castig1

GROFICA TAŠTINE OPSEDNUTA SELFIJIMA

Čudo jedno kako nas potraga na internetu za nekom informacijom odvede na razna mesta i do raznih tekstova. Tako, istražujući za jedan rad u pripremi, naiđoh na ovaj tekst koji me je ostavio bez teksta. Na inače vrlo interesantnom sajtu Messy Nessy naiđoh na dotični i odlučih da ga ne prepričavam i da ga ne koristim kao inicijal kako bih napravila svoj tekst, jer bi to potrajalo, nego da ga jednostavno prevedem i postavim sa orginalnim fotografijama, na mestu gde se nalaze u orginalnom tekstu. Sigurna sam da će vam biti jasno zašto.

castig1

Nije bila omiljeni lik u svoje vreme. Nekada se za nju govorilo da je bila najlepša žena Evrope XIX veka, kraljica stila i drame, model, ljubavnica, samoproklamovana muza, narcisoidna; jedna stvar koju treba znati o italijanskog Grofici od Kastiljonea je da je bila ozbiljno tašta. Poslata u Pariz 1856. kako bi stekla naklonost vladajućeg kralja Napoleona III, nije gubila vreme uplićući se u ozbiljne skandale sa krunom, sve usput razvijajući svoju popularnost ‘slavu’ (celebrity – reč koja se danas upotrebljava za osobe koje su poznate bez neke vidljive zasluge, prosto su poznate. prim. LŽ) kroz stotine, složenih, samo-režiranih fotografija. U vreme nastajanja fotografije, Vojvotkinja je imala kolekciju k0ja bi danas mogla da se uporedi sa kolekcijom selfija Kim Kardašijan (pravi primer današnje ‘celebrity’ ličnosti. Poznata po učešću u rijalitiju koji prati život njene porodice. prim LŽ). Upravo će taština i obsesija sopstvenom lepotom definisati ceo njen životni stil, oko kojeg se vrteo njen status, identitet i na kraju smrt. Poučna priča o ženi koja je mislila da će njena lepota trajati večno…

castig2

Uvedena u francusko visoko društvo kao ‘misteriozna šahovska figura’, bila je promiskuitetni ulog koji treba da osigura profitabilne odnose između francuskog i italijanskog kraljevstva. Virdžinija Oldoini, Grofica od Kastiljonea sa 17 godina se udala za italijanskog grofa, ali po naređenju njenog proračunatog i moćnog rođaka, Grofa od Kavura, tajno joj je dodeljen zadatak da zavede francuskog imperatora, ispred nosa svog muža.

castig3 castig4

Grofica je naravno uspela, i njen novo-otkriven uticaj i poštovanje obezbedili su joj pozive na strogo tajne sastanke sa međunarodnim liderima, trajna sigurnost mnogih zapadnih nacija pripisuje se njenom doprinosu. Čak se veruje da je ubedila Ota fon Bizmarka da poštedi Pariz Pruske okupacije nakon Francusko – Pruskog rata, kada je bila pozvana da upozna pruskog princa.

Virginia Oldoini, Countess of Castiglione

Virdžinija Oldoini, iako obdarena oštroumnošću i jačinom, vrlo brzo se povukla iz obaveštajnih igara i umesto toga progutala ju je sopstvena taština i u privatnom i u javnom životu.

castig5

castig6

castig7

Pariski period u životu grofice od Kastiljonea obeležen je snažnom opsednutošću sopstvenom slikom, opsednutošću na granici narcisoidnosti. Zaintrigirana relativno neistraženim fotografskim medijem, došla je u studio Majer i Pirson (Mayer & Pierson), čiji je fotografski atelje na Kapucinskom bulevaru francusko visoko društvo obožavalo. Ovo partnerstvo je na kraju proizvelo preko 400 njenih portreta, količina koja je do tada bila nezamisliva u to vreme, pre svega zbog zahtevnih ekonomskih, radnih i eksperimentalnih ulaganja da bi se proizveo samo jedan snimak (korišćena je suspenzija soli srebra u obiliku želatina – prim. LŽ), novac je naravno uložio njen muž.

castig8

castig9

castig10

U želji da ovekoveči svoju mladalčku lepotu, osmislila je seriju intrigantnih scena sa namerom da ovekoveči kako realno tako i simbilično moment iz svog života. Svaka slika je bila naglašena bogatim kostimima, postavkom i pozama koje su bile izuzetno inovativne, ne tradicionalne i nadrealne; smela artistička crta koja je dopunjavala veo misterije koja je okruživala njenu ličnost.

castig11

Skrivajući se iza vela taštine zapravo je želela da izrežira ove fotografije kako bi dostigla nivo perfekcije koji je jedino njen mozak bio u stanju da osmisli.

castig12

Uprkos njenoj božanskog fasadi, njenom porcelanskom tenu i teatralnosti, kojoj su mnoge žene zavidele i pokušavale da oponašaju, Grofica nije bila omiljena. Imala je svega nekolicinu prijatelja i skoro nikada nije razgovarala sa ženama. Muž ju je napustio nakon svega tri godine braka, vrativši se u Italiju besan i bankrot.

castig13

Mnogi koji su imali priliku da je upoznaju opisivali su je kao arogantnu i ‘poremećenu’ ličnost, naglašavajući da ‘njeni motive nisu bili najjasniji’. Iako je, na neki način, Grofica bila pionir rane fotografije ili umetnica na neki način, niko posebno ne želi da joj za to oda priznanje.

castig14

castig15

Kako je starila i njen dragoceni izgled bledeo, Grofica se sklonila od svih pogleda, uključujući i svog. Tokom ovog ‘perioda žalosti’, koji je trajao sve do njene smrti, živela je povučeno u svom stanu na Trgu Vandom, ogledala su bila uklonjena, a svaka površina bila je prekrivena crnim pogrebnim platno.

castig16

Stan bi napuštala samo noću, povremeno svraćajući do studija kako bi realizovala još poneki foto projekat, koje će kritičari kasnije opisati kao još morbidnije i luđe od njenih ranijih portreta.

castig17

Umrla je u Parizu u 62 godini, sahranjena je na pariskom Per Lašez groblju, a na njenom grobu je obična nadgrobna ploča. Pre svoje smrti očajnički je pokušavala da na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. dobije proctor za izložbu svojih fotografija koju je nazvala “Najlepša žena veka”, u tome nije uspela.

Muzej Metropoliten poseduje najveću kolekciju portreta Grofice od Kastiljonea.

Prevod – Majda Sikošek

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Istorija umetnosti, Umetnost and tagged , , , , , , , , , , , , .

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>