strmina

SMEDEREVSKA TVRĐAVA

Jedne prohladne junske subote (da bilo ih je mada nam to zaista zvuči neverovatno posle veoma dugog i veoma vrelog leta anno domini 2015) koosnivačica i direktorka Artis Centra, Tamara Ognjević povela malu ali odabranu grupu svojim vremeplovom do daleke 1428. godine i početka gradnje Malog i Velikog grada u Smederevu – Smederevske tvrđave despota Đurđa Brankovića.

psst

Tamara Ognjević: Psst, tajnu ću vam jednu tiho reći

Ovo je kratka priča o jedinstvenoj građevini u srpskoj srednjevekovnoj arhitekturi, vodenoj, ravničarskoj utvrdi – Smederevskoj tvrđavi.

cela sa sajta

Preuzeto sa sajta http://virtuelnimuzejdunava.rs/

Početkom XV veka despota Stefana Lazarevića nasleđuje despot Đurađ Branković, a kako su Mađari osvojili Beograd novi despot morao je pod hitno da sagradi novu prestonicu. Mesto se samo po sebi nametnulo, obližnje Smederevo. U ravnici je, na obalama Dunava i podalje od Turaka. Na ušću reke Jezave u Dunav u roku od dve godine (1428 – 1430) sagrađen je prvo Mali grad, a osnova ovog raznokrakog trougla, opasana je širokim rovom koji ne napunjen vodom čineći time ovu tvrđavu jedinstvenu u Srbiji. U naredne 23 godine zidan je tzv. Veliki grad u čijem se temenu nalazi Mali grad koji je bio dom despotov.

kanal

Preuzeto sa sajta http://virtuelnimuzejdunava.rs/

Preuzeto sa sajta http://virtuelnimuzejdunava.rs/

Od svega su sačuvane zidine, velike kule i osnova čuvene Velike sale za prijeme. Od jedino je ona imala četiri velika dvodelna prozora – bifore, korz koje i danas proviruje Dunav.

prozori

prozor

Temelj Velike svečane sale

Pogled na zidine i Veliku svečanu salu

Pogled na Veliku svečanu salu

Pogled na Veliku svečanu salu

Radove na Smederevskoj tvrđavi, vodio je brat Đurđeve žene Jerine (Irine Kantakuzen) Kantakuzen, a uzor je bio sama Carigradska tvrđava. Zidalo se brzo, a jedan od problema s kojim su se suočavali bio je i nedostatak građevinskog materijala. Kamen je dovožen iz majdana udaljenih i po više desetina kilometara, a nedostatke su dopunjavali opekama i kamenjem sa ruševina rimskih gradova poput Viminacijuma ili Ramske tvrđave.

rimskidodatak

rimskidodatak3

rimskidodatak4

rimskidodatak5

Po mnogo čemu je ova utvrda posebna, pa i po tome što jednoj od kula koje opasuju Mali grad stoji natpis u opeci koji nam govori da je grad sazidao despot Đurađ Branković i to u kom periodu. Ovakvi natpisi su se mogli videti na pojedinim vizantijskim kulama/utvrdama, ali ne i na našim prostorima ili prostorima srednjevekovne Evrope.

natpis

natpis2

Smederevska tvrđava zidana je uz puno muke i napora te je bilo samo pitanje trenutka ko i kako će biti optužen za napor i nevolju koju je takva ubrzana gradnja izazvala. Najbolji kandidat  bila je despotova žena Irina/Jerina Kantakuzin, strankinja, čvrsta i odlučna. Predanje liči na priče strave i užasa:

“Narodno predanje kazuje da je Smederevsku tvrđavu zidala Jerina, Prokleta Jerina iz narodnih pesama, inače Irina Kantakuzin, vizantijska princeza udata za Đurđa Brankovića. Legenda tvrdi da je Smederevo sazidala tako što je terala narod na kuluk, čak su i trudnice morale da nose teško kamenje, da je mladim momcima nakon provedene noći s njima odsecala glave, da je iz nje zračila nekakva demonska sila pa bi svaki put kad ustane iz trave, trava pod njom izgorela. Prema jednom mitu, Jerina se odlučila da zida Smederevo baš tu gde je sazidano zato što se guske koje bi tu sletele više odatle nisu selile, a sa mestâ koja je za gradnju birala Jerina – jesu.“ (Vreme broj 1006, april 2010).

Bilo kako bilo Smederevska tvrđava je remek delo srpske srednjevekovne arhitekture, nastradala je puno tokom vekova i ratova i zaslužuje ozbiljan rad na izučavanju, otkopavanju, istraživanju, restauriranju…

Park koji se nalazi na prostoru Velikog grada, van zidina Malog grada krije pod travom priču o svakodnevnom životu u srednjem veku i bio bi greh kada bi ostala tajna za večnost. Ko zna možda jednom…

Posetite tvrđavu i raspalite svoju maštu.

nacickano

kula

kulauzreku2

Fotografije Majda Sikošek, osim onih koje su preuzete sa sajta Virtuelni muzej Dunava (naznačeno u nazivima fotografija).

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Muzeji i galerije, Umetnost and tagged , , , , , , , , , , , .

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>