Nekada
„’Gledam, mislim i osećam – dakle postojim’ mogla bi biti parafraza Dekartovog aksioma u slučaju četiri mlade autorke predstavljene na ovoj izložbi.“ Rečenica kojom sam počela tekst u katalogu moje prve autorske izložbe u, tadašnjoj, galeriji Dannia Art i mog ozbiljnog i ličnog susreta sa radom vajarke Dragane Ilić.
Naslovna strana kataloga izlože u galeriji Dannia Art, Beograd, septembar 1993.
Slika br. 2. ‘Autoportret’ Dragana Ilić
Bilo je to septembra 1993. godine. Godine koja će ostati zabeležena kao jedna od najgorih godina u skorijoj istoriji, a opet godine koja je za mene bila uspon u mom profesionalnom radu. Godine koja dokazuje da lepota i umetnost spašavaju život.
Na izložbi koju sam tada osmislila učestvovale su četiri mlade autorke: Dragana Ilić i Nina Kocić vajarke te Vesna Martinović i Elizabeta Matorkić slikarke. Različiti likovni izrazi, zajednička težnja ka poetici ličnog doživljaja.
Fotografije sa otvaranja izložbe u Dannia Artu.
Gornja fotografija, s leva na desno: Dragana Ilić, Elizabeta Matorkić, Majda Sikošek, Vesna Martinović
Donja fotografija, s leva na desno: Elizabeta Matorkić, Majda Sikošek, Zoran Majdin, Drgana Ilić, Vesna Martinović
Sada
Proleteše za malo pa tri decenije. Događaji se smenjivaše, ta i mnoge druge izložbe postadoše daleke uspomene, a onda videh najavu za izložbu skulptura Dragane Ilić. Povukla me neka nostalgija… U vreme izložbe u Dannia Artu Dragana je bila tek svršena studentkinja Fakulteta likovnih umetnosti, a danas je na tom istom fakultetu vandredna profesorka…
Deo postavke u suterenu galerije
O izložbi
„Letos mi se desilo jedno neobično i neočekivano iskustvo: višednevno i višesatno poziranje Dragani Ilić za izvođenje mog skulptorskog portreta. Razlog ovog događaja sastojao se u nameri umetnice da za svoju samostalnu izložbu u Galeriji Rima u Kragujevcu izradi i prikaže portrete nekolicine beogradskih istoričara i istoričarki umetnosti, sa svim potencijalnim konotacijama koje mogu da proizlaze iz ovih ukrštenih profesionalnih i međuljudskih odnosa.“ – iz teksta Ješe Denegrija u katalogu izložbe.
Skica za portret Ješe Denegrija
Zanimljiva i intrigantna ideja umetnice da izradi portrete istoričara i istoričarki umetnosti, da ih postavi ispred sebe i posmatra ona njih kao što oni posmatraju njena i sva ostala umetnička dela. Da posmatra i vaja posmatrače.
Osmotrila je i izvajala Dragana posmatrače maestralno, prepoznatljivi su odmah, ali su i priča za sebe, priča o njoj i njenom radu kroz njih, priča ispričana kroz terakotu – njen medij.
Mileta Prodanović, u pozadini Ljuljana Ćinkul
O katalogu
Ako ćemo iskreno nisu ni posmatrači/modeli ’ostali dužni’, i oni su se o svom iskustvu posmatranih posmatrača izrazili kroz svoj medij – tekst u katalogu.
Irina Subotić
Irina Subotić, Ješa Denegri, Lidija Merenik, Liljana Ćinkul, Mileta Prodanović, Danijela Purešević, Darka Radosavljević Vasiljević, Jovan Čekić, Dragica Vuković, Svetlana Petrović – imali su priliku da pisanom rečju iskažu svoj doživljaj posmatranog posmatrača.
Detalj skice za poprsje Irine Subotić
Lidija Merenik
„Portreti koje ona vaja odišu izrazitom ekspresijom, senzibilnošću i duhovitošću. Dragana ima, kako sama kaže, ljubav prema gledanju…“ – napisah onomad u katalogu, davne 1993. godine. Ništa se promenilo nije. I dalje su ekspresivni, i dalje zahtevaju naše aktivno gledanje, komunikaciju i pobuđuju maštu. I dalje govore o modelu koliko i o stvaraocu.
Izložba je po prvi put održana 2018. godine u galeriji Rima u Kragujevcu, ovog februara dopunjena je i otvorena u galeriji Rima u Pariskoj ulici broj 8 u Beogradu.
Opet su neka čudna, smutna vremena, a evo ponovo je tu galerija koju su otvorili entuzijasti u Kragujevcu, a onda zahvaljujući srećnim životnim okolnostima, otvorili je i u Beogradu. Opet umetnost današnjice u misiji spašavanja razuma i života.
Fotografije – M. Sikošek