coffee-660396_960_720

KAFA

Raspremajući knjige/sveske/fascikle/papire i sve ono što se može naći u jednoj sobi naiđoh na jedan lepi zeleni blok i u njemu na priču o kafi. Setna je, topla, mirisna kao i napitak o kome je reč. Nastala u novembru 2009. godine evo je gde u javnosti prvi put nastupa u novembru 2018.

I miris i ukus, što bi rekla jedna reklama. Nisam od onih što vole da piju kafu, naročito ne ono što se u Srbiji nekada zvalo turska, a sada domaća kafa, ali volim da je kuvam.

U celom našem regionu sa mnogo imena: Jugoistočna Evropa, Zapadni Balkan, Istočna Evropa… kao zaostavština Otomanske imperije kuva se, vari, gotvi kafa. Na prostorima bivše Jugoslavije znali smo je kao bosansku ili tursku. Kafa pripremljena na taj način najviše se pila u Bosni, Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori. U Sloveniji i Hrvatskoj češće se pila espreso spravljena u posebnim posudama espreso lončićima prikladnim za kućnu upotrebu.

kafa01

Do pre dve i po, tri decenije pila se iz malih šoljica koje su podsećale (bar po veličini) na fildžane, šoljice bez drške sa bakarnim omotom dovoljne da stane srk ili dva kafe. Onda se sve promenilo. Naprasno je bilo sve manje vremena za često ispijanje malih šoljica kafe, što je opet dovelo do toga da se ’tradicionalna’ kafa pije iz šoljica za čaj, a čaj iz do tada potpuno nezamislivih ogromnih šolja od skoro pa 3 decilitara.

Nije prošlo mnogo a tradicionalna kafa je iz čajnih šoljica skočila u tirdecilitarske. Možda su kafe pijači podsvesno želeli da liče na sve one likove u američkim filmovima i serijama koji se šetaju po kući/kancelariji/ulici noseći te ’lonce’ iz kojih srkću kafu, da bi na kraju pola iste bacili.

I tako novi vek, nove navike. Šolje za kafu su sve veće, a sve ređe se u kafeima, restoranima i kafanama može popiti domaća, turska ili prosto tradicionalna kafa. Ne samo to, izgleda kao da je sve češće proteruju i iz poslednjeg utočišta – svojih domova.

Iako nisam veliki ljubitelj kafe i njenog ukusa, a posebno ukusa domaće kafe, nekako mi je žao. Ni jedna druga ne miriše tako bajno dok se priprema, a onome ko je sprema ili onome ko je čeka nudi malo vremena da zastanu i uz prijatno iščekivanje od par minuta započnu neobavezni razgovor, razbiju prvu napetost (ako je ima) ili uvedu red u nabacane priče o svemu što se dogodilo u međuvremenu (od prošle kafe).

„Jeste li za kafu?“ Dobro je pitanje za uvod. U slučaju da vas je neko iznenadio svojom posetom dok uz šporet čekate da voda provri imaćete vremena da se saberete i pripremite za susret. Smućkavanje instant kafe ne pomaže, a i nije neki ritual. Kuvanje kafe jeste. Prilika je i za unošenje bolje atmosfere, skuvana kafa miriše i najavljuje uživanje, utehu, okrepljenje, šta god vam drago. Sipana u šoljice sa tacnom, poslužena na poslužavniku učiniće da se osećate mnogo bolje nego kada vam iz ruke pruže šoljetinu.

kafa04

Nekada davno, pre tih tridesetak godina, gimnazijalke su počinjale a pijenjem kafe da bi okretale šoljicu i iz šara u talogu/socu kafe čitale sudbinu. Trag prsta na dnu šoljice, kao mali pečat, nosio je mladalačke želje, a od onoga ko pečat tumači zavisilo je da li će želje zaživeti ili ne, pa makar samo u mašti.

Za takve igre izgleda niko više nema vremena. Kašičica instant kaf, šećer ili ne, mlaz vruće ili hladne vode, malo mleka ili ne – muć, muć i gotovo. Tužno… Mada retko, gotovo nikada ne pijem tu domaću kafu uživam da je kuvam; ujutru za čoveka svog života (pije samo domaću i samo ujutru), a za prijateljicu i sestru kad god im se pije.

Kafa domaća/tradicionalna/turska/bosanska može da se kuva – što je najbolji opis za način na koji je pripremaju u Makedoniji. Kašičica kafe za malu šoljicu, šećera po želji u hladnu vodu odmerenu onom šoljicom u kojoj će se poslužiti. Džezva na ringlu uz povremeno mešanje dok ne provri i gotovo. Zahteva konstantnu pažnju jer za sekund ’ode iz džezve’.

Kafa domaća/tradicionalna/turska/bosanska može se i variti – što je opis bosanskog načina. U džezvi se zagreva suva kafa, a u lončetu voda u potrebnoj količini (odnos kafe i vode je u svakoj varijanti isti). Kipuća voda se lagano prelije preko tople kafe i pusti bez mešanja da baci dva, tri ključa.

Kafa domaća/tradicionalna/turska/bosanska se može i zakuvati – što opisuje pripremu u Srbiji. U džezvi voda provri, malo se odlije u šoljicu zbog naglog rasta kada se kafa u vodu stavi, doda se kafa i promeša, vrati se na ringlu da baci ključ i izmakne. Onda se lagano dolije odlivena voda i napitak topao, mirisan i sjajan spreman je za posluživanje.

Jasno je zašto je tako zahtevno spremati domaću/tradicionalnu/tursku/bosansku kafu. Sve vreme se mora na nju motriti, iščekivati, znati pravi momenat kada se na ringlu stavlja, a kada se sa nje skida. Ne može se ostaviti pa raditi nešto u međuvremenu, a ona kada je gotova, gotova je.

Mala kafa, veliki užitak…

Naslovna fotografija je preuzeta sa interneta

Fotografije u tekstu Majda Sikošek

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Hrana, Slano, Slatko and tagged , , , , , , , , , , .