: Reis-efendijina džamija; Sindžirili/Imaret džamija; Bajram-begova džamija. Akvareli Konstantina Jovanovića iz 1870.

S leva na desno: Reis-efendijina džamija; Sindžirili/Imaret džamija; Bajram-begova džamija. Akvareli Konstantina Jovanovića iz 1870.

Kuća u Jug Bogdanovoj 20, fotografija oko 1890.

Kuća u Jug Bogdanovoj 20, fotografija oko 1890.

Večita muka oko definisanja prostora koji sam grad zauzima i za koji gradska opština (danas bi rekli uprava grada) preuzima obavezu i odgovornost da reguliše i uredi vodu, kanalizaciju, ulice/sokake trajala je dugo, traje i dan danas. Nekada je to bio ’gradski rejon’, danas su to prigradska naselja. Borili su se ondašnji Vračarci silovito da uđu u rejon kako bi konačno varošani prestali da govore ’blatnjav kao Vračarac’.

Stari konak, srušen 1904. godine

Stari konak, srušen 1904. godine

Plan varoši Beograda, izrađen u Kanalizacionom odseku 1903. godine

Plan varoši Beograda, izrađen u Kanalizacionom odseku 1903. godine

Uporan je bio Škot Makenzi da veliko imanje koje je kupio i isparcelisao po uzoru na londnosku regulaciju uđe u rejon. Uporni su bili i drugi, ali im je to uspelo tek oko 1905. godine.

Nije lako bilo stvarati prestonicu kada u Srbiji nije bilo školovanih građevinara i arhitekata, nije bilo inžinjera. U početku knjaz Miloš dovodio je strance ili Srbe iz Austro-Ugarske koji su se školovali po belome svetu, ali je paralelno slao i ovdašnje pametne mlade glave o državnom trošku na školovanje.

Razvijala se i Velika škola, vremenom prerasla u Univerzitet, pa je krajem XIX veka i odsek arhitekture našao svoje mesto. I tako redom, dolaze školovani ljudi, školuju se domaći, a grad raste i vodi bitku između struke i politike.

Stare kuće i nove palate

Taman kada je uhvatio zamah, stiže Prvi rat i mnogo toga odlazi kao da ga nikada nije ni bilo. Vreme staje, ali nakon velikih muka uvek zora svane, pa se tako i stvaranje modernog Beograda nastavlja sa još većom odlučnošću i intenzitetom. Uostalom sada se stvara prestonica mnogo veće države nego što je to bilo pre velikog mraka.

stvrmdrbgd15

Panorama Beograda, fotografija oko 1935.

Panorama Beograda, fotografija oko 1935.

Naziv jednog segmenta na izložbi možda najbolje ilustruje stvaranje nove prestonice: „Stare kuće i nove palate“. Tačno tako je izgledao Beograd između dva rata.

stvrmdrbgd34

Novi sloj obogaćenog građanstva, industrijalci pre svega, bankari, trgovci… grade nove palate i velike zgrade, investiraju, a kroz njihove investicije rađa se i novo zanimanje ’rentijer/ka’. Šta je omogućilo nastanak tog zanimanja i stvaranje vrlo uticajne društvene grupe? U međuratnom periodu niste mogli da budete vlasnik stana, mogli ste da budete vlasnik zgrade/kuće, ali ne i stana i otuda potreba za onima koji imaju novca da izgrade zgradu, u njoj stanove i da iste izdaju pod zakup.

Taksista doteruje auto na Savi, fotografija Aleksandra Simića oko 1926.

Taksista doteruje auto na Savi, fotografija Aleksandra Simića oko 1926.

Naravno bilo je tu stanova i Stanova. Od udžerica u kojima se nalazio smeštaj za sirotinju (soba i kuhinja, poljski toalet, bunar u dvorištu) do luksuznih velikih stanova u samom centru varoši. Tako su oni koji su imali neki novac ulagali u stanove, a mnogi su zapravo na taj način sebi rešili stambeno pitanje koristeći novac od izdavanja za otplaćivanje kredita koji su podigli kako bi te stanove zgotovili.

Sport je oduvek bio važan, a kada je vrućina najbolje je okupati se. Vaterpolo utakmica na kupalištu "Kod šest topola", fotografija Aleksandra Simića, 1928,

Sport je oduvek bio važan, a kada je vrućina najbolje je okupati se. Vaterpolo utakmica na kupalištu “Kod šest topola”, fotografija Aleksandra Simića, 1928,

Pada mi na pamet priča o ’ružičastoj’ prošlosti. Kako nam se uvek čini da je nekada sve bilo bolje, lepše, veće… Gledajući predivna zdanja iz prošlosti (ona koja su uspela da prežive do nas) zaboravljamo da je i tada, kao uostalom i sada, bilo i biće onih koji su živeli u tim divnim, gospodskim kućama i stanovima, ali da je bilo poprilično onih koji su živeli kako su morali u beogradskim ’malama’, u neuslovnim sobama, nagurani sa verom da će jednom biti bolje.

stvrmdrbgd27

Makete sirotinjskih kuća za izdavanje, Vladimir Macura, 2015.

Makete sirotinjskih kuća za izdavanje, Vladimir Macura, 2015.

Levo: maketa partaje u Ulcinjskoj ulici, izgled 1921. Desno: kuća od čatme u Pištolj-mali Makete izradio Vladimir Macura 2015. godine.

Levo: maketa partaje u Ulcinjskoj ulici, izgled 1921.
Desno: kuća od čatme u Pištolj-mali
Makete izradio Vladimir Macura 2015. godine.

Vatrogasci ruše kuće u Pištolj-mali, fotografija Aleksandra Simića, 1927.

Vatrogasci ruše kuće u Pištolj-mali, fotografija Aleksandra Simića, 1927.

Svest tadašnjih gradskih otaca o potrebi za svetlošću, suncem, vazduhom očigledna je u naporima tadašnjeg Parkovskog odeljenja na čelu sa Aleksandrom Krstićem koje je u dvadesetak međuratnih godina obogatilo Beograd sa dvadesetak novih parkova i mnogim novim drvoredima. Njihova vera da parkovi i drvoredi, biljke pre svega, nisu pitanje ukrasa već pitanje zdravlja, svetla i higijene napravila je od Beograda jedan od zelenijih gradova u Evropi. Nisam sigurna da se ta ideja zadržala do današnjih dana.

dubletparkovi

Obnova

I opet je razvoj Beograda krenuo uzlaznom linijom, prestonica velike države dobijala je svoj moderan lik, i ponovo se jednog ranog nedeljnog jutra spustio mrak. No, gradu poput ovog biti Feniks postalo je uobičajeno.

stvrmdrbgd39

Nanovo elan, zamah, obnova i stvaranje modernog Beograda.  Istina je da između dva rata Beograd zagazio na levu obalu Save, Staro sajmište, aerodrom, no uprkos planovima i idejama preko reke se zapravo prešlo tek nakon Drugog svetskog rata. Od 1947. godine mic po mic Beograd se širio i baškario po sremskoj strani dok na kraju nije u svoje skute privio i grad Zemun.

stvrmdrbgd41

Nova država, novi zamah, novi žitelji grada, velika potreba za stanovima, insistiranje na tome da svakome podjednako treba da bude dostupna kultura i umetnost, da je obrazovanje obavezno za sve pokretačka je snaga za nastajanje novih savremenih građevina. Mogućnost arhitektama i građevinarima da stvaraju i eksperimentišu (ne uvek uspešno) i da pronađu način da brzo, jeftino i ne suviše komplikovano izgrade sve ono što je neophodno.

stvrmdrbgd45

Grad dobija brojne opštine, a svaka opština svoj Dom kulture, mnogi od njih i danas postoje kao Ustanove kulture, biblioteke, pozorišta, bioskopi… Sve više je studenata, a studentima valja živeti negde – Studentski grad…

stvrmdrbgd50

stvrmdrbgd51

Širi se, raste, razvija, malo napreduje, malo stagnira, no ipak izdržava sve naše hirove i zamisli, sve pametne i sulude ideje onih koji bi trebalo o njemu da vode računa. Preživeće valjda i nas… Feniks je ovaj grad.

Ne propustite priliku da do 2. juna 2019. godine odete na izložbu i uverite se koliko je snage, volje, hrabrosti i odlučnosti trebalo za „Stvaranje modernog Beograda“.

Muzej grada Beograda u zgradi u Resavskoj 40b.

Radno vreme svakim danom, osim ponedeljka, od 10 – 19 sati.

Cena ulaznice 200,00 dinara

Poslednje stručno vođenje u četvrtak 30. maja od 18 sati.

U utorak 28. maja od 18 sati predavanje Novi Beograd i nova teritorijalnost Beograda: put od močvare do novog grada.

Predavač Jelica Jovanović, d.i.a, Docomomo Srbija / Grupa arhitekata

Fotografije – Majda Sikošek

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Istorija umetnosti, Muzeji i galerije and tagged , , , , , , , , , , , , , .