Period u kome je secesija nastala i razvijala se trajao je dvadesetak godina. Obuhvatila je prelom dva veka, prelazak iz XIX u XX i trajala je intenzivno i sveoubhvatno do početka I svetskog rata. Taj period doneo je toliko toga revolucionarno novog u živote ljudi i ne samo u tehnologiji i novotarijama već i u duhovnom životu.
Tako su naučnici, pre svega oni koji su se bavili prirodnim naukama, poneseni duhom tog doba i željom za potpuno novim napravili iskorak prema nečemu što je do tada bilo isključivo u domenu religije i verovanja u nemoguće. Krajem XIX veka neki od naučnika su pokušali naučno da dokažu postojanje duša umrlih ljudi i posle smrti, egzistenciju duše van tela, svoje aktivnosti nazvali su spiritizam.
Koliko god zvučalo naivno ozbiljni ljudi, prvaci u svojim naukama zdušno su prionuli ovim istraživanjima i eksperimentima sa medijumima. Naravno da je ovako nešto vrlo brzo postalo pravi modni hit među visokom i višom srednjom klasom, kao još jedan od načina na koji su se zabavljali tokom svojih druženja.
Da Beograd nije bio izuzetak i da je pratio novu modu u stopu potvrđuje i zabeleška o jutarnjem raportu V. Pavlićevića, starešine Kvarta terazijskog, gospodinu upravniku grada Beograda Boži Maršićaninu (tekst je prenet iz knjige, Živeti u Beogradu, tom br. 6, koju je izdao Istorijski arhiv Beograda):
Beograd, 24. septembar 1901.
Kvart terazijski Gospodinu upravniku grada Beograda
Jutarnji raport gospodinu Boži Maršićaninu
Gospodine upravniče!
Čast mi je podneti Vam jutarnji raport u sledećem:
Sinoć od 3 – 5 sahata po podne u Radničkoj kasini je održao javno predavanje dr Branislav Petronijević, i ono je bilo obilono posećeno. Govorio je o spiritizmu.
Vaš poštovalac, V. Pavlićević
Starešina Kvarta terazijskog
Treba napomenuti da je dr Petronijević bio doktor filosofije, a pet godina nakon što je ovaj skup održan postao je i dopsini član Akademije filosofskih nauka.
Nije spiritizam bio jedina novotarija. Poljski lekar Ludvik Lazar Zamenhof osmislio je 1887. potpuno novi jezik za koji je želeo i verovao da će postati univerzalni drugi jezik svih ljudi i pomoći im da prevaziđu problem sa kojim se ljudski rod suočio tokom neuspele izgradnje Vavilnoske kule. Jezik koji je smislio nazvao je Esperanto.
Očigledno je da je mala Srbija i njena prestonica pratila evropska zbivanja u stopu jer je u januaru 1909. godine Upravi grada Beograda javljeno da je osnovana „Grupa beogradskih esperantista“(Ibid):
Beograd, 16. januar 1909.
Belgrada Esperantista grupo
Upravi grada Beograda
Čast nam je izvestiti upravu da smo osnovali u Beogradu „Grupu beogradskih esperantista“, koja ima jedini cilj da propagira pomoćni međunarodni jezik esperanto. Članovi naše gurpe nosiće znakove u obliku petokrake zelene zvezde na zlantnom polju sa natpisom „Lingo internacia Esperanto“.
U potpisu je bilo 13 osoba među njima studenti, gimnazijalci, zvaničnici, jedan telegrafista, tehničar i pravnik.
Tehničke novotarije prispele iz velikog sveta osim što su bile korisne donosile su i nevolju, barem u početku. Danas nam se čini da je telefon deo nas, da je oduvek bio tu, ne možemo ni da zamislimo kako je izgledalo kada je tek stigao u kancelarije Uprave grada, a biće nam malo jasnije nakon što pročitamo Uputstvao za postupanje na telefonske naredbe (Ibid):
Beograd, 26. jul 1899.
Br. 18360
Uprava grada Beograda
Kvartu terazijskom
Primećeno je da se naredbe koje saopštavaju putem telefona pogrešno i netačno izvršuju, a neke ispadaju i neizvršene.
To je štetno za službu i skopčano sa strogom odgovornošću.
Da bi se izbegle sve moguće odgovornisti za neizvršenje naredaba i drugih raznih saopštenja putem telefona, Uprava naređuje ovo:
Svaki kvarat i svaki komesar ima još danas sašiti od obične hartije knjižicu telefonsku, u kojoj će od sada tačno zapisivati šta je naređno ili saopšteno telefonom, ko izdaje tu naredbu, u kome vremenu ima da se ona izvrši, ko je lično, prima pa će se taj činovnik i podpisivati da je, i od koga je primio dotičnu naredbu.
Preporučuje se Kvartu da ovu naredbu saopšti na potpis svima svojim činovnicima i zvaničnicima, radi znanja i poravnanja i da o prijemu odmah odgovori.
Upravnik, državni savetnik
Rista Bademlić
Tako je Beograd uplovljavao u savremeni svet i postajao evropska metropola. Godine 1907. Beograd je dobio i svoj prvi, moderni Robni magazin. Zgradu koja se nalazi u Kralja Petra broj 16, blizu ugla sa Knez Mihajlovom, a koju je za bankara i narodnog poslanika Benciona Bulija projektovao arhitekta Viktor Azriel.
Robni magazin, mnogi ga se verovatno sećaju i kao robne kuće Gratex, sada je na žalost zatvoren i ne može se ući, a samim tim smo uskraćeni i za jedan od najfascinantnijh enterijera. Inače savremeni materijali i metode omogućili su Viktoru Azrielu da stvori ovaj prostor, otvoren, svetao, neopterećen teškim zidovima. Spratovi nisu klasični i odvojeni veću su galerije koje nose stubovi, povezane stepeništem i centralnim gvozdenim mostom. Kako je fasada staklo uokvireno metalnim ramom ceo prostor je neverovatno svetao i lagan. Za ovo ćete morati da mi verujete na reč, jer pišem po sećanju, neki su možda i ulazili nekada davno, ali danas nema mogućnosti ni da se fotografiše.
Inače je cela zgrada izraziti i jedinstveni čisti primer secesionističke arhitekture u Beogradu, i to baš bečke secesije, što i nije za čuditi se ako znamo da je arhitekta projektant ovog zdanja studije upravo u Beču završio i to u periodu procvata ovog stila. Na žalost nije se dugo bavio onim za šta se školovao već se vrlo rano posvetio putovanjima, pisanju i izučavanju cionizma, tako da je ovo zdanje ostalo kao njegova jedina zaostavština.
Zgrada je veoma skladna i ugnježdena između mnogo težih i ozbiljnijih, te je moguće da je čovek u brzini lako previdi. S toga pažljivo posmatrajte kuće pored kojih prolazite, naići ćete na mnoge bisere. Slobodno podignite pogled, vredi svake posete kiropraktičaru.
Fasada je uokvirena polustubovima, to jest pilonima od belog mermera koji leže na crnim granitnim pločama (doduše to crno danas naslućujemo ispod slojeva ostataka raznih plakata i obaveštenja koja stalno iznova lepe kao na oglasnu tablu). Polustubovi se završavaju višeslojnim kapitelima koji nadvisuju liniju krova, a staklenu fasadu uokviruju reljefne ženske maske. Ispod maski se nastavljaju vertikalni geometrijski ornamenti koji se spuštaju do nivoa glavnih vrata.
Horizontalni elementi koji naglašavaju i ukrašavaju fasadu su ograde i balkoni od kovanog gvožđa od kojih je svaki sa drugačijim ukrasnim elementima geometrijskih šara. Osim floralnih geometrizovanih elemenata na parapetu poslednjeg sprata, a pre polukružnih prozora potkrovlja.
Prizemlje je okićeno floralnim motivima, na donjim delovima izlga su uokvireni cvetovi sa vrežama, u oviru vrata tačno iznad ulaza je stilizovani cvet u geometrijskom ramu, u prozoru iznad vrata je ukrasna vreža od kovanog gvožđa.
Jedan od najupečatljivijh detalja na fasadi bili su labudovi na ulaznim vratima koji su osim dekoracije služili i kao kvake. Međutim, na moje zaprepašćenje, obilazeći ovu zgradu kako bih je fotografisala ustanovila sam da labudova više nema! Da li su uklonjeni kako ne bi dodatno bili devastirani (s obzirom da je od 1966. robni magazin pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda) ili su kao i mnogo toga po Beogradu netragom nestali (a svi znamo da takve stvari završe kao staro gvođže na otpadima) ne znam. Mogu samo da se nadam kako su smišljeno uklonjeni i kako se čuvaju negde dok za njih ne dođu bolji dani. Fotografija je preuzeta sa interneta (očigledno je napravljena pre uklanjanja).
Nadam se da će se uskoro naći zakupac kome će se isplatiti da radi u ovom prostoru, ali i da će se isti potruditi da dotera ovu gradsku lepoticu, svedoka nekih prohujalih vremena. Kako je Beograd grad koji je najviše puta rušen u Evropi, bilo bi važno da sačuvamo ponešto od onoga što je preteklo.