Pobediće onaj koji bude kulturniji, Jovan Cvijić
U centru grada, a opet nekako s puta nalazi se kuća Jovana Cvijića, danas muzej koji nosi njegovo ime. Na Kopitarevoj gradini u Jelene Ćetković broj 5 smeštena je nevelika kuća rađena baš onako kako ju je jedan od lumena naše nauke zamislio. Po nacrtima i idejama samog Jovana Cvijića izgradio ju je čuveni beogradski građevinar Sreten Stojanović 1905. godine.
Pogled na kuću iz Jelene Ćetković
Ne zna se po čemu je ova kuća-muzej važnija. Da li zato što je Cvijićeva, utemeljivača Srpskog geografskog društva, osnivača savremena jugoslovneske geografije, prvog moderno obrazovanog naučnika u Srbiji s kraja XIX i početka XX veka… Da li zato što ju je sam osmislio? Da li zato što u dvorištu njenom još uvek ponosito preko sto godina stoji Japanski bagrem koji je on lično zasadio, ili zato što je vispreni naučnik dekoraciju unutrašnjosti i izradu nameštaja poverio pioniru jugoslovenskog dizajna Dragutinu Iniostriju Medenjaku?
Pogled sa Kopitareve gradine
Cvijićeva bista ispred Japanskog bagrema
Po svemu je važna i svaki segment te važnosti zaslužuje posebnu priču, ovoga puta priču o Dragutinu Inkiostriju Medenjaku i ‘njegovom najboljem delu u Beogradu’ kako je to zabeležila tadašnja prestonička štampa.
Opet i priča o Medenjaku je intrigantna i zaslužuje poseban tekst, no od negde se mora početi i uvod napraviti, a onda redom tekstove nove pisati. I tako Karlo Luka Ferdinando Inkiostri rođen 1866. godine u Splitu, gde je njegov otac Antonio kao arhitekta došao iz Šibenika (u koji su Inkiostrijevi stigli u XV veku iz Venecije), 1905. dolazi u Srbiju, menja ime u Dragutin Inkiostri i dodaje majčino devojačko prezime Medenjak i pokušava da ustanovi srpski/jugoslovenski nacionalni dekorativni stil.
Formalnog obrazovanja nije imao (pet razreda realke i nešto slikarstva u Firenci), ali je praktično sticao od malena pomažući ocu u radu, sa crtežima i pažljivo proučavajući bogatu kućnu biblioteku. Povremeno će mu u radu u Srbiji upravo taj nedostatak formalnog obrazovanja predstavljati problem i dovoditi do ozbiljnih polemika između njega, Branka Tanazevića i Dimitrija T. Leka koji nisu propuštali priliku da naglase Inkiostrijevu nestručnost kada je arhitektura u pitanju.
Bilo kako bilo dekorativni slikar, vizionar i pasionirani istraživač balkanske folklorne umetnosti udario je temelje onome što danas nazivamo primenjenom umetnošću. Slikao je, osmišljavao, konstruisao nameštaj, lustere i puno pisao. Može se reći da je njegovo delo „Moja teorija o dekorativnoj srpskoj umetnosti i njenoj primeni“ prvo delo o primenjenoj umetnosti u Srbiji.
Njegove ideje o stavaranju savremenog nacionalnog stila poklapale su se sa idejama secesije, a i linija secesije, njena ljubav prema floralnim i geometrijskim motivima uklopile su se u Inkiostrijevu ideju.
Ovaploćenje njegove misli, ovaploćenje njegove ideje o nacionalnom stilu najbolje se vidi u Kući Jovana Cvijića.
Kaljeva peć izrađena po nacrtu Inkiostrija sa motivima balkanskih ćilima
Inkiostrijev nacionalni stil i duboko razumevanje duha Balkana Jovana Cvijića savršeno su se uklopili i izrodili jedan od najupečatljivijih enterijera. Alegorije, simbolika, motivi iz folklora Dalmacije, Makedonije, Srbije, secesija i njeni ritmovi, linije sve to su karakteristike rada Dragutina Inkiostrija Medenjaka u kući Jovana Cvijića. Ne može se ostati ravnodušan prema načinu na koji je Inkiostri iskoristio ćilime i delove narodnih nošnji koje je Cvijić donosio sa svojih putovanja za izradu nameštaja, kako je odmah na ulazu postavio orla sa geološkim čekićem na krugu/zemlji (cvijićev bistri/oštri um sa alatkom koja je simbol njegove nauke na zemlji), e da bi simbolički pokazao u čiju kuću se ulazi, našla se tu i sova sa čekićem da naglasi mudrost kućevlasnika, kako je za salon i radnu sobu pravio nameštaj divovskih proporcija, a za sobu gospođa Ljubice skoro pa minijaturan.
Ulazni hol
Ulazni hol, pogled iz predsoblja
Na vrhu orao sa geološkim čekićem na krugu
Iskreno ne može čovek ravnodušan ostati ni pred kartom ekskurzija Jovana Cvijića, koju nije napravio Inkiostri ali je upečatljiv dokaz o istranjosti i analitičnosti jednog velikog naučnika.
Karta Cvijićevih ekskurzija
Čiviluk u ulaznom holu, motivi sa ćilima na drvenoj oplati
Orginalne zidne slike u al seco tehnici očuvane su u ulaznom holu, predsoblju i Cvijićevoj radnoj sobi.
Zidna dekoracija u salonu i sobi Cvijićeve supruge Ljubice nije orginalna. Do poslednjeg renovranja završenog u martu 2017. godine u sobama su bile tapete, prilikom skidanja restauratori su primetili tragove oslikavanja, zaista samo tragove koje nije bilo moguće prepoznati, razaznati a samim tim i rekonstruisati. Tako su se odlučili da iskoriste vertikalni motiv iz radne sobe.
Detalj sa tavanice u radnoj sobi
Zid u radnoj sobi (detalj)
Detalj sa plafona radne sobe
Za vreme izvođenja unutrašnjih radova (1908) Cvijić nije bio u Srbiji tako da je nadzor nad radovima poverio Ljubi Stojanoviću ‘koga je Inkiostri vrlo poštovao, i po malo ga se pribojavao’. Posao nije tekao glatko, puno je tu pisama letelo na sve strane, kukao je Inkiostri, kukao je Stojanović, a Cvijić je pokušavao da balnsira između. Žalo se Stojanović da Inkiostri stalno menja skice, a i da je 1500 dinara koje je za taj posao dobio od Cvijića potrošio brže no što je trebalo. Pa kako drugačija da bude kada se stvara nešto u potpunosti novo, do tada ne viđeno.
Detalj plafona i luster u radnoj sobi
Radna soba (detalj)
Mogao bi se roman o Kući Jovana Cvijića napisati, ali mnim kako je za početak dovoljno pogledati po koju fotografiju, a onda se zaputiti u muzej i polagano uz priču sa vodičem uživati u ovom jedinstvenom delu i upiti atmosferu jedinstvene beogradske kuće.
Pogled iz predsoblja na desno salon, levo sobu gospođa Ljubice sa Cvijićevom bistom i sovom u reljefu iznad vrata
Salon, pogled iz radne sobe
Salon pogled iz sobe supruge Ljubice
Stolica za salon
Otoman iz radne sobe
Soba gospođe Ljubice
Literatura:
Mr Sonja Vulešević, Dragutin Inkiostri Medenjak – pionir jugoslovenskog dizajna, MPU 1998.
Memorijalni muzej Jovana Cvijića, vodič
Fotografije Majda Sikošek
Muzej Jovana Cvijića
Jelene Ćetković 5
Radno vreme: utorak, sreda, petak i subota 10-17; četvrtak 12-20; nedelja 10-14.
Cana ulaznice 200 dinara