ma02

MUZEJ AUTOMOBILA

Priča o počecima automobilizma i vremenu u kojem su nastali

„Puni iščekivanja, pretežno muškarci i dečaci, stoje pored seoskog puta. Letnja vrućina ih pritiska. Gledaju niz put, istežući vratove najviše što mogu. Daleki slabi hujeći zvuk postaje sve čujniji. Automobil se pojavljuje na ravnom delu puta između ulica, mali i obavijen oblakom dima, rastući svake sekunde sve više. Jureći prema gledaocima, ubrazavajući sa snažnom mašinom, ričući sve glasnije, vizija koncentrisane snage.

Jedan od posmatrača, momak od reda 18 godina, priprema svoju kameru pripremajući se za snimak koji je čekao. Vozilo se približava, urlikajući, pulsirajući energijom. Samo što nije stiglo. Mladi fotograf napeto posmatra kroz svoj objektiv. Jasno može da vidi vozača i suvozača iza ogromne haube, vidi broj 6 ispisan na rezervoaru za gorivo, oseća udar buke i energije dok vozilo ubrzava prolazeći pored njega. Pritiska okidač fotoaparata upravo tog momenta. Dok se prašina sleže oko njega razmišlja o tome kakva će fotografija biti.

Kasnije u foto studiju dok razivija i gleda fotografiju koju je snimio tog 26. Juna 1912. godine na Francuskom Gran Priju (French Grand Prix), mladi fotograf je razočaran. Broj 6 je na polovini snimka, pozadina je razmazana i rastegnuta…. Zove se Anri Lartig (Henri Lartigue). Fotografija za koju je on smatrao da je promašena biće izložena 40 godina kasnije i učiniće da postane poznat, pokazujući svo uzbuđenje, energiju i brzinu koje su bile toliko važne u godinama na prelomu vekova (iz XIX u XX – prim. L.Ž) i jeseni 1914.“

Ovako svoju knjigu „Godine vrtoglavice“ započinje nemački istoričar Filip Blum sažimajući duh vremena u kratkoj priči o jednoj fotografiji.

Fotografija je preuzera sa interneta Gran Prix 1912 Jacues Henri Lartigue

Nije slučajno što je priča o automobilskim trkama i fotografiji, i jedno i drugo svoj veliki izlazak na scenu doživeli su upravo u periodu s kraja XIX i početka XX veka, u periodu koji je poznat i po secesiji i revolucji koju je ona sobom donela.

U Beogradu u jednoj od divnih ulica u samom centru grada, ulica koje još uvek uspevaju da očuvaju duh grada uprokos svemu, u Majke Jevrosime 30 nalazi se Muzej automobila. Ovaj tehnički muzej smešten je, a gde drugde, u Modernoj garaži. Prosotoru koji je izgrađen 1929. godine po projektu ruskog arhitekte Valerija Staševskog kao prva moderno opremljena i namesnski sagrađena garaža, ne samo u Beogradu već i na Balkanu.

ma01

U doba o kojem je reč u ovoj priči Moderna garaža još nije postojala, a i automobili su se tek pojavljivali u Srbji.

Uzbudljivo vreme kakvo je bilo krajem XIX i početkom XX veka donelo je razne novotarije i neverovatna naučna otkrića. Među njima bio je i prvi automobil kojeg je konstruisao Karl Benz. No, da nije bilo njegove odvažne i dalekovide supruge Berte Ringer Benz teško da bi patent gospodina Benza doživeo uspeh kakav danas ima. Patent za Motorwagen automobile bio je predstavljen svetu 1886 godine. Predstaviti i osmisliti nije jedino što je nužno da bi otkriće doživelo uspeh. Kao inžinjer Karl Benz nije mnogo razmišljao o potrebi da o njegovom patentu čuje što više ljudi i da se predstavi koliko može da bude od koristi u raznim situacijama.

Zato je njegovoj preduzimljivoj supruzi bilo jasno da ako žele da proizvod bude uspešan mora za njega da se zna. Tako je 5. Avgusta 1888. Tridesetdevetogodišnja gospođa Benz sela u auto sa sinovima Rihardom i Eugenom i krenula iz Majnhajma za Forchajm na put od 106 km, da obiđe majku i tako ušla u istoriju kao prva osoba koja je automobil vozila duže od nekoliko kilometara. Nije to putovanje proteklo glatko, bilo je tu raznih muka i prepreka, a neka od rešenja koje je Berta osmislia kasnije su usvojena i doprinela unapređenju patenta njenog muža.

U Beograd je na velika vrata 1903. godine stigao prvi automobil. Stigao je vozom, a pred zaprepašćenim i uplašenim prolaznicima fabrički instruktor, koji je sa ovim čudom tehnike stigao, provozao ga je zajedno sa njegovim ponosnim vlasnikom Božom Radulovićem i Božinim budućim šoferom Sretenom Kostićem. Tako su automobil Nesselsdorfer tip B, njegov vlasnik i budući upravljač ušli u istoriju Srbije.

Nesselsdorfer tip B koji se proizvodio 1902-1904 Foto: Dr. Killer/Wikipedia Preuzeto sa sajta Kafenisanje.rs

Nesselsdorfer tip B koji se proizvodio 1902-1904 Foto: Dr. Killer/Wikipedia
Preuzeto sa sajta Kafenisanje.rs

Po mnogo čemu je mlada država kasnila za evropskim razvijenim zemljama, kraljevstvima i carstvima, u arhitekturi se nije ohrabrila da eksperimetniše previše, držala se grčevito za neke svoje patrijarhalne tradicije, ali je novo vreme ipak stizalo u tu novu državu, potiskujući sve više ono što nije bilo u skladu sa savremenim težnjama. Doba secesije donelo je slobodu umetnicima, stvaraocima svake vrste, naučnicima, pronalazačima, slobodu pokreta, slobodu izražavanja, slobodu razmišljanja, a sa automobilom i slobodu kretanja.

Model Fort Pilot, 1903, USA. Belgrade Auto Museum

Kočije bez konja, tablica na modelu Ford Pilot iz 1903. godine

U Muzeju automobila ne nalazi se prvi automobil koji je stigao u Srbiju (njemu se gubi svaki trag nakon što je ponosni, a i rasipni, vlasnik bankrotirao), ali zato su tu tri primerka onih koji su među prvima u svetu.

Najstariji je primerak francuske proizvodnje Marot-Gardon iz 1897, koji negde više podseća na preteču budućeg motorcikla, tu su i američki Ford Pilot 1903, kao i francuski Šaron iz 1908.

Marot - Gardon, France 1897. Belgrade Auto Museum

Model Marot-Gardon, Francuska 1897.

Model Frod Pilot, 1903, USA. Belgrade Auto Museum

Model Frod Pilot iz 1903. godine, SAD

fordpilot03

fordpilot04

fordpilot05

Lako je zamisliti putovanja ovim elegantnim mašinama sa drvenim delovima. Koliki je uticaj tada vladajućeg umetničkog stila (secesije, art nuvoa, jugendstila) bio jak vidi se i na ovim ‘sokoćalima’ kako su ih beograđani nazivali dok se na njih nisu navikli i dok automobil nije postao sastavni deo gradskog života.

Model Charron, France 1908. Belgrade Auto Museum

Model Šaron, Francuska, 1908. godina. Na levoj strani se vidi Marot-Gardon

Model Šaron, Francuska 1908.

Model Šaron, Francuska 1908.

Belgrade Auto Museum, in front Model Charron 1908, France

Pogled na Muzej automobila (deo). U prvom planu Model Šaron, Francuska 1908.

saron03

saron08

Sirena u obliku zmije na Modelu Šaron iz 1908. Očigledan uticaj secesije u opremanju automobila

Sirena u obliku zmije na Modelu Šaron iz 1908. Očigledan uticaj secesije u opremanju automobila

saron10

Rezerve goriva su tada bile male

Rezerve goriva su tada bile male

saron16

Moderna garaža mala je za sve primerke koji pričaju istoriju atuomobilizma i sve one sitnice koje uz tu priču idu. Na svu sreću našlo se pravo mesto za jedno specifično pokretno mesto za točenje benzina. Boža Tvrdišić je kao simbol solidarnosti i ljudske dobrote ušao u istoriju sa svim svojim bezimenim drugovima taksistima koji su mu pomogli kada je najviše trebalo.

Boža Tvrdišić i mušterija

Boža Tvrdišić i mušterija

Pokretna točionica benzina Bože Tvrdišića

Pokretna točionica benzina Bože Tvrdišića

Strastveni vozač i ‘taksista gospodin’ imao je nesreću da oboli od raka mozga. Udruženje taksista kojem je i on pripadao skupilo je pare za operaciju u Švajcarskoj. Božin život je spašen, ali ne bez posledica – ostao je slep. Da bi svom prijatelju i već tada beogradskoj šoferskoj legendi pomogli sakupili su ponovo novac i kupili ovu pokretnu benzinsku točionicu, koju je Boža nazvao ‘Kod slepog šofera’. Tako je na današnjem Trgu Nikole Pašića poslovao Boža Tvrdišić i snabdevao sve one kojima je 1930-tih godina bilo potrebno gorivo.

bznpmp06

Šetajući kroz Muzej šetaćete korz godine, modu, stilove, sećaćete se nekih ličnih trenutaka, možda i prepoznati automobil koji ste imali vi (ili vaši roditelji), vaše komšije, prijatelji ili ste ih samo viđali na ulici i za njima tiho patili, kao što autorka teksta i dan danas tih patucka za Citroeneovom Ajkulom. Zabavno je provesti vreme u ovom prostoru i iščitavati istoriju kroz četvorotočkaše koji su nam danas toliko uobičajeni da zaboravljamo momenat kada su nastali i doba kada su ljudi prema njima bili jako nepoverljivi.

Citroen Model DS 20, Francuska 1969. godina, čuvena Ajkula

Citroen Model DS 20, Francuska 1969. godina, čuvena Ajkula

Fotografije iz Muzeja – Majda Sikošek (osim ako je drugačije navedeno)

Arhivske fotografije – izvori su navdeni uz fotografije

Radno vreme Muzeja automobila je svakim danom od 9,30 do 20 sati.

Pozdrav od autorke do sledećeg teksta. Fotografija Olga Jović

Pozdrav od autorke do sledećeg teksta.
Fotografija Olga Jović

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Muzeji i galerije, Umetnost and tagged , , , , , , , , , , , .