crkva07

CRKVA U DONJOJ KAMENICI

‘Upoznaj domovinu da bi je više voleo’ – jedna je od mojih omiljenih sentenci. Tako se ovog užarenog leta 2017. sredovečni bračni par odlučio da zameni jedno duže putovanje sa više produženih vikenda i da ih iskoristi upravo za obilazak domovine. Nije ona ni mala, a ni velika, ima svega na sve četiri strane sveta. Kako sunce izlazi na istoku odlučili su se da od istoka i počnu. To što je na istoku Zaječar, a u Zaječaru njihova prijateljica Darinka i Gitarijada sasvim se lepo uklopilo. I tako, sredovečni par se obreo kod svoje prijateljice u Zaječaru, a prijateljica je rešila da im pokaže skrivene i tajnovite kutke svoga kraja.

Prva julska nedelja odvela ih je u selo Donja Kamenica nedaleko od Knjaževca, u obilazak crkve Presvete Bogorodice. Crkva se nalazi u centru sela, logično, skoro sa potpunom sigurnošću se može reći da potiče s kraja XIII i početka, ili možda sredine XIV veka, da je posvećena Bogorodici i da je zidana od kamena. Tu se svaka sigurnost završava i sve ostalo prelazi u domen pretpostavki, hipoteza, lamentiranja…

Crkva Presvete Bogorodice, Donja Kamenica

Crkva Presvete Bogorodice, Donja Kamenica

Sve je oko ove građevine prekriveno misterijom. Od njenog spoljnjeg izgleda sa dve kule koje se završavaju piramidalnim krovom, do živopisa unutar ove nevelike bogomolje. Jedna je i jedinstvena u celoj Srbiji, a izgleda i dalje od nje.

cela

Iako u naosu crkve postoji ktitorska kompoziciji sa dva muškarca od kojih jedan predaje model crkve Bogorodici, ne zna se ko su oni. Natpisa nema. U priprati je freska sa predstavom despotskog para (po odeći su stručnjaci zaključili), opet se ne zna o kome je reč. Piše, pretpostavljaju, Mihailo ali koji?

Despot, freska u priprati

Despot, freska u priprati

Despotica, freska u priprati

Despotica, freska u priprati

U tekstu „Najtajanstvenija crkva u Srbiji – Donja Kamenica kod Knjaževca“ novinar portala http://vesti.knjazevac.org.rs/ potpisan kao O.Š. između ostalog na tu temu kaže:

“Pre svega, likovi na freskama koje se u njoj nalaze mahom su identifikovani kao ljudi koji su živeli početkom XIV veka; ne zna se pouzdano o kom despotu Mihailu je reč, pa čak ni šta tačno piše na inskripciji na njegovoj odeždi (tumačenja se kreću od “Mihailo despot, u Hristu Bogu veran” do “Mihailo despot, u Hristu Bogu veran, sin cara Mihaila”).”

Dalje u svom tekstu nastavlja sa lamentiranjem nad mogućim rešenjem zagonetke o tajanstvenom Mihailu.

Najčešće se javlja pretpostavka da je reč o nekom bugarskom vlastelinu koji je izgradio ovu crkvu. No, mnogo je tu ‘klimavih’ tvrdnji da bi se sa sigurnošću ovako nešto moglo reći.

Između ostalog  bugarska arheološkinja s kojom sam se dopisivala oko ove crkvice kaže da sumnja da su je gradili bugarski vlastelini jer su natpisi na freskama na grčkom, a bugarska vlastela u svojim crkvama koristi ćirilicu. Drugo, iako kod nas postoji priča o tome kako takva ista crkva postoji negde u Bugarskoj, ona je skeptična i oko toga tvrdeći da Bugari nisu gradili ckrve koje izgledaju kao ova naša mala misterija iz Donje Kamenice.

U gore pomenutom tekstu O.Š. se čak upušta u razmatranje mogućnosti da su crkvu, ako ništa drugo započeli, Sasi koji su u Srbiju došli kao rudari, a imali su slobodu veroispovesti.

Meni lično tako nešto ‘ne pije vodu’. Zašto? Zbog orjentacije crkve sa oltarskom apsidom na istoku i ulazu na zapadu te zbog modela crkve u ktitorskoj sceni gde se jasno vidi da je izgledala tačno kako danas izgleda, što znači da nije prepravljana i nanovo zidana/doziđivana.

Ktitor koji drži model crkve

Ktitor koji drži model crkve

Ktitor koji stoji pored njega

Ktitor koji stoji pored njega

Tu dolazimo do jedne od posebnosti ove crve – ktitorske kompoziciji. Nepoznati ktitor u ruci drži model crkve, ništa neobično tako je u svim ktitorskim kompozicijama. No, ktitor drži model crkve gledan prema ulazu, da ne kažem s preda, ali i model crkve gledano od istoka sa oltarskom apsidom i kupolom koja se od dva tornja sa prednje strane ne vidi – e to nije uobičajeno. Nisam sigurna da je tako nešto zabeleženo bilo gde. Možda je i njemu crkva bila toliko neobična da je želeo da se osigura da je svi dobro vide i zapamte i da poruči kako je baš takvu hteo.

Pogled na ktitorsku kompoticiji. Levo je Bogorodica kojoj ktitori na desnoj strani predaju model crkve

Pogled na ktitorsku kompoticiji. Levo je Bogorodica kojoj ktitori na desnoj strani predaju model crkve

Model crkve koji ktitor drži u rukama. Crkva sa drvenim tremom na prednjoj strani (koji je izgoreo svojevremeno) i izgled crkve gledano do istočne/oltarske strane

Model crkve koji ktitor drži u rukama. Crkva sa drvenim tremom na prednjoj strani (koji je izgoreo svojevremeno) i izgled crkve gledano do istočne/oltarske strane

Pogled na oltarsku apsidu, kao na prikazu u ktitorskoj kompoziciji

Pogled na oltarsku apsidu, kao na prikazu u ktitorskoj kompoziciji

crkva04

Prava fresko intriga nalazi se na spratu malecke priprate do kojeg se stiže uskim, klimavim i strmim, kad kažem strmim mislim strmim, merdevinama sa više nego malim odmorištem. Hrabro sam se uspela rešena da podnesem svako potrebnu žrtvu zarad blagosti koje ću na spratu videti, i da se ne lažemo zarad ovog teksta.

step01

step03

Galerija/sprat nije ni tako mala, veoma je visoka, jer se nastavlja sve do vrha kula i bogato je oslikana ciklusima iz života sv. Petke, sv. Nikole i portretom ktitora sa porodicom. Ne može se sve videti jer je visoko i u mraku, ali ipak. Freska koja doprinosi da epitet ‘jedinstvena’ ova crkva zasigurno i iz više razloga nosi je freska sa predstavom stradanja sv. Petke na kojoj je ista oslikana golih grudi! Još jedno –nezabeleženo, ostade zabeleženo.

Galerija

Galerija

Prikaz stradanja sv. Petke

Prikaz stradanja sv. Petke

Prikaz sv. Petke golih grudi

Prikaz sv. Petke golih grudi

svpetka03

svpetka02

Crkva nije aktivna, sem o velikim praznicima, ali je zato pažljivo čuva Merinka. Vodi računa o porti, da uvek ima bujnog, očaravajućeg cveća, da je trava podšišana i da sve odiše ljubavlju s kojom Donjokameničani obasipaju ovo svoje i naše blago.

Merinka međ cvećem

Merinka međ cvećem

Kako smo bili najavljeni nas je dočekao čitav odbor i svi spremi za razgovor, ponosni na svoju posebnost. Na poziv svoje ćerke stiže tata Puja od 90 leta, sam sa štapom, po žarkom julskom suncu. Priča o selu, o vremenu kada su Belgijanci za potrebe svojih poslova onomad na početku prošlog veka gradili puteve, pa doveli crnce. Priča o crkvici, o legendi koju oni u selu čuvaju. Legenda njihova kaže da se lokalna vlastelinka udala za Bugarina, otišla za mužem u Bugarsku i tamo negde tražila da se podigne baš ista ovakva crkva jer joj je u srcu ostala.

Odobr za doček

Odbor za doček

Prijateljica Darinka i deda Puja od 90 leta

Prijateljica Darinka i deda Puja od 90 leta

Tvrdi on odsečno, skoro ljutito, kako je crkva u Donjoj Kamenici izgrađena bez kula pa su posle dozidane. Ne vredi to što mu ja kažem da je u samoj crkvi naslikan model sa kulama. Ni ne trudim se previše da ga ubedim, čemu on priča svoju legendu i to je divno, neka živi zajedno s njim pa dokle god to potrajalo.

Pogled sa galerije na oltarsku apsidu

Pogled sa galerije na oltarsku apsidu

Oltarska apsida

Oltarska apsida

Činjenica je da je u jednom periodu crkva bila bez tornjeva, što se vidi na fotografiji iz perioda između dva svetska rata, ali je 1957. i 1958. restaurirana kompletno i spolja i iznutra. Poslednji konzervatrski radovi obavljeni su između 1979. i 1981. godine.

Fotografija crkve bez kula između dva svetska rata

Fotografija crkve bez kula između dva svetska rata

Na limenom pokrivaču prozora na kupoli (levi) cizelirana je godina 1957. kada je rađena prva rekonstrukcija

Na limenom pokrivaču prozora na kupoli (levi) cizelirana je godina 1957. kada je rađena prva rekonstrukcija

Stoji tako ovaj biser nad biserima na seoskom trgu, mažen i pažen, voljen. Obilaze ga znatiželjnici koji stignu sa raznih strana sveta, obilaze i prenose priču o jednoj, jedinstvenoj i po mnogo čemu neobičnoj crkvi u sred sela Donja Kamenica nedaleko od Knjaževca.

Bili smo i mi, videli, uživali i ostali očarani; a ja evo prenosim priču o jednoj, jedinstvenoj i po mnogo čemu neobičnoj crkvi u sred sela Donja Kamenica nedaleko od Knjaževca.

Fotografije – Majda Sikošek

crkva06

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Istorija umetnosti, Umetnost and tagged , , , , , , , , , , , , , , , , .

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>