Kako je linija progovorila ili šta sve može secesija
Pitalica: šta je to što vaspitačima i vaspitačicama predškolskih ustanova može pomoći da kod dece od treće do sedme godine razvijaju grafo-motoričke sposobnosti, podstiču logičko razmišljanje i memoriju, razvijaju opažanje, olakšaju usvajanje znanja o geometriji kroz simetriju, podstaknu razvoj govora i usvajanje novih pojmova, olakšaju upoznavanje biljnog i životinjskog sveta kao i različitih oblika, da ih zainteresuju za istraživanje svetla i plesa?
Verovali ili ne – secesija.
Dokaz za to je projekat koji su u saradnji sproveli Gradski muzej Subotice i subotička Predškolska ustanova „Naša radost“, a pre svega istoričarke umetnosti Olga K. Ninkov i Ljubica Vuković Dulić iz Muzeja i Violeta Vrcelj Odri, pedagog u Predškolskoj ustanovi.
Godinama u nazad sarađivali su Muzej i „Naša radost“ kroz zajedničke aktivnosti za roditelje i decu povodom Svetskog dana secesije (10. jun), a kasnije i povodom Međunarodnog dana porodice (15. maj).
Tako je krenulo, korak po korak da bi prošle godine započeli zajednički projekat većeg obima „Secesija i linija“. Kako bi bilo uključeno što više vaspitača/čica bio je organizovan sastanak na kojem je zainteresovanim vaspitačicama predstavljena ideja projekta, nakon čega se prijavilo njih 30-ak koje vode decu od 3 do 7 godina. Svi su mogli da se uključe i prilagode program uzrastu sa kojim rade.
Da bi nadogradnja bila dobra pre svega je važno da osnova bude čvrsta. Vaspitačice su učestvovale u kreativnim i edukativnim radionicama gde su ih istoričarke umetnosti upoznale sa secesijom kao pojmom, kao pojavom u svetu i kod nas, a pre svega naravno sa secesijom u Subotici. Šetnje gradom i kroz Muzej, uz stručnu reč zaključile su uvodni deo projekta.
Valjalo je osmisliti šta i kako raditi sa decom i kako iskoristiti secesiju i njeno nasleđe u Subotici da bi kod dece podstaklo sve ono navedeno u pitalici na početku teksta. Kreativnost je majka svega, a vaspitačice su kreativne.
Uz puno dobre volje direktora Muzeja i Predškolske ustanove obezbeđena su sredstva za prevoz, kako bi i deca, vaspitačice i roditelji iz subotičkih prigradskih naselja mogli da učestvuju ravnopravno u projektu.
Poseta Muzeju, poseta Gradskoj kući i Sinagogi, za neku decu i njihove roditelje po prvi put, gradske šetnje i obilazak secesijskih građevina – doživeti secesiju.
Doživeli su je i te kako, oživljavali su sliku u Muzeju, oponašali su zvukove sa tih slika, dodirivali su keramiku, kovano gvožđe, u Gradskoj kući sakupljajući srca razbacana posle jednog venčanja pričali su o ljubavi, o ljubavima raznim, gledajući zmiju pitali su se da li će se otrovati otrovna zmija ako sama sebe ugrize… istraživali su, saznavali, učili, otkrivali, uživali… A onda su sve preneli u vrtić, vaspitačice su osmislile na koji način će deca iz njihovih grupa iskazati sve ono što su upili tokom radionica i šetnji.
Završnica je i vrhunac ovog projekta – izložba „Kada je linija progovorila“, a da je progovorila, progovorila je. Linija, kao i secesija, nas spaja više nego što nas razdvaja i vodi nas ka zajedništvu, naročito u jednoj sredini kakva je Subotica.
Koliko su vaspitačice, deca i roditelji stekli neka nova saznanja toliko su i istoričarke umetnosti koje su im približile secesiju saznale ponešto o deci kao najmlađoj publici, o tome šta je to što deca mogu da usvoje i na kom nivou odrasli mogu da sarađuju sa tako malim korisnicima.
Ko zna, možda će se ovaj projekat nastaviti u novom pravcu i na nekom drugom području, a možda će se primiti i u nekoj drugoj sredini, nekom drugom gradu. Na mlađima svet ostaje, pa neka na pravi način upoznaju svoje kulturno nasleđe da bi ga zavoleli i prihvatili kao svoje.
Fotografije – Majda Sikošek