U Francuskoj ulici u Beogradu, na broju 31 zaklonjena hladom razgranatog drveća i poplavom parkiranih automobila skriva se kuća sazidana u stilu čiste secesije. Kuća koja bi mogla sa ponosom da stane uz mnoge primere ovog stila diljem evropskog kontinenta. Opet, nekako je skrajnuta, slabo je ko primeti, slabo ko na nju obrati pažnju. Žurno se prolazi bivšom Pozorišnom ulicom, u školu, iz škole, na posao, s posla, u neki od kafea u poprečnim ulicama ili do beogradske boemske četvrti.
U doba kada je sagrađena 1908. godine kuća je privlačila mnogo više pogleda i divljenja (ne baš uvek i razumevanja), dominirala je ulicom ne toliko svojom veličinom koliko svojom jedinstvenošću. Današnja fizička skrivenost simbolično govori o zagonetkama koje okružuju ovu jedinstvenu i očaravajuću građevinu.
Kuća Leone Panajot, preuzeto sa stranice Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda – beogradskonasledje.rs
Kuća je danas poznata kao kuća Leone Panajot, meni vrlo intrigantno s obzirom da retko koja kuća nosi ime po ženskoj osobi kao vlasnici, osim ako nije u pitanju značajna istorijska ličnost. Danas ne znamo ko je bila Leona Panajot, ko su bili njeni roditelji, kako to da je kuća zidana za nju pre udaje. Nisu pouzdani ni podaci o njenom udatom prezimenu da li je Galtje ili Galtre. U knjizi Ceo Beograd: adresno-informaciona knjiga za Beograd, Zemun i Topčider iz 1922. godine u odeljku o Ministarstvu spoljnih poslova u odeljku Diplomatski kor piše da se na adresi Pozorišna 31 (danas Francuska ulica) nalazi poslantvo Rumunije. Danas je u kući smešteno Pravoslavno dobrotvorno starateljstvo.
Da li je od prezimena Panajot kasnije nastalo prezime Panajotović (kako se to često zbivalo početkom XX veka u želji da se prezime prilagodi okolini) pa možda danas postoje daleki izdanci porodice čija je ćerka 1908. godine dobila kuću po svemu drugačiju od ostalih gradskih vila, ne znamo, možemo samo da nagađamo. Da li je to Panajot iskvareno grčko prezime Panajotis i to ne znamo.
Bilo kako bilo za Leonu Panajot je arhitekta Petar Bajalović 1908. godine projektovao kuću u tadašnjoj Pozorišnoj ulici, danas Francuskoj 31. Kako bi zatajnost ove kuće bila šira i oko autorstva ovih nacrta bilo je nekih nedoumica, da li je Đura ili je brat Petar autor. Za ovu nedoumicu razrešenje je bilo jednostavno i pouzdano – Katalog IV jugoslovenske izložbe u Beogradu 1912. U katalogu se vidi da je arhitekta Petar Bajalović izložio fotografiju ’privatne zgrade u Pozorišnoj ulici’ sa svojim potpisom, dok je Đura izložio fotografije ’privatne zgrade u Beogradu’.
Važna je bila IV jugoslovenska izložba za arhitekte jer su po prvi put imali priliku da izlože svoje radove zajedno sa slikarima i vajarima. „Izložbu je otvorio kralj (Petar I – prim. Aut) sa prestolonaslednikom Aleksandrom prigodnim govorom, u kome je istakao svoju radost što mu je data prilika da prisustvuje manifestaciji kulturnog jedinstva Južnih Slovena, čestitao umetnicima na delatnosti i istrajnom radu, koji on prati sa vrlo velikim interesovanjem.“[1]
Svega četiri godine pre nastanka kuće Leone Panajot, 1904. godine diplomirao je Petar Bajalović na Tehničkoj visokoj školi u Karlsrueu. Vratio se u Beograd i već 1906. godine postao docent na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta u Beogradu za predmete nacrtna geometrija i perspektiva. „Generacije studenata arhitekture pamtile su Bajalovićeva predavanja. Sala je uvek bila puna kada je on držao predavanje. Bio je odličan crtač, pa je posle završenih crteža na tabli dobijao aplauz“[2] – piše Divna Đurić Zamolo dočaravajući uzbudljivu fakultetsku atmosferu u doba kada je sigurna ruka i umeće bilo važno i moglo da izmami oduševljenje. Majstor crteža bio je ništa manje i majstor na violini, što je išlo ruku pod ruku.
Mnogi radovi ovog arhitekte krase i danas beogradske ulice, no dve privatne kuće nose pečat stila iz burnih godina s kraja XIX i početka XX veka – kuća Mihajla Petrovića Alasa i kuća Leone Panajot.
Prepoznatljive po retkoj pojavi u beogradskoj arhitekturi, a tipično secesijskoj – kružnom obliku fasadnog polja u obliku grčkog Ω oko balkonskog otvora na spratu.
Leonina kuća po svemu je građevina u stilu secesije, po asimetričnosti, vertikalnosti, rasporedu prostorija, reljefnom biljnom ukrasu, ukrasnom kovanom gvožđu, tirkizno plavim keramičkim pločicama, obliku prozora, biljnim motivima duboreza, motivom ženske maske u centru Ω oko balkonskog otvora, kuli sa erkerom i krovnom terasom i kapijom od kovanog gvožđa sa floralnim motivima i psima čuvarima na stubovima.
Motiv psa na stubu kapije kuće Leone Panajot
Zanimljivo je da istog psa na traci sa hrastovim lišćem srećemo pored stepeništa u ulazu kuće Josifa Predića u kojoj se nekada nalazio atelje njegovog brata čuvenog slikara Uroša Predića. Da li su u pitanju slične sklonosti vlasnika i njihova ljubav prema lovačkim psima, da li je u pitanju simbolika kojom su arhitekte u maniru secesije opisale svoje klijente ili je prosto dostupnost ovog ukrasa u tom periodu – opet ne možemo sa sigurnošću reći, ali je zgodno napomenuti da se nalaze na ove dve gradske vile sazidane u razmaku od godinu dana.
Pas na traci sa hrastovim lišćem u kući gde je bio atelje Uroša Predića
Sledeći put kada budete prolazili Francuskom ulicom zastanite pored kuće Leone Panajot, osmotrite je i nemojte odmah pomisliti kako je oronula (a jeste), kako je nagrđena savremenim pomagalima poput antena i klima uređaja (a jeste). Ne, nemojte prvo to pomisliti već uživajte u njenim lepotama i neobičnostima, uživajte u njenoj jedinstvenosti i budite ponosni što je deo vašeg nasleđa, pokažite je gostima i prijateljima sa ponosom jer se ne bi postidela da je nastala u bilo kojoj prestonici ili velikom gradu Evrope s početka XX veka.
Fotografije kuće danas Majda Sikošek
Fotografija nekadašnjeg izgleda preuzeta sa stranice Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda – beogradskonasledje.rs
Literatura: Hajna Tucić, Kuća Leone Panajot, Katalog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, 2017; Nadežda Petrović, Likovne kritike, Umetnička galerija Nadežda Petrović, Čačak 2009; Divna Đurić Zamolo, Graditelji Beograda 1815-1914, Muzej grada Beograda 2011.
[1] Надежда Петровић „Ликовне критике“, Уметничка галерија Надежда Петровић, Чачак 2009.
[2] Дивна Ђурић Замоло, Градитељи Београда 1815-1914, Музеј града Београда 2011.
128