majka i dete

HENRI MUR

„Umetnost bi morala da bude do određene mere misteriozna i da od gledalaca zahteva učešće. Dajući skulpturi ili crtežu suviše eksplicitni naziv uskraćuje se deo te misterioznosti te gledalac odlazi do sledećeg objekta ne čineći nikakav napor da pronikne u smisao onoga što je upravo video“ – rekao je Henri Mur (preuzeto iz teksta Elizabete Dej „Murovo zaveštanje“).

Rođen na kraju XIX veka u srednjoj Engleskoj, Jorkširu, centru rudarstva i industrijske revolucije u mnogočlanoj porodici nije se moglo pretpostaviti da će otići toliko daleko od rudnika i uglja. Na njegovu sreću otac koji je počeo kao rudar, a zavhvaljujući samoobrazovanju stigao do nižih upravljačkih pozicija u rudniku nije za sina želeo takvu sudbinu. Kao pravi put za izlazak iz začaranog kruga video je formalno obrazovanje, ali ne sa željom da postane skulptor/umetnik, već možda učitelj ili nešto slično.

Sudbina kao sudbina, čuči i čeka priliku, a ista se ukazala kada je još u osnovnoj školi mlađani Henri učio da drvorezbari i crta. Već u 11 godini na času veronauke na kome je slušao o Mikelanđelovim delima i postignućima odlučio je čvrsto da će postati skulptor. Odlučeno učinjeno.

U srednjoj školi naišao je na razumevanje i prihvatanje njegovog talenta i želje, a uz pomoć profesorke umetnosti razvio je svoj talenat i veštinu. Ne smao to već je i učvrstio svoju želju da postane skulptor. (Zato je važno da profesori budu kompetentni i da vole svoj posao).

Sledeći korak bio je na Lidskoj umetničkoj školi, gde su specijalno za njega oformili skulptorski studio – sic! Vredan, radan, posvećen dobio je stipendiju za nastavak studija na Kraljevskom umetničkom koledžu u Londonu. To je bila prilika ne samo za usavršavanje tehnike i vaskolikog akademskog znanja, već i mogućnost da se sretne sa novim umetničkim stremljenjima i da zaplovi modernističkim vodama.

Dve stvari biće presudne za njegovo stvaralaštvo: poluležeće skulpture Maja (tzv. primitivna umetnost) i stvaralaštvo modernista od kubizma, preko nadrealizma, Brankuzija i Arhipenka.

primitivizam

Arhipenkovo otkriće izražajne moći probijene rupe kao suprotnosti ispupčenjima ili kao karike koja povezuje suprotne površine dobiće pravu vrednost i smisao u skulpturama Henrija Mura, kao i Brankuzijev „primevalizam“ (prmeval – iskonski).

Oblici koje Mur stvara ili bolje reći oslobađa u kamenu (kao uostalom i njegov veliki uzor Mikelanđelo) izgledaju kao da su proistekli iz hiljadugodišnje erozije – zahvaljujući direktnom radu u materijalu koji je ostavljao trag dleta.

drvena

Prolazeći kroz uticaj nadrealizma 30-tih godina započinje rad u bronzi, ali i tu ne prati uobičajene korake. Preskače crteže već pravi male modele u glini na osnovu kojih kasnije pravi kalupe za izlivanje skulptura.

Za razliku od mnogih svojih savremenika, naročito slikara, koji su nailazili na nerazumevanje i podsmeh Mur je vrlo brzo zadobio poverenje i naklonost publike, a pre svega potencijalnih naručilaca i kupaca.

Prevashodno radi velika dela za eksterijere. Polako, ali sigurno sitče i materijalno bogatstvo koje ne utiče na njegovu ličnost i ne dovodi ga u iskušenje da svoj život drastično promeni.

Bavljenje umetnošću ne podrazumeva uvek i ne razumevanje finansijske realnosti, tako u želji da smanji količinu novca koju odvaja za porez na dohodak 1977. godine osniva Henri Mur fondaciju sa ciljem da podstakne poštovanje vizuelnih umetnosti, a pre svega njegovih dela. Danas Fondacija upravlja njegovim nasleđem, obezbeđuje šokolarine, sredstva za izložbe…

Decenijama je Henri Mur bio simbol engleskog modernizma, uticao je na generacije mladih stvaralaca, doživeo je i da se mladi pobune protiv njegovog prevelikog uticaja. Prošao put od viktorijanskog idealizma do modernizma, našao svoj stil i ostavio neizbrisiv trag za sobom.

Teško je ne prepoznati njegove poluležeće figure i u njima ne videti prastara božanstva, ili ne razumeti njegove grupe figura kao porodice, a najčešće kao majku i dete. Harmonija linija, punoće i praznine, ritma, toplina u hladnoći materijala, komplikovanost u jednostavnosti i nadasve kontemplacija koja iz njih proizlazi karakteristike su radova ovog skulptorskog velikana XX veka.

velika bela                       porodica

lezeca

Na izložbi u Narodnom muzeju u Beogradu, koja se otvara 11. septembra u 19 h, biće izložene grafike, crteži i minijature iz kolekcije Britanskog saveta, lepotazivota.rs biće na licu mesta.

Sve fotografije u ovom postu su preuzete sa interneta.

hmursaskulpturom                  crtez

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Istorija umetnosti, Umetnost and tagged , , , , , , , , .

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>