beraciceclanak

SAVA ŠUMANOVIĆ

„Rat 1914 – 1918. obuhvatio je ceo globus i najavio nešto novo u istoriji… „Jučerašnji svet“ zatresao se iz temelja i promenio u svim oblastima. Dvadeseti vek kao da je svarno počeo tek tada. Tako presudni događaji nisu, razumljivo, mogli da ne utiču na umetnost. I u njoj se ispoljila uporedna težnja ka rušenju i zidanju, revoluciji i slobodi.“ – Miodrag B. Protić „Srpsko slikarstvo XX veka“.

Upravo u periodu Velikog rata veliki slikar Sava Šumanović završio je svoje školovanje na Višoj školi za umjetnost i obrt u Zagrebu. Vreme u kojem se rodio, živeo, školovao i stvarao po svemu je bilo različito, bilo je burno, revolucionarno, uzbudljivo, izazovno.

Kroz njegovo stvaralaštvo mogu se pratiti svi savremeni trendovi, od impresionizma (o kojem je slušao od svog profesora umetnosti u srednjoj školi) preko simbolizma i secesije u najranijim radovima, ekspresionizma, fovizma, analitičkog kubizma, kubizma… Šumanović svaki pravac koristi, ali ne doslovce već kroz svoju prizmu i kombinujući ono što mu u datom trenutku najviše odgovara, pre svega psihički i emotivno.

Nakon školovanja u Zagrebu odlazi u Pariz gde nova znanja stiče u ateljeu Andrea Lota – čuvenog po analitičkom kubizmu i učenju da su geometrijski oblici: lopta, kupa, valjak, osnova slikarstva.

kul-sava

Stasavajući u atmosferi s početka XX veka već prvi Šumanovićevi radovi imaju odlike savremene naklonosti ka sintezi i uprošćavanju, sa ekspresionističkom notom.

Kao i većina genijalnih stvaralaca bio je krhkog psiho-emotivnog zdravlja, plaćajući cenu svoje „umetničke duše“ osetljive na titraje koje većina nas ni ne primećuje.

Prvi boravak u Parizu prekinut je zbog bolesti, te se vraća u Zagreb  i Šid sa naučenim lekcijama kubizma koje je kombinovao sa onima otkrivenim u stvaralaštvu Pusena i Engra.

Na žalost domaća publika nije imala suviše razumevanja. Ipak mirni ritmovi sremske ravnice pomogli su mu te oporavljen odlazi po drugi put u Pariz.

Tada otkriva Vatoa i Matisa (što znači da boja i izražen crtež zauzimaju ključno mesto) i rađa svoja dva najznačajnija i verovatno najpoznatija dela:

Doručak na travi – koji kritika i publika obožavaju i hvale.

s-sumanovic-dorucak-na-travi-1927-szpb-169

Drugo delo „Pijana lađa“ nastalo je kao reakcija na istoimene stihove Artura Remboa i sliku „Splav Meduze“ slikara Teodora Žerikoa. Sliku je naslikao takoreći u delirijumu, radeći bez prestanka (koliko je to moguće) 7 dana i noći zaključan u svom ateljeu. Kada je konačno ugledala svetlo dana i prepuštena publici i kritici naišla je na različite odjeke, neki su je hvalili, drugi su je kudili. Emotivno i psihički iscrpljen nije bio u stanju da podnese negativne kritike i bolest koja je mirovala ponovo je buknula kao i sama slika. Erupcija je bila burna i slikar je po drugi put, za uvek, napustio Pariz vrativši se u mir svoje sremske ravnice.

pijanalađa

Ne bi li umirio sebe iz bure boja, emocija, uzavrelog poteza prelazi na slikarstvo poetizovaniog realizma, na pejsaž, akt, na seoski život, umirene boje i svetlost kao antitezu mraka koji ga povremeno savladava.

s-sumanovic-sid-pod-snegom-1935-szpb-177     leto-u-sidu

Ne znamo kuda bi njegovo slikarstvo dalje išlo i kako bi se razvijalo jer su ga 1942. godine, treće godine novog još većeg rata, uhapsile ustaše i sa još 150 šiđana streljali.

Njegov život se zaista može smatrati paradigmom prve polovine XX veka, sa svim usponima, promenama, neverovatnim otkrićima, dostignućima, ali i padovima, mrakovima, surovostima…

kupacice

Najveći broj sačuvanih dela Save Šumanovića nalazi se u galeriji koja nosi njegovo ime u Šidu.

Osim fotografije slike „Pijana lađa“ koju je napravila autorka Majda Sikošek, ostale su preuzete sa interneta.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Istorija umetnosti, Umetnost and tagged , , , , , , , .

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>