detalj

ZABORAVLJENI BISER

„Vodeni grad, Suburbium, Podgrađe ili popularno Gradić je sastavni i neodvojivi deo velikog kompleksa Petrovaradinske tvrđave u kulturno-istorijskom i fortifikacionom smislu. Još u XVII veku ova tvrđava je zamišljena po planovima velikog francuskog arhitekte i vojskovođe Sebastijana de Vobana, a projektovali su je najveći autoriteti vojne arhitekture Habsburuške monarhije. Ima tri impozantna dela: Gornju tvrđavu, Podgrađe (Donju tvrđavu) i istureni deo – dvorožni bastion Homverk. Gradnja ovog kolosa trajala je od 1692. do 1780. godine i u tom periodu dominacije baroka sagrađena je i Donja tvrđava ili odomaćeno Gradić.“ (Siniša Jokić, Podgrađe Petrovaradinske tvrđave – ilustrovana panoramska mapa, Suburbium 2010).

Koliko li sam puta prošla kroz Beogradsku kapiju Podgrađa/Gradića na putu za Novi Sad? Prošla ulicom koja od kapije vodi direktno na Varadinski most put samoga centra Vojvođanske prestonice. Nebrojeno prolazaka, a nijedno zaustavljanje, nijedna šetnja, nijedno obraćanje pažnje na ovaj biser zataknut u ogrlici, ali nekako manji, negde oko kopče.

Beogradska kapija - pogled na kapiju iz Podgrađa

Beogradska kapija – pogled na kapiju iz Podgrađa

Ne bih ja možda ni sada shvatila da sam dozvolila sebi da obraćam pažnju samo na upadljiv biser na vrhu brda, a da previđam ovaj maleni, šćućureni, zaboravljeni biser Podgrađa, da nije Bojane Karavidić. Žiteljka Gradića (Podgrađa), zaljubljenica, dobri duh koji pokušava da uz ostale entuzijaste skrene pažnju na ovaj dragulj i podstakne sve nas da dođemo, da ga vidimo, da o njemu prozborimo, pa i koju napišemo.

Složiše se kockice i ove julske nedelje, vrele, za malo pa najvrelije, nađosmo se nas dve u Štorsmajerovj ulici u Podgrađu i krenusmo u šetnju kroz vekove. U šetnju kroz jedinstveni, kompaktni, uprkos svemu još uvek živi fortifikacijski prostor.

Detalj iz Štrosmajerove ulice

Detalj iz Štrosmajerove ulice

Bojana se svojski trudi da promoviše svoj zaboravljeni biser. Sa istomišljenicima u udruženju Suburbium, kroz portal za urbanu kulturu i baštinu – Korzoportal, kroz publikacije, akcije… Sve što može pomoći da se život vrati u ovo nekada elitno vojno naselje.

plakat

Šetnja kroz neveliki Gradić zanimljiva je i iznenađujuća, iza reda jednospratnica namenjenih stanovanju i radnjičicama nalazi se veliki trg ‘na kome je nekada nedeljom svirao orkestar i gde se pre ručka izlazilo u šetju kako bi komšije videle vaše nove cipele, haljinu, pantalone, šešir, suncobran.’ Nekadašnji franjevački samostan danas je Vojna bolnica i dominira trgom postojano.

Na desnoj strani Vojna bolnica

Na desnoj strani Vojna bolnica

Mogla je ova priča da pođe nekim tužnim tokom, o zapuštenosti, o oronulosti, o đubretu, o nemaru, ne razumevanju, o ne shvatanju, o ne cenjenju baštine, o bahatosti koja dozvoljava da kopni i kruni se biser ne samo naš već evrospki… Mogla je da bude puna gorčine, rezigniranosti, ljutnje… Mogla je ali nije niti će biti.

balkon

Ni ljutnja, ni rezigniranost, ni bes ne pomažu i ničemu ne služe. Ova priča je priča o kućama koje će jednom zaisjati svim svojim sjajem. Ova priča je o Gradiću u koji će se život vratiti, u koji će pohrliti ljudi koji će ga razumeti i potruditi se da mu pomognu da ponovo stane na svoje noge i ponosno pokaže blago ovih prostora nama (pre svega), a i svima onima koji požele da naše prostore obiđu.

Pogled na crkvu manastira sv. Juraja

Pogled na crkvu manastira sv. Juraja

Zgrada u kojoj je nekada bio Magistrat

Zgrada u kojoj je nekada bio Magistrat

Kuća u kojoj je rođen Ban Jelačić.

Kuća u kojoj je rođen Ban Jelačić.

Ima u ovom Gradiću i veliki park, ima nekadašnji Magistrat, Glavni arsenal, Oficirski paviljon… Ima i poneki hostelčić, kafejčić, ima i biće ih sve više. Biće ih jer mora, jer drugačije ne može. Biće ih jer nije u redu da su ulice grgurave i za lomljenje podesne, nije u redu da su fasade sklone padu, da je kanalizacija skoro pa ne postojeća… Nije.

balkon02

Park

Park

Uprkos svemu stanite u Gradić, parkirajte, prošetajte, sedite u park, u kafić, prošetajte Štrosmajerovom ulicom, prošetajte ulicom Lisinskog i bacite pogled na Petrovaradinsku kulu sa satom. ‘Drugačiji je jer velika kazaljka pokazuje sate, a mala minute. Za kapetane koji su plovili dunavom bili su važni sati. Minuti su beznačajni za one koji plove rekom, jer ta putovanja traju beskonačno dugo i na mnogo toga se zaboravi.’

Nazorova ulica na čijem kraju se nalazi Samostan sv. Juraja

Ulica Lisinskog sa pogledom na Sat

Ulica Lisinskog sa pogledom na Sat

sat

Na kraju popnite se na Gronji grad/Tvrđavu stepeništem pored Samostana svetog Jurja i bacite pogled na Podgrađe i njegove krovove.

stepenice02

Nije li privilegija šetati kroz barokni gradić? Šetati, maštati, misliti, zamišljati, pamtiti, uživati, spajati vekove…

Oficirski paviljon

Oficirski paviljon

Glavni ulaz u Vojnu bolnicu

Glavni ulaz u Vojnu bolnicu

Možda će Festival uličnih svirača, koji je u Gradić prošle godine stigao da ostane zauvek, pomoći da se vrati život na ovo mesto. Možda će zaboravljeni biser konačno naći svoje centralno mesto u đerdanu svih naših bisera… Možda…

Štrosmajerova ulica sa samostanom sv. Juraja

Štrosmajerova ulica sa samostanom sv. Juraja

kapija

ulica08

Fotografije – Majda Sikošek

Literatura: Podgrađe Petrovaradinske tvrđave – ilustrovana panoramska mapa, Suburbium 2010; Da li je Gradić na Fejsu, Suburbium 2011.

uhladu

prozori

Pogled na Podgrađe sa Petrovaradinske tvrđave

Pogled na Podgrađe sa Petrovaradinske tvrđave

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Istorija umetnosti, Umetnost and tagged , , , , , , , , , , , , , .

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>