Pre tačno dve stotine godina rođen je Anastas Jovanović. Kada bi se istorije pisale malo drugačije, više kao istorije društva i razvoja njegova veličina zasenila bi mnoge vojskovođe, državnike i ine koji su krojili političko/vojnu istoriju.
Izrezavši uspešno nekolicinu ćiriličnih slova u slovolivnici upravo osnovane Državne štamparije 1832. godine od velikoga knjaza Miloša dobio je stipendiju da nastavi školovanje u Beču. Jasno je bilo čestitome knjazu s kim ima posla i da je želja za inovacijom, radoznalost, volja za učenjem i shvatanje trenutka prava vrednost ovog stipendiste.
U mnogo čemu je Anastas bio prvi ili među prvima, posebno međ’ Srbima. Većina na pomen njegovog imena prvo pomisli na fotografiju i litografiju, no zvezda našeg umetničko/učeno/zanatskog neba ostavio je svoj trag i postavio temelje i još ponegde.
Obeležavajući dostojno jubilej srpskog korifeja Muzej primenjene umetnosti u Beogradu, kao i uvek za svoj dan, otvorio je impresivnu i po mnogo čemu izložbu koja postavlja nove muzeološke standarde.
Uživajući u šetnji kroz ovu postavku razgovarala sam sa autorkom mr Jelenom Perać.
mr Jelena Perać, autorka izložbe ‘Anastas Jovanović, pionir primenjene umetnosti i dizajna’
Lepota života: Izložba o kroz koju šetamo predstavlja nam Anastasa Jovanovića u nekom drugom svetlu.
JELENA PERAĆ, autorka izložbe: Izložbom ‘Anastas Jovanović, pionir primenjene umetnosti i dizajna’ u Muzeju primnjene umetnosti smo rešili da predstavimo jedan manje poznati deo njegove delatnosti, ali takođe pionirski poput fotografije i litografije po kojoj je Anastas mnogo poznatiji. Delatnost koja je predmet ove izložbe je manje poznata, ali i manja po obimu, a to su nacrti za upotrebne i dekorativne predmete sakralne i profane namene, koja predstavljaju prva dizajnerska rešenja ovoga tipa vezana za našu zemlju.
U katalogu čija ste atorka, takođe, govorite o društvenim, kulturnim i umetničkim okolnostima u kojima je Anastas stvarao i koje su uticale na njegovo formiranje.
Jovanović je 20 godina proveo u Beču od 1838. do 1858. tako da se najznačajniji deo njegove delatnosti upravo vezuje za Beč. Ovi nacrti pokazuju velike sličnosti sa tim stilskim, formalnim tendencijama u pre svega austrijskom, ali i u srednjeevropskom umetničkom znatstvu toga vremena.
Mi smo pokušali da kontekstualizujemo delatnost Anastasa Jovanovića, time što smo zajedno sa njegovim nacrtima izložili predmete evropske umetničke srebrnine XIX veka iz naše kolekcije. Oni s jedne strane upućuju na te stilske, formalne uzore, a s druge strane upućuje i na identitet mogućih poručilaca koji su bili svakako iz ove sredine, a koji su se upravo ugledali na te neke evropske modele i trendove.
Period u kome Anastas Jovanović boravi i stvara u Beču je doba kada umetnici pokušavaju da postanu komercijalni, promovišu se.
Apsolutno. Anastas pored sve svoje radoznalosti, inovativnosti i svega onoga što karakteriše njegovu ličnost, je bio i izuzetno pragmatičan čovek što se vidi i na ovoj njegovoj delatnosti.
XIX vek je upravo vreme još snažnije potrebe za potpunom demokratizacijom tržišta, kada umetnici moraju da se prilagođavaju zahtevima tržišta. Da rade u skladu sa zahtevima naručilaca čiji je krug sve veći. Pored tradicionalnih poručilaca pojavljuje se veliki broj konuzumenata iz prvenstveno građanske klase koji imaju svoje zahteve i umetnici se zaista prilagođavaju tome. Pragmatičan i dalekovid Anastas je u potpunosti prilagodio okolnostima.
Tako znamo da je u Beču otovrio i radionicu koja je radila pretpostavlja se 50-tih godina XIX veka. Na osnovu nekih izvora, s obzirom da dokumenta nisu sačuvana, može se zaključiti da je to bila jedna mala, čak ne ni toliko mala, manufaktura. Zapošlajvao je dvadesetak ljudi koji su bili angažovani na različitim poslovima, a radili su po njegovim nacrtima. Doslovce tako je u svojim memoarima zapisala Anastasova ćerka Katarina, po njegovim uputstvima i nacrtima su izvodili radove. Pri tome Anastas je sarađivao sa mnogim bečkim umetničkim zanatlijama, što se takođe navodi u nekim iz izvorima.
Na sve načine je pokušavao da dopre do potencijalnih klijenata. Oglašavao se i u štampi. Imao je razvijeni marketing, što je bilo u skladu sa tadašnjim zahtevima.
I u tome je bio pionir?
Apsolutno. Tada se uticaj štampe veoma širi, što je opet povezano i sa tom komercijalizacijom umetnosti, tako da je Anastas zaista delovao u duhu svog vremena.
Vidljiva želja za saznanjem i učenjem se negde uklapa u vreme XIX veka?
Svakako u XIX veku su prilike za tako nešto bile mnogo veće nego u ranijim periodima. Štampa cirkuliše, načini putovanja su jednostavniji, dostupniji. Imali su prilike da vide mnogo toga. Anastas Jovanović je bio na izvorištu nekih umetničkih strujanja.
Anastas je imao i uticajne mecene. U svojoj autobiografiji je ostavio zapisano kako je sa knezom Mihajlom putovao po teritorijama današnje Češke, Nemačke, Austrije. Njegovo interesovanje je bilo toliko veliko da je na primer 1855. posetio drugu Svetsku izložu u Parizu. Što je neuobičajeno da jedan umetnik iz ove sredine pokazuje baš toliko interesovanje, posebno za nekom vrstom industrijske umetnosti.
Odakle ovi crteži u Muzeju primenjene umetnosti?
Nacrti su dospeli negde krajem 60-tih godina prošlog veka. Muzej ih je otkupio od ineženjera Save Veličkovića koji je bio imenovani naslednik Anastasove ćerke Katarine Jovanović. Katarina je Anastasovu zaostavštinu pre svega očuvala, što je njena najveća zasluga, do sredine XX veka. Zatim ju je predala inženjeru Savi Veličkoviću koji je prosledio, na različite načine, kao poklon ili kroz otkup muzejima uglavnom u Beogradu. Tako da se najveći deo njegove kolekcije čuva u Muzeju grada Beograda, a ovaj deo zaostavštine je dospeo u Muzej primenjene umetnosti i jedan deo u Galeriju Matice srpske pošto se deo nacrta tamo i čuva.
Možemo slobodno reći da je Anastas Jovanović bio pionir u nastanku primenjene umetnosti i dizajna kod nas?
Svakako. Anastas je delovao u duhu svog vremena. Njegov najveći značaj je u tome što je prepoznao pravac kojim će se umetnost kretati i njegovu potrebu za proširenjem tradicionalnog polja umetnosti i njene funkcije.
Postavka ove izložbe koju je osmislila Bojana Đurović, na talasu je znatiželjnog, inovativnog i pionirskog duha Anastasa Jovanovića. Drugi vek od rođenja ovog, u mnogo čemu prvog, stvaraoca dostojno je obeležen u Muzeju primnjene umetnosti u Beogradu. Jedna je od onih izložbi koje se ne propuštaju, a ako se obilazi u doba kada je napolju već mrak efekat i utisak su još upečatljiviji.
Izložba traje do 31. januara 2018. godine, a radno vreme Muzeja primenjene umetnosti je od utorka do subote od 11 – 19 sati.
Fotografije Majda Sikošek