zanaslovnu

PIT MONDRIJAN – SLUČAJ KOMPOZICIJE BR. II

Izložba u Narodnom muzeju u Beogradu

„Negde početkom prve decenije XX veka izbila je jedna velika, a posve osobita težnja za slobodom. U pitaju su bila stremljenja ka izgradnji i stalnom proširivanju i obogaćivanju jednog potpuno samosvojnog dela čovekovog sveta sve novijim susretima boja, sve novijim oblicima i sve novijim odnosima boja i oblika.

Reč je bila o pravoj pobuni na području umetnosti, a rođenoj iz samih umetnosti, s neposrednim ciljevima u granicma umetnosti i s domašajima u u suštini umetničkim. Bila je usmerena protiv vladajuće estetike i ukorenjenog ukusa, protiv tradicije i navika. Poricala je sve krute obaveze i sva pravila u umetničkom stvaranju osim što nije dozvoljavala da se ide već utabanim stazama i što nije prihvatila da se u umetnička dela prenesu oblici i srazmere koje čovik vidi golim okom. Ona sama je bila ponuda novog, dubljeg i umetnički sadržajnije, donosila je proširivanje mogućnosti umetnosti, značila je oslobođenje stvaralaštva od stega.“Angažovano i lepo, Andrej Mitrović

„Tvrdeći da ‘oblici štete slikama’, Kandinski je naslikao svoje prvo apstraktno djelo. Svoj izbor obrazložio je izjavom da ‘što svjet postaje više zastrašujući (kakav je uistinu danas) umjetnost postaje apstraktnija“. Opća povjest umjetnosti, grupa autora

Početak XX veka bio je po mnogo čemu revolucionaran, a promene u umetnostima pratile su, a neki put i predvodile, društvene promene. Holandski slikar Pit Mondrijan deo je ovih revolucionarnih kretanja. Svoje školovanje započeo je na Likovnoj akademiji u Amsterdamu, a kasnije ga dopunjavao u Parizu, središtu umetničke revolucije.

Kao i većina slikara rođenih potkraj XIX veka i on je prolazio kroz naturalističko, impresionističko, fovističko, poentilističke faze da bi svođenjem i „brisanjem“ viška stvorio svoj stil – neoplasticizam. Stil kvadratnih formi u tri osnovne boje žutoj, plavoj i crvenoj oivičenih crnom linijom.

„Da bi dosegao duhovno u umetnosti, pojedinac će koristiti realnost što je manje moguće, zato što je realnost u suprotnosti sa duhovnim“, Pit Mondrijan

1929.godine naslikao je sliku pod nazivom „Kompozicija br. II“. Upravo ta slika iz kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu bila je povod za nastanak ove po mnogo čemu neobične izložbe.

Mogli bi se zapitati da li je upečatljivija izložba, ideja za istu ili činjenica da je Narodni muzej ovu sliku dobio na poklon dve godine pošto je nastala? Možda ipak to što se Kompozicija br. II našla u stalnoj postavci muzeja 1952. godine i time uvrstila Narodni muzej u Beogradu među tek nekolicinu državnih muzeja u svetu koji su u tom trenutku u svoju postavku uključili jedno apstraktno Mondrijanovo delo.

Kao da nije dovoljno to što je jedno od svetski važnih umetničkih dela u vlasništvu našeg nacionalnog muzeja, autorke ove izložbe Jelena Dergene i Simonida Ognjanović osmišljavajući ovu izložbu pošle su od intrigantne ideje koncentričnih krugova (usudila bih se da kažem) gde je centar 1 slika, a uticaji koje je ona tokom vremena imala na savremenu umetnost, umetnike i kretanja kod nas su krugovi koji se oko nje prave.

Krećući se kao po spirali od spolja ka unutra. Od ulaska prvo se upoznajemo sa kopijama i delima kojima je Kompozicija br. II poslužila kao inspiracija i onima koje su apstraktna interpretacija, da bi se u poslednjoj prostoriji na zidu naspram vrata konačno sreli sa orginalnim delom.

visenjih

 kocka1

 

Posetiocima koji svoju naklonost radije poklanjaju figurativnoj umetnosti dopašće se soba u kojoj je reinterpretirana postavka koju je svojevremeno kao svoj rad osmislio Mrđan Bajić, a koja uključuje dela iz Zbirke strane umetnosti ovog muzeja, kao što je delo Marka Šagala, Vasilija Kandinskog (pre apstrakcije), Pabla Pikasa…

Zanimljiva ideja, dobar koncept, važna umetnička dela. Puno slojeva, nivoa i uglova za posmatranje i tumačenje ove izložbe. Ono što je sigurno je da će po ko zna koji put probuditi raspravu apstrakcija vs. figuracija.

crvenitepih

Fotografija – Sofijana Stamenković

crnipravougaonici

Fotografija – Sofijana Stamenković

Na ovu izložbu došla sam sa prijateljima, odmah na ulazu kod prve kopije čuvene slike prijatelj me je pitao: „Kako bi ti objasnila apstrakciju u tri reči?“. Moj odgovor je bio: „Svođenje i intelektualni podsticaj.“

U prostoriji gde je na ovoj izložbi smešten orginal u vitrini s leve strane od vrata stoji knjiga u kojoj je strip objašnjenje: „Kako posmatrati visoku (apstraktnu) umetnost“. Kao nešto novo, nešto što koristi osnove iz prirode poput oblika, linije i boje, ali ga ne prenosti bukvalno već stvara nešto novo.

Fotografija - Sofijana Stamenković

Fotografija – Sofijana Stamenković

U apstrakciji se ne uživa zbog tumačenja prirode već zbog potpuno novog doživljaja linije, boje, oblika, atmosfere i njihovih međusobnih odnosa.

Apstrakcija pruža mogućnost da svako po svom nahođenju i raspoloženju tumači ili samo doživaljava ono što vidi, ali podstiče i misaoni proces, intrigira naš intelekt pa makar sve to bilo u ljutnji što je pred nama nešto „što bi svako dete moglo da nacrta“. Da li? Da nam se ne čini možda samo zato što deluje jednostavno dok ga posmatramo završenog tu ispred nas?

Bilo kako bilo, Kompozicija br. II i mnoge druge kompozicije Pita Mondrijana su duboko u našoj svesti i kulturi, srećemo se s njima svaki dan, kroz reklame, proizvode čija pakovanja su svoju inspiraciju našla baš u tim delima. Bilo da volite ili ne apstrakciju posetite ovu izližbu, pročitatajte tekstove koji je prate, uživaćete, možda ćete saznati nešto novo, možda ćete otkriti da apstrakcija i nije tako strašna. Priuštite sebi prijatne trenutke u Narodnom muzeju.

Fotografije Majda Sikošek i Sofijana Stamenković (potpisane fotografije)

Orginal

Orginal

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Posted in Muzeji i galerije, Umetnost and tagged , , , , , .

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>