Hodajući ulicom Maršala Birjuzova pre tri nedelje prošla sam pored beogradske sinagoge, tačnije pored njene ograde, palo mi je na pamet da sam toliko puta ovuda hodala i dolazila u ovu ulicu raznim povodima, ali nikada nisam imala priliku da obiđem ovaj hram.
Čim sam stigla kući na internetu sam potražila istu, naišla na njihov sajt i na kontakt email adresu poslala upit. Rekoh da se zovem tako i tako, da sam istoričarka umetnosti, da sam rođena i odrasla u ovom gradu, ali da eto nisam imala prilike da budem u sinagogi, te kako smatram da je i ona jedno od obeležja našeg grada pa bi bilo lepo da je upoznam. Ljubazno sam pitala da li za to postoji mogućnost i izrazila nadanje za pozitivnim odgovorom.
Nije prošlo ni celih 24 sata, a na moj email je stigao odgovor sa brojem telefona i pozivom da se javim za dogovor. Ponuđeno učinjeno. Izuzetno ljubazan i fin gospodin Isak Asiel, Glavni rabin Srbije, predložio je vreme za posetu, meni je odgovaralo te sam se tako jedne subote pre podne našla u dvorištu beogradske sinagoge, eškenazi obreda, naziva Sukat Šalom.
Samo ime Sukat Šalom znači Koliba mira, a dobila ga je 2002. godine. Neverovatno je ali ona je trenutno jedina živuća sinagoga u Beogradu, ali i u užoj Srbiji. Podaci kažu da je gradnja započeta 1924, završena 1925, a osveštana je 1926. godine. Kamen temeljac položio je kralj Aleksandar Karađorđević, kao što je njegov otac pre njega 1908. položio kamen temeljac za izgradnju tadašnje sefardske sinagoge u ulici cara Uroša, na mestu gde se danas nalazi Galerija fresaka.
Singoga se nalazi u lepom velikom dvorištu, ograđena je visokom ogradom, a sa ulice se može videti samo gornji deo zgrade. Sazidana je u stilu akademizma, što znači da ima arhitektonske odlike grčkih hramova koje su se kroz klasicizam prenele na neoklasicizam, tj. akademizam. Zgrada je simetrična, sa jasnim podelama na horizontale i vertikale. Centralni deo sa četiri velika prozora podvučen je bočnim užim, a isturenim delovima i monumentalnim stepeništem koje se razdvaja na levu i desnu stranu praveći tako utisak otvorene scene za centralnu fasadu. Horizontalno manje bitni delovi zgrade su uvučeni sa manjim prozorima, a zgradom dominira veliki zabat na vrhu, ukrašen klasicističkim vencima sa velikom rozetom sa Davidovom zvezdom na sredini. Sinagoga je siva što joj dodatno daje na ozbiljnosti, ako mogu da kažem klasičnosti i podvlači strogost građevine.
Unutrašnjost sinagoge je svedena, klasicistička kao i spoljašnost, osim što su unutra tonovi nešto topliji. Kombinacija bele, lagano žute na zidovima sa štukaturama, koje su opet klasicistički floralni motivi i belo mermerni stubovi sa kapitelima istih motiva kao i štukatura. Osim tih nema drugih ukrasa.
Gospodin Isak Asiel mi objašnjava kako je tokom Drugog svetskog rata sinagoga bila pretvorena u kafanu sa javnom kućom i sve što je u njoj bilo razneto je ko zna gde. Ovo što sada postoji unutra sakupili su kako su znali i umeli. Priču nastavlja objašnjenjem da je raspored klupa u ovoj sinagogi sličan kao u katoličkim crkvama, što znači da su klupe poređane da kažem hotizontalno i okrenute su ka svetilištu.
Svetilište bi moglo da se opiše kao apsida, u čijem vrhu je smešten kovčeg ili sveti orman, pregrada u kojoj se čuvaju Tore, svete knjige. Kovčeg u ovoj sinagogi je stisnut između dva mermerna stuba, a zaklanja ga spoljna bogato ukrašena zavesa, ali i unutrašnja, koja simbolizuje zavesu koja se nalazila u Hramu (Velikom hramu kralja Solomona). U ovakvom rasporedu u sinagogi podijum na kome je izdignut pijedastal na koji se polažu Tore za vreme službe nalazi se ispred Kovčega, te su sedišta okrenuta ka njemu. U staroj sefardskoj sinagogi, po rabonovim rečima, razmeštaj je bio centralni, to jest pijedastal za čitanje Tora bio je u sredini prostorije, te su klupe bile razmeštene sa strane i okrenute ka centru. Na pijedastalu odmah ispred Kovčega stoji velika menora sa šest krakova. Ona simbolizuje menoru iz Velikog Hrama, ali ima krak manje jer se direktna replka smatra neumesnom. Svetilište je od centralnog dela sinagoge odeljeno drvenom ogradom, na čijim krajevima se nalazi po jedna sedmokraka velika menora, a u njemu se na levoj i desnoj strani nalaze sedišta.
Kako sinagoge nisu samo sakralni objekti i mesta za molitvu, već su pre svega centar društvenih zbivanja, obrazovanja i dobrotvornih akcija, tako su i u njihovom sklopu uvek građeni namenski prostori. Danas se u ovoj zgradi nalazi Omladniski doma, društvene prostorije za različite potrebe jevrejske zajednice i nekoliko stambenih jedinica.
Kako je moja poseta bila u vreme neposredno nakon subotnje službe, svi oni koji su joj prisustvovali okupili su se u društvenim prostorijama u prizemlju na čašicu razgovora i druženja. Unutrašnjost i spoljašnost singagoge sam mogla da fotografišem, ali nisam mogla da fotografišem rabina Isaka Asiela jer se oni subotom ne fotografišu – što je za mene bio vrlo interesantan podatak.
Veoma sam zadovoljna što sam imala priliku da posetim Beogradsku sinagogu i zahvalna sam gospodinu Asielu što je izašao u susret mojoj želji.
Više o sinagogi, jevrejskoj opštini, staroj sinagogi i običajima možete potražiti na http://www.beogradskasinagoga.rs/ i http://www.jobeograd.org/
186