as01

KNJAŽEVAC – PRVI PUT

Timacum maius, Gurgusovac, Knjaževac…

Knjaževac je varoš u Istočnoj Srbiji, jedna od onih varoši u koju prosto morate da se zaljubite i da im se vraćate kad god vam se ukaže prilika. Timacum maius (neki smatraju da se nalazio na mestu današnjeg Knjaževca), Gurgusovac, Knjaževac… Sve redom, od praistorije, Rima do današnjih dana. Tu blizu na obroncima Stare planine nalazi se i jedan mali pećinski crtež iz bronzanog doba (neki čudni ljudi probali i uspeli da ga oštete, zašto nikome baš nije jasno), arheološko nalazište kod sela Ravna dokaz je da je knjaževački kraj bio važan Rimljanima, u selu Donja Kamenica neobična srednjevekovna crkva i tako redom sve do negdašnjeg Gurgusovca, a današnjeg Knjaževca. Bila u Gurgusovcu čuvena ’Gurgusovačka kula’, služila da se nepodobni smeste i drže na robiji i sve tako dok čestiti knjaz Miloš Veliki, nakon ponovnog pripajanja matici Srbiji (1833) nije naredio da se kula spali i tako simbolički opere od zlodela nanošenih svetlim primerima u borbi za slobodu. Nešto posle, 1859, gurgusovčani odlučiše da u čast Velikoga knjaza svoj grad nazovu Knjaževac.

Kroz ceo XIX vek, a posebno u njegovoj drugoj polovini, nakon definitvnog oslobađanja od osmanlijske vlasti, rađala se i stvarala moderna Srbija, rađalo se i stvaralo srpsko građanstvo, što se lepo vidi u Knjaževcu. Nekako zaboravljamo da je građanska kultura/etikecija nastajala u malim srpskim varošima isto koliko i u Beogradu (koji je, da podsetimo, prestonica moderne Srbije postao proklamacijom kneza Mihajla 1841).

Pogled na deo stare čaršije u Knjaževcu

Pogled na deo stare čaršije u Knjaževcu

Kuća Alekse Ace Stanojevića

Aleksa Aca Stanojević

Aleksa Aca Stanojević

Lep uvid u razvoj gradske kulture u Knjaževcu vidi se u Muzeju grada[1] koji je smešten u kući Alekse Ace Stanojevića, štampara, rentijera, radikalskog prvaka, političara i državnika.

Kuća je zidana od 1903 – 1912, baš u vreme secesije, i to po nacrtima ne arhitekte već građevinskog preduzimača Jovana Foglera iz Beča. Ograda, a pre svega drveni trem sa vidljivim gredama i srcolikim ornamentima je ono što na prvi pogled odaje vreme u kojem je ova gradska vila nastala.

Kuća Alekse Ace Stanojevića u kojoj je danas Muzej grada Knjaževca

Kuća Alekse Ace Stanojevića u kojoj je danas Muzej grada Knjaževca

Detalj sa srcolikom secesionističkim ornamentima na ulaznom tremu

Detalj sa srcolikom secesionističkim ornamentima na ulaznom tremu

Stambeni, reprezentativni, deo vile iskorišćen je da se uz pomoć preostalih sačuvanih predmeta Ace Stanojevića (od pokućstva do ličnih predmeta) i uz pomoć donacija starih knjaževačkih porodica rekonstruiše gradska kuća s početka XX veka u Knjaževcu, te da se predstavi život iz tog perioda.

Rekonstruisani izgled nekadašnje trpezarije

Rekonstruisani izgled nekadašnje trpezarije

Prostorije su nevelike, ali bogate detaljima koji vezu priču o ritmu življenja, običajima, načinu…

Spavaća soba sa krevetom gospodina Stanojevića, njegovim koferom, štapom i setom za umivanje

Spavaća soba sa krevetom gospodina Stanojevića, njegovim koferom i setom za umivanje

as06

Set za umivanje u stilu secesije

Set za umivanje u stilu secesije

Veličina kofera sa inicijalima gospodina Stanojevića nas podseća da nije nužno imati veliki prtljag; a štap sa metalnim pločicama mesta koje je vlasnik obišao dođe mu kao današnje kolekcije magneta po frižiderima ili posebno napravljenim velikim pločama u kućama u kojima su količine magneta i magnetića prevazišle veličine frižidera.

Štap sa pločicama mesta u kojima je gospodin Stanojević bio

Štap sa pločicama mesta koje je vlasnik posetio

Spavaćica za prvu bračnu noć jedne knjaževačke gospođe šepuri se u svoj svojoj lepoti prizrenske svile i očaravajuće čipke, a o vezu na stoljnjaku ne treba ni pričati, dovoljno je zagledati se u taj savršeni rad.

spavacicadublet

Savršeno očuvana ‘venčana’ spavaćica’ sa početka XX veka

Kuću Ace Stanojevića obišla sam u septembru pre odlaska u Rogljevo na Krajinsku berbu, ali mi se priča o ovoj kući savršeno nadovezuje na priču o Muzeju slatka u Kraljevu u kući porodice Cvetić. Sličan je ritam tih kuća i osećaj da ste u njima danas, ali da sasvim lepo čitate njihovo juče.

Sitan vez vezla vezilja...

Sitan vez vezla vezilja…

Secesija u ćoškovima

Možda bi gledajući ovu vilu spolja mogli da ne primetimo da je nastala u doba secesije, ali nakon šetnje kroz sobe i salone i zagledanja u ćoškove više neće biti sumnje jer se u njima ponosno šepure kaljeve peći koje su prostor grejale koliko toplinom svojih kaljeva, toliko i milinom dok u njih gledamo.

as03

kaljevadublet

Lamentiranje

Ekspresivne su gradske vile, kuće i prostori u kojima se nekada, a možda i danas živi, koje su posvećene uspomenama i sećanjima, koje su posvećene pamćenju prošlosti da bi mogli da izgradimo čvrstu i dobru budućnost. Toliko toga nam pričaju, toliko emocija iznose pred nas – važno bi bilo da na njih obratimo pažnju. Važno bi bilo da svako malo do takvih mesta u svojim varošima svratimo i podsetimo se.

Beskrajno sam zahvalna svojoj drugarici M.A. Mileni Milošević Micić, višoj kustoskinji istoričarki umetnosti u Zavičajnom muzeju Knjaževca, što mi je omogućila ovu nezaboravnu šetnju kroz knjaževačku istoriju.

Na levoj strani Darinka Daca Mihajlović Desno Milena Milošević Micić - nakon šetnje muzejima nije loše na kolače skoknuti, a u Knjaževcu baš dobri

Na levoj strani Darinka Daca Mihajlović
Desno Milena Milošević Micić – nakon šetnje muzejima nije loše na kolače skoknuti, a u Knjaževcu baš dobri

U sledećem postu šetnja kroz Zavičajni muzej Knjaževac.

Fotografije M. Sikošek

 

 

[1] Muzej grada Knjaževca je u sklopu Zavičajnog muzeja Knjaževca

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Muzeji i galerije, Umetnost and tagged , , , , , , , , .