„Inspiraciju za način rada i likovna rešenja crpim iz ličnog raspoloženja i emocija sveta koji me okružuje. Teme, ideje i potreba za eksperimentisanjem sa materijalima, javljaju se i razvijaju isključivo kroz rad. Moja dela se uvek bave čovekovim unutrašnjim životom. Sve radim sa određenom emocijom koja može biti iskazana kroz jednostavan oblik posude ili komplikovaniju formu kao sto je skulptura. Moje skulpture su uvek u pokretu, teksturama ili oslikane. Težim ka stvaranju skulptura za koje se može reći ‘da imaju dušu’ što to je po mom mišljenju najveće dostignuće za jednog umetnika.“
Društvene mreže se svako malo pominju u negativnom kontekstu, optužuju se da su glavni krivci za manje druženja i ličnih in vivo kontakata. No, nije sve baš tako crno. Zahvaljujući upravo jednoj takvoj mreži imala sam prilike da saznam za maldu kermaičarku Ines Janjić. Po onome što sam na njenoj zvaničnoj stranici videla poželela sam da je upoznam i uživo vidim njenih ruku delo. Zamišljeno, sprovedeno. Jednog sivog, kišovitog i prohladnog novembarskog dana obrela sam se u zemunskom ateljeu junakinje ove priče.
Keramika je inače zahtevna tehnika sa kojom je umetnik uvek u neizvesnosti do poslednjeg momenta. Dok slikarstvo ili skulptura imaju momentalni odgovor na potez (bio zadovoljavajući ili ne) i donekle, naročito u slikarstvu, mogućnost ispravke, sa keramikom to nije slučaj. Kako sama Ines kaže: „Čar keramike je u toj neizvesnosti, u tome što nikada tačno ne znate šta će da ispadne. Dok se peče ja jedva čekam da se peć ohladi pa kad podignem poklopac oduševim se kao dete“.
Na studijama keramike na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu Ines se obrela, može se reći slučajno. Po završetku odseka za Ambalažu u Dizajnerskoj školi u Beogradu poželela je da na Primenjenoj upiše smer Gafika, kao najbliži onome što je u srednjoj školi završila. Kako u životu mnogo toga nije kako je zamišljeno već kako je suđeno tokom pripreme za prijemni otkrila je čari zemlje koja se tako reći čarolijom pretvara u nešto novo i iznenađujuće. Ljubav je rođena i danas po završetku osnovnih i master studija Ines gradi svoj svet keramike u svom ateljeu u malom, skrivenom dvorištu u zemunskoj Glavnoj ulici.
Uz topao čaj i topao osmeh ćaskamo o njenom radu, pogledu na umetnost, željama, ambicijama, pa i preprekama koje valja preskočiti.
Sprema samostalnu izložbu, izlaže u zemlji i inostranstvu, videli su njene radove i u Lisabonu, učestvuje na kolonijama, a u međuvremenu svoje znanje nesebično deli na radionicama koje u ateljeu organizuje za velike i male.
Trenutno je fokusirana na skulpture, a najviše voli da radi grupe, kompozicije srednjih dimenzija. Glavna tema je ljudski lik, tačnije poprsje. Pogled na grupu poprsja na stolu to potvrđuje.
Iako za osnov imaju figuru, ove keramičke skulpture više su apstraktne nego realističke. Svedene na liniju, sa akcentima crne ili crvene boje, skoro su monohromatske. Noseći njenu zamisao ostavljaju nam prostora da nadogradimo svoju. Koristeći likovne alate: liniju, formu i boju Ines izražava svoju emociju i ideju. Iako je apstraktni ekspresionizam vezan pre svega za slikarstvo (poznat je i kao „slikarstvo akcije“) mislim da se pojedina dela Ines Janjić (koja su ovde predstavljena) mogu tako okarakterisati. Posebno ako malo šire shvatimo objašnjenje apstraktnog ekspresionizma iz knjige „Ilustrated Dictionary of Art Terms“ Kimberly Reynolds and Richard Seddon da je „apstraktni espresionizam aspekt apstraktne umetnosti u kojoj je fizički subjekt zamenjen čisto emocionalnim ili intelektualnim“.
Poprsja su kao forma prepoznatljiva, ali sve se na tome završava, postaju platna za emociju, pokret četkicom i izražajnost same umetnice.
„Postoji beskrajna razmena između realnog i nadrealnog, između predstave i pojma, i beskonačana skala formi koje se rastvaraju u neformalnom… Postoji razlika između oblika koji imaju značenje – a to značenje može da bude vitalno, magisjko ili harmonično – i onih koji ga nemaju“ Herbert Rid, Istorija modernog slikarstva.
Oblici koje stvara Ines puni su značenja a da li su značenja magijska ili harmonična na vama je da odlučite.
Fotografije – Majda Sikošek
