Caravaggio-michelangelo-merisia-da-c-face-half

KARAVAĐO

Otao je upamćen po imenu Karavađo, što je zapravo malo mesto u kome je rođen, pravo ime bilo mu je Mikelanđelo Merizi. Za razliku od svog dugovečnog imenjaka iz doba Renesanse Mikelanđelo poznatiji Karavađo nije živeo dugo ali je ostavio isto tako upečatljiv trag u umetnosti. Kako biografije govore bio je fascinantan, enigmatičan, buntovan i opasan. Slobodno se može reći da je živeo burno, brzo i da je stvorio nešto sasvim novo – više nego dovoljno za 39 godina. Nije se baš spretno nosio sa svojim uspehom pa je tako ostalo zabeleženo „posle četvoronoćnog rada šepurio bi se okolo mesec, dva sa mačem na jednoj strani i slugom koji ga je pratio, od jedne tržnice do druge, uvek speman da započne kavgu ili raspravu, te je bilo veoma neprijatno družiti se s njim“ (citat sa sajta Karavađo fondacije).

Karavađo je bio prvi veliki umetnik Baroka, stila u umetnosti koji je nasledio Manirizam. U knjizi Opšta istorija umetnosti Đine Piskel (III tom) autorka vrlo jednostavno i precizno sumira razliku u pristupu umetnosti koja nastupa sa barokom: „Strogom intelektualizmu, savršenim kompozicijama, izveštačenim pozama, spoljnoj otmenosti manirizma i prevaziđenim uzorima „italijanizma“ koji se širio u kasnom XVI veku, barok suprotstavlja razdragano obilje, dinamičnu smelost, zapanjujuću spektakularnost. Idealne vrednosti mere, ravnoteže, sređenosti svojstvene umetnosti renesanse, odbačene su; i Bernini, Boromini, Rubens, Rembrant – i pored dubokih razlika koje ih razdvajaju – postaju tumači novih vrednota pokreta, poleta, siline, razlika forme i strukture, svetlosti i boje.“

Kada posmatramo dela tzv. klasične umetnosti najčešće ih prihvatamo zdravo za gotovo, kao postulate i ono prema čemu merimo sve što je nastalo posle i što spada u novu, modernu umetnost. Malo je reći da grešimo, jer svaki stil u umetnosti je počinjao kao revolucionaran, sa nekim novim otkrićem bilo u kompoziciji, boji, perspektivi, strukturi, temi… da bi dostizao svoj vrhunac, pa ono što se zove „manirizam“ (po čemu je i period u umetnosti između renesanse i baroka i dobio ime) odnosno prazno ponavljanje uspostavljenih obrazaca, pa preterivanje da bi ga na kraju slomio i nasledio neki novi stil sa novim pogledom i novim pristupom. Što bi rekao u jednoj TV emsiji o Vinči i vinčanskoj kulturi jedan naš arheolog „oni nisu znali da su zaostali, u svoje vreme sebe su smatrali veoma naprednom kulturom“, tako i svaki novi stil i pravac u umetnosti u momentu kada je nastajo bio je moderan i revolucionaran.

Nasrtljivi realizam običnog i dramatičnog, studije ljdske psihe i emocija, dramatična upotreba svetla i tame/senke i krupni plan – odlike su stvaralaštva ovog majstora drame.

Lagano nabrajam ‘krupni plan’ jer nam je logičan, podrazumeva se, očekuje se, a zapravo ga je upravo Karavađo uveo u slikarstvo. Veriovali ili ne do njegovih slika dotični ‘krupni plan’ nije postojao. Da, da obratite pažnju na slike nastajale pre njegovih i shvatićet o čemu pričam.

"Skidanje s krsta" Rafaelo Santi

“Skidanje s krsta” Rafaelo Santi

Paleta je svedena, pozadina skoro ne prepoznatljiva, a u prvom planu uz pomoć igre svetla i senke u krupnom planu scena i učesnici. Ništa nam ne odvlači pažnju od njih i spretno dočarava dramatiku trenutka. Jednostavno zar ne? Pa to viđamo u svakom filmu. A opet prvi put viđeno tek na slikama jednog genija nezgodnog karaktera – Mikelanđela Merizija poznatijeg kao Karavađo.

"Mučenje sv. Metije" Karavađo

“Mučenje sv. Metije” Karavađo

„Posle odbacivanja uobičajenih kalupa i idealizacije istinitiog, i svesrdnog prihvatanja poetike stvarnog, koje se ogleda u njegovom revolucionarnom luminističkom izrazu – već zapaženom u delima iz mladih dana, usavršenom i prenaglašenom u najdramatičnijim delima zrelog doba – Karavađo postaje oduševljeni pobornik kontrasta svetlost-senka. Njegovom zaslugom stvari i likovi, koje približava plima neposredne svetlosti, gotovo nasilno izvučene iz predela senke, obogaćuju se plastičnom uverljivošću i novim kolorističkim gamama. Ovo umetničko shvatanje koje je prosto bilo predodređeno da postigne veliki uspeh u Italiji, i tako privlačno da su ga usvojili Rubens, Rembrant i Velaskez, podstiče stvaraoce da u tehničkom i moralnom smislu preobražavaju stvarnost.“ Opšta istorija umetnosti, Đina Piskel.

Narcissus-Caravaggio_(1594-96)_edited

Narcis

Prošetajte po sajtu Fondacije i uživajte u delima velikog majstora dramatike i kontrasta, upotrebe svetla i senke nazvane kjaroskuro. Ne zaboravite iako klasik danas nekada je bio avangarda.

Caravaggio_-_Taking_of_Christ_-_Dublin

Judin poljubac

Sve fotografije preuzete sa interneta.

Bahus

Bahus

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Istorija umetnosti, Umetnost and tagged , , , , , , , , , .

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>