13

АРНАУТ ПАВЛЕ – ЛЕГЕНДА О КРВОПИЈИ

ГОСТУЈУЋИ ПОСТ

На љубазну молбу ауторке господин Иван Нешић, професор историје из Трстеника и један од суоснивача удружења “Стара школа Медвеђа”, написао је специјално за читаоце Лепоте живота ову интригантну причу из Србије која је потресла Европу у 18. веку.

Имате јединствену прилику да се упознате са почецима прича о вампирима и случају који је уздрмао Европу 18. века – уживајте.

Фотографије – Мајда Сикошек, август 2016.

АРНАУТ ПАВЛЕ – ЛЕГЕНДА О КРВОПИЈИ

 У нашој јавности постоји прича да је реч вампир управо из српског језика отишла у све светске језике, али скоро да нико не може да објасни како се то у ствари десило. Покојна професорка Ана Радин је једина која се у нашој науци бавила тим питањем. Истражујући податке који се могу пронаћи на интернету о вампирима у Србији, може се наићи на море нетачних или бар произвољних тумачења, тако да сам и сам био у великој збрци када сам кренуо да истражујем то питање.

Будући да сам рођен и одрастао у селу Медвеђа, код Трстеника, када сам схватио да моје село баштини невероватну причу о вампирима, хтео сам да се уверим шта је од свега тога истина, кренуо сам у фантастично путовање које ме је довело до значјних сазнања.

Selo Medveđa kraj Trstenika

Selo Medveđa kraj Trstenika

Хајде да видимо шта се то у ствари дешавало по земљи Србији у првој половини осамнаестог века.

После потписивања Пожаревачког мира, Аустријанци су први и једини пут померили своју границу  са Османлијским царством доле на југ до Западне Мораве, где је у Краљевство Србија ушла Шумадија а граница се кретала линијом Лозница-Ваљево-Чачак-Крушевац-Хомоље-Неготин. Српско становништво на том простору биће двадесетак година под влашћу хришћана, као један интермецо у турској вековној владавини.

По свом обичају, Аустријанци су одмах приступили војном јачању нове границе и увели су српску пограничну милицију-хајдуке, чији је задатак био патролирање и стражарење дуж граничне линије. Хајдуци су због свог војног ангажовања добијали на уживање плодне делове земље и уживали повластице. Хајдучка села и њихове осматрачнице-чардаци-ницали су дуж границе са Турском. Тако је било и на левој обали Западне Мораве, где између данашњег Трстеника и Крушевца има на почетку Аустријске владавине 1717.г. два хајдучка села а 1730. пет таквих села. Иначе Јагодински дистрикт којем је овај крај припадао био је изузетно погођен ратним разарањима и из аустријског пописа се види да је био изузетно ретко насељен. Управо због тога може да се примети прилив становништва из јужних српских крајева који су прелазили границу и насељавали се у пограничним селима.

Crkva Svetog Nikole u Medveđi kod Trstenika

Crkva Svetog Nikole u Medveđi kod Trstenika

А онда, изненада, становници села Медвеђе су се у позну јесен 1731. обратили аустријском команданту јагодинског дистрикта са крајње необичним захтевом: тражили су да им аустријске власти дозволе да се обрачунају са вампирима, који су се појавили у њиховом селу и изазвали изузетно велики напад страха и панике да су становници захтевали да се са крвопијама обрачунају или ће се у страху од зла преселити на јужну обалу Мораве, на турску територију. Без обзира како овакав захтев данас изгледао нама, аустријске власти су га изузетно озбиљно схватиле: у Медвеђу је стигао аустријски епидемиолог Гласер који је био распоређен у Параћин, где је руководио карантинском станицом према Турској. Из његовог извештаја сазнајемо да се ради о професионалцу који је прво описао затечени изглед села и изглед становника где закључује да сем видне исцрпљености због поста није нашао никакве трагове епидемије које би изазвала смрт тринаесторо становника за два месеца. А онда је отишао не сеоско гробље где ексхумирао  лешеве које је Гласер погледао за које је употребио реч VAMBYREN у смислу вампири, односно крвопије за оне који су очигледно били у нераспаднутом стању, мада је било и пар лешева који су изгледали природно распаднути. Свој извештај  он закључује примедбом да је село од великог значаја и предлаже надређенима да се сељанима изађе у сусрет.

Zgrada stare škole u Medveđi, sedište Udruženja građana "Stara škola Medveđa"

Zgrada stare škole u Medveđi, sedište Udruženja građana “Stara škola Medveđa”

Zgrada stare škole u Medveđi, sedište Udruženja građana "Stara škola Medveđa"

Zgrada stare škole u Medveđi, sedište Udruženja građana “Stara škola Medveđa”

Пошто доктор Гласер није могао да дозволи становништву да уништи лешеве за које су мештани сумњали да су вампири он је обавестио надређене у Београду који послали комисију састављену од два пуковска хирурга и два њихова помоћника, као и два висока официра који су у пратњи хајдучког капетана Горшића, хаднака – хајдучког поручника и барјактара почетком јануара стигли у Медвеђу да би поново прегледали лешеве и извршили аутопсију. Од велокг је значаја овде приметити да су аустријске власти овом проблему придавале изузетан значај, јер је присуство свих ових лица указивало на ванредну ситацију.  Извештај који је написан 26.јануара је познат под именом Visum et Repertum, и до дан данас предстаља један од најважнијијх докумената када се истражује феномен вампира. Вођа овог докторског тима Фликингер је извршио аутопсију неколико лешева где је утврдио бројне аномалије, као присуство свеже крви у крвним судовома итд. Он на више места користи реч вампир за оно што је видео, а пошто није имао ни законског оквира да то спречи он је дозволио локалним Циганима да обезглаве лешеве и да их спале, а да пепео буде просут у реку Мораву. На тај начин становништво је било задовољено и изгледа да је страх од вампира полако нестао.

Pogled na dvorišnu fasadu škole u Medveđi

Pogled na dvorišnu fasadu škole u Medveđi

Сам извештај је састављен 26. јануара 1732. и чува се у једном од Бечких архива, а у извештају можемо прочитати на више места име човека који је значајно допринео овом необичном догађају. Он је изгледа кључ читаве приче. Ради се о Арнауту Павлу.

Unutrašnjost škole

Unutrašnjost škole

Он је по Фликингеру дошао из јужних српских крајева у Мевеђу и оженио се, а својој жени је више пута причао како је у неком војном походу имао окршај са вампиром из ког је изашао као победник, али је у страху да и сам не постане вампир јео земљу из гроба дотичног вампира. Иако је очигледно живео без последица тај страх од вампира га је прогањао и жени али и другим житељима Медвеђе више пута је поновио своју авантуру, а онда када је неким несрећни случајем погинуо, после његове смрти, за кратко време умрла су још четири мештана, а становништво је плашећи се да се ради о томе да је Павле постао вампир и удавио ове несрећнике, још пре истека 40 дана, ископало Павла и његове жртве, пробили им кочевима груди, спалили има тела и пепео вратили у гробове. Пошто је прича о вампирима била и даље негде у сеоској атмосфери када је дошло до епидемије умирања у селу, неколико година после Павлове смрти сељани су се сетили Павла и његове приче и преплашили се. Извештај каже да су се по неколико породица сакупљале у једној кући да проведу ноћ.

Pogled sa seoskog groblja u selu Medveđa za koje se pretpostavlja da su na njemu rađene ekshumacije

Pogled sa seoskog groblja u selu Medveđa za koje se pretpostavlja da su na njemu rađene ekshumacije

Временом се ситуација у селу смирила, седам година касније Турци победише Аустријанце у новом рату, граница се помери поново на Саву и Дунав. Становништво Медвеђе се пресели некуда на север или настрада од Турака. А ова прича паде у заборав у селу.

Али није у Европи, тамо је изазвала живу полемику. Наиме нема ученог човека у Европи 1732.г. Који није чуо за село Медвеђу и Павла Арнаута. Отац поменутог доктора Гласер је добио писмо од сина, распоређеног у Србији, и брзо је писао нирнбершком часопису Commercii Litterarii  где се после повела жива дискусија. Многи европски научни журнали писали су о овом догађају, а сам управник Краљевства Србија-принц Александар је приликом  посете Пруској испричао о овом догађају пруском краљу који је наложио Берлинском научном краљевском друштву да донесе свој суд о овом невероватном феномену што се и десило 11. марта 1732.

Sa groblja u selu Medveđa

Sa groblja u selu Medveđa

Док се у Србији заборавило Европа је баштинила српске вампире из села Медвеђа. Реч вампир ће се појавити 1734.г. У Оксфордском речнику Енглеског језика,а из Енглеског ће прећи и у остале језике.

Пораз аустријске војске у следећем рату са турцима 1739. године довео је до друге сеоба Србаља, становници Медвеђе делом су пострадали а делом се расули по свету па се и прича о крвопијама из мог села расула са њима.

18

Sa groblja u selu Medveđa

Имао сам прилике да разговарам са једним од водећих светских вампиролога пре неколико дана и питао сам га: ”Да ли ви сматрате да је Медвеђа колевка вампира и вампиризма?”, одговорио је кратко и смирено: “Да, без сваке сумње”.

Sa groblja u selu Medveđa

Sa groblja u selu Medveđa

Да би од заборава сачувао  причу из Србије која је потресла Европу основао сам удружење грађана “ Стара школа Медвеђа”, можете нас пратити на Фејсбуку, а користим прилику да вас позовем у Медвеђу на дружење и бистрење прича са границе.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Istorija umetnosti, Umetnost and tagged , , , , , , , , .

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>