klubctlc01

KLUB ČITALACA ‘LEPOTA ŽIVOTA’

Početkom ove godine koju ispraćamo za koji dan, u Klubu Lepota života, rodila se ideja o čitalačkoj sekciji koja bi ljubiteljima čitanja otvorila mogućnost da se međusobno druže, da razgovoraju o pročitanim knjigama, sukobljavaju mišljenja i stavove, pokreću teme za diskusiju, razmenjuju i predlažu nove naslove za čitanje. Da smo tada pitali za mišljenje nekog stručnjaka za marketing, verovatno bi naš plan da okupimo zainteresovane računajući isključivo na njihovu želju da sa nekim podele svoju ljubav prema čitanju, bio ocenjen kao potpuno utopistički i pogrešan. Srećom, pa nismo pitali.

Članice čitalačkog kluba na pred novogodišnjem sastanku. Malo kuvano vino, malo kolačići, malo Rodrigo Munjos Avia, malo Saramago...

Članice čitalačkog kluba na pred novogodišnjem sastanku. Malo kuvano vino, malo kolačići, malo Rodrigo Munjos Avia, malo Saramago…

Ako u današnjem vremenu uopšte ima smisla mnogo govoriti o stvarima kojima se ne može odrediti komercijalna vrednost, čitanje bi svakako spadalo u vrh te ne baš duge liste. Da li to znači da su takve stvari bezvredne ili, pak, bezmerno vredne, kao i uvek, zavisi od onoga ko vrednuje. Ako se za sudiju, međutim, uzme vreme, lako se može uvideti da čitanje nikada nije ni bilo široko popularna disciplina. Pa ipak, uvek je bilo i biće onih koji pišu i onih koji čitaju. Jer čitanje je jedna od retkih čovekovih aktivnosti u kojima nema mnogo mesta za laž. Čovek može lagati dok govori, može lagati čak i dok piše, ali teško može lagati dok čita.

Knjiga je knjiga, ali kolači...

Knjiga je knjiga, ali kolači… Ne može se diskutovati na prazan stomak.

Svako od nas je bar jednom u životu imao prilike da stekne poznanika ili ako ima sreće, prijatelja, sa kojom je razgovor posebna vrsta uživanja, drugačiji od svih ostalih svakodnevnih razgovora. Imati više takvih ljudi oko sebe sa kojima možemo diskutovati o novoj knjizi koju smo pročitali, podeliti svoje uvide, stave ili razmišljanja, bez opasnosti da budemo pogrešno shvaćeni ili osuđeni, zaista je svojevrsno bogatstvo koje se ne može izmeriti novcem. Ideja nam je bila da u čitalačkom klubu kreiramo atmosferu koja bi podsticala upravo takav tip dijaloga i takvu vrstu druženja među članovima.

Zamišljeno – ostvareno. Klub je okupio ( i što je još važnije, zadržao) vrlo interesantnu grupu članova sa različitim čitalačkim afinitetima, ali opet dovoljno otvorenu i osvešćenu za nova i drugačija čitalačka iskustva. Već na prvom sastanku razvila se svojevrsna hemija koja je obećavala zanimljiva naredna okupljanja.

Pričali, pričali, a onda je koordinatorka Čitalačkog kluba čitala pripovetku... Mi smo pažljivo slušali...

Pričali, pričali, a onda je koordinatorka Čitalačkog kluba čitala pripovetku… Mi smo pažljivo slušali…

Tako da danas, sa neskrivenim ponosom možemo da se pohvalimo da iza sebe imamo već osam sastanaka i isto toliko prodiskutovanih stranih i domaćih naslova. Počev od romana, preko kratkih priča, fantastike, klasike, pa do satire. Poezije se još uvek nismo doticali, ali samo je pitanje vremena.

Reklo bi se da nam je pošlo za rukom ono što naizgled ni mnogo ozbiljnijim udruženjima i organizacijama ne polazi tako lako. Burne diskusije bez teških reči, najrazličiiji stavovi izneseni u prijateljskoj atmosferi, emotivna reagovanja ruku pod ruku sa analizama i racionalizacijama, različite generacije i profesije, načini života i pogledi na svet, i sve to uokvireno fantastičnim druženjem i međusobnim uvažavanjem. Danas i ovde. Bez po muke. Samo sa malo volje i vere u to da dobre i lepe stvari lako okupljaju dobre i lepe ljude.

Vrlo pažljivo slušali i istinski uživali...

Vrlo pažljivo slušali i istinski uživali…

Da, lepota je, bez sumnje nešto što može spasiti svet. Samo je treba negovati, svaki dan, u svemu što radimo, od toga kako se ophodimo jedni prema drugima, pa do toga kako biramo način da ispunimo svoje vreme.

Lepota, i ljubav naravno, jer kako bez nje. U ovom slučaju to je ljubav prema lepoj reči, prema dobroj klopi i „lošem vinu“, prema žustrim raspravama ali, još mnogo više, prema isceljujućem smehu i prijateljskom druženju – rečju ljubav prema lepoti života.

Srećne praznike i mnogo dobrih knjiga i zanimljivih diskusija u novoj godini, želi vam naš Čitalački klub

 Tekst Jasmina Orelj Dotlić

Fotografije – Majda Sikošek

Da ne bude da niko nije fotografkinju fotografisao...

Da ne bude da niko nije fotografkinju fotografisao…

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Istorija umetnosti, Muzeji i galerije, Putovanja, Umetnost.