Lutajući kroz zvanični sajt BBC-jevog Istorijskog magazina naišla sam na, po meni, vrlo interesantan članak istoričarke umetnosti Dr Laure-Džejn Foli o tome šta je to na šta treba obratiti pažnju kada posmatramo jedno delo umetnosti. Prenosim ga u celini u mom prevodu, ali je dat i link za originalni članak. Ilustrovala sam članak svojim fotografijama različitih umetničkih dela.

Vodič za početnike u istoriji umetnosti

Muzejski istraživači kažu da prosečni posetilac provede svega 17 do 27 sekundi ispred umetničkog dela –tako kratko vreme, sigurno, neće otkriti mnogo o istoriji tog dela. Dakle, na šta treba da obratite pažnju dok stojite ispred umetničkog dela? U ovom tekstu Dr Laura-Džejn Foli (Laura-Jane Foley) otkriva svoje savete za vizuelnu  analizu i objašnjava zašto je posmatrač podjednako važan kao i osoba koja je delo stvorila.

„Ako drvo padne u šumi, a nema nikoga ko bi to čuo, da li je pad zaista napravio zvuk?“ Svi smo čuli za ovu filozofsku zagonetku koja nas tera da preispitujemo svoje shvatanje percepcije. Ako nismo prisutni da li se nešto i dalje dešava? U slučaju umetničkog dela, prisustvo posmatrača je vrhunac, zato što je potreban umetničkom delu više nego što može da zamisli.

U svom uticajnom delu ’Umetnost i iluzija’, prvi put objavljenom 1960, istoričar umetnosti Ernst Gombrih (Ernst Gombrich) pisao je o ’udelu posmatrača’. Gombrih je verova da posmatrač ’upotpunjava’ umetničko delo, da deo značenja umetničke tvorevine dolazi od onoga ko je posmatra. Nije bio zainteresovan za umetnika i koje su njegove namere bile; interesovalo ga je čime mi kao posmatrači  doprinosimo umetničkom delu. Ono što projektujemo na delo umetnosti zavisi od naše našeg vaspitanja i obrazovanja, iskustava koja smo imali, kako obrađujemo informacije, kako posmatramo svet. Značenje koje pripisujemo jednoj slici je filtrirano kroz sve godine života koje smo proživeli.

Istoričari i oni koje interesuje istorija su uvek radoznali da istražuju nove periode i da prošire svoje znanje o istoriji i njeno razumevanje – no u tome ih često zaustave slikovne predstave. Uprkos tome što imaju mnogo dodirnih tačaka, ’istorija umetnosti’ je uvek pomalo odvojena od ’istorije’. Dok sam studirala na Univerzitetu u Kembridžu, na primer, odsek istorije umetnosti delio je prostorije sa arhitekturom pre nego sa istorijom. Ipak mnogo je razloga zbog kojih bi istoričari trebalo da prigrle istoriju umetnosti (da je uključe u svoja istraživanja) bez straha od slikovnih predstava.

Ovaj strah, ili ambivalencija, često proističe iz zbunjenosti pred umetničkim delom, šta raditi i kako ga posmatrati – i to je potpuno razumljivo. Vizuelna pismenost se ne podstiče u školama i većina ljudi bi se uspaničila zbog ideje da treba da urade vizuelnu analizu umetničkog dela. Opet, formalna analiza – provođenje vremena ispred umetničkog dela, zagledanje slike izbliza – je jedna od osnovnih elementa istorije umetnosti. Dobra vest za sve koji žele da bolje razumeju umetnička dela je da je to i jednostavno i da ispunjava zadovoljstvom.

Petar Lubarda

Šta posmatrač treba da traži?

Vizuelna analiza počinje sa posmatranjem, stvarnim posmatranjem, slike. Muzejski analitičari kažu da prosečni posetilac provede svega 17 do 27 sekundi ispred jednog umetničkog dela. Nije ni čudo što su ljudi ubeđeni da je umetnosti teško razumeti ako tako malo vremena provedu baveći se umetničkim delom. Nisam sigurna da bih daleko odmakla u razumevanju Fracusko-Pruskog rata kada bih provela svega pola minuta slušajući predavanje na tu temu. Moramo da usporimo i da počnemo da primećujemo sve elemente jednog umetničkog dela. Pre nego požurimo da unapred razumemo kontekst i sadržaj, jednostavno bi trebalo prvo obratiti pažnju na osnovne formalne elemente slike: linija, boja, oblik i forma. Pred vama je kratki vodič da vam u tome pomogne…

Linije

Zamislimo da posmatramo sliku na platnu. Prvo, fokusirajte se na linije – posmatrajte kakve vrste tragova su napravljene na površini slike te pokušajte da ih opišete. Da li je linija debela, odvažna, ekspresivna, tačkasta itd? Kakvu emociju ili raspoloženje vam te linije i tragovi sugerišu? Da li su linije većinom horizontalne ili vertikalne i kakvi su efekti tih linija? Da li su neke linije uočljivije od drugih? Da li dominiraju slikom? Koja im je svrha? Da li su oblici na slici oivičeni? Kakav je efekat? Možete li da primetite crtež ispod ili bilo kakav trak ispod slike? Da li postoji pokušaj da se to zamaskira?

Milan Konjović, detalj

Kolorit

Sledeće, posmatrajte kolorit. Koja paleta boja je korišćena? Čiste osnovne boje? Skundarne boje? Da li su boje komplementarne? Monohromne? Hladne ili tople? Da li je korišćena široka ili skromna paleta boja? Da li bilo koja boja dominira platnom? Da li odabir boja na slici izaziva u vama bilo kakvo osećanje? Kakav je efekat upotrebljenih boja? Da li su boje smele i žive, ili blede i prigušene? Dok posmatrate formalne kvalitete, zapitajte se kakav je njihov efekat u celokupnom delu? Na primer, ako je slika u crno-belim nijansama, podseća li vas to na nešto? Možda na novine ili na stare fotografije? Da li odsustvo boje daje umetničkom delu osećaj nedostatka? Možda monohromija pomera fokus na neki drugi element slike – poput forme ili sadržaja?

Sava Šumanović ‘Pijana lađa’

Oblici i forme

Sledeći kora u vizuelnoj analizi je posmatranje oblika i forme. Da li je kompozicija geometrijska, ugaona ili slobodna? Da li su oblici neobični, jednostavni ili kompleksni? Da li se oblici i forme ponavljaju i kakav je efekat toga?  Kako su oblici postavljeni? Da li su grupisani zajedno ili su razdvojeni? Da li se preklapaju? Da li se utapaju u druge oblike i forme? Kakve su ivice oblika i formi? Da li su izraziti/jasni ili mutni? Ima li bilo kakvih reljefnih (3D) elemenata na slici? Da li je boja nanesena pastozno? Da li je neki drugi materijal osim boje dodat na platno? Kakva je perspektiva? Postoji li tačka iščezavanja? Postoji li iluzija trodimenzionalnosti na dvodimenzionalnoj površini slike?

Pit Mondrijan, Kompozicija br. II, 1929.

Ovo je vrlo kratak i sažet vodič kroz formalnu vizuelnu analizu slike – ima mnogo toga što treba posmatrati i o čemu treba diskutovati – no nadam se da će vam ovo dati osnovni uvid u vizuelnu analizu. Glavni savet je da se posmatraju i opisuju formalni elementi umetničkog dela uopšteno i detaljno, pre nego što se krene u analizu bilo kakvih spoljnih faktora. Dubinski posmatrajući jedno umetničko delo vidimo i razumemo mnogo više, što nas neizostavno dovodi do većeg užitka u posmatranju umetnosti.

Sadržaj

Kada završimo sa formalnom analizom vreme je da se krene sa sadržajem. Vrlo jednostavno, šta je to što posmatrate? Ko ili šta je predstavljeno, ako je predstavljeno? Da li su scene ili figure prepoznatljive iz istorije, religioznih priča, savremenih događanja ili pop kulture? Da li vas možda podsećaju na nešto iz vašeg života? Možete li da prepoznate međusobne odnose likova? Šta se može zaključiti po odeći koju nose, pozama u kojima su predstavljeni ili po izrazima lica? Koji objekti,  rekviziti ili mesta su predstavljeni na slici? Da li su prepoznatljivi? Da li su simbolični? Konačno koji je naziv dela? Da li pomaže da bolje razumete umetničko delo?

Kontekst

Na kraju razmatramo kontekst u kome se istorija i istorija umetnosti spajaju. Ovo je kritička analiza; momenat kada istražujemo i ocenjujemo društvene, političke, ekonomske i kulturne faktore koji su uticali na umetničko delo ili na umetnika, ili su jednostavno bili prisutni u vremenu kada je delo nastalo. Takođe, gledamo sa kojim umetničkim delima ili umetnicima je moguće uporediti delo. Ovo je trenutak kada možemo da se zapitamo: kakve su bile izvorne namere umetnika dok je stvarao to umetničko delo i gde je ono originalno bilo izloženo?

Dakle, umetnika razmatramo tek na samom kraju. Najvažnija osoba u celom procesu je posmatrač. Šta posmatrač misli kada posmatra umetničko delo? Posmatrač je centar vizuelne analize. Gombirh je bio potpuno u pravu: posmatrač je taj koji upotpunjuje umetničko delo. Da bi se dobilo što više iz umetničkog dela, moj savet je da se provodi više vremena ispred njega i da se posmatra zaista izbliza – jer vi ste jedini kritičar koji je relevantan.

Katarina Kaća Stojić, detalj

Dr Laura – Džejn Foli je bila profesor istorije umetnosti na Univerzitetu u Kembridžu, voditeljka je novog podkasta ’Moje omiljeno umetničko delo’. Svake nedelje poznati gosti govore o jednom umetničkom delu koje njima nešto znači. Podkast možete da pratite na linku  www.acast.com/myfavouriteworkofart

Fotografije umetničkih dela – Majda Sikošek

Naslovna fotografija – Petar Lubarda, Jezerski lav, 1970. Detalj