SPOMEN ZBIRKA DRAGIŠA BRAŠOVAN

Muzej primenjene umetnosti u Beogradu ugostio je izložbu iz Galerije Matice srpske. Nesvakidašnju izložbu, izložbu koja nas upoznaje sa privatnom stranom velikog arhitekte Dragiše Brašovana. Supruga Viktorija Brašovan i poćerka Olga Kovačev želele su da sve ono što je činilo dušu stana u Strahinjića bana u kojem je od 1941. do svoje smrti 1965. godine […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

SALON OTO BIHALJI MERINA

Decembarska tmurna nedelja, po ko zna koji put listam knjigu koja je od studentskih dana uz mene „Jedinstvo sveta u viziji umetnosti“ Ota Bihalji Merina. Čitam poneku rečenicu, onako na preskok i ne mogu a da se ne zapitam da li su intelektualci renesanso širokih shvatanja, interesovanja, znanja, intelektualci kozeri, intelektualci majstori reči i dijaloga, […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

FONDACIJA ANTONIA TAPIASA

Zgrada izdavačke kuće Montane i Simon (Montaner & Simon) u Barseloni, delo arhitekte Luisa Domeneka i Montanea (Lluís Domènech i Montaner), među prvima je svetu predstavila začetke katalonskog modernizma. Danas je dom (Antoni Tàpies Foundation), osnovao je sam umetnik 1984. godine kao mesto za proučavanje moderne i savremene umetnosti. Fondacija priređuje izložbe, organizuje predavanja i simpozijume, […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

KUĆA AMALJE

Procvat Barselone i kuća Amalje Paseg de Gracija (Passeig de Gracia) jedna je od centralnih ulica Barselone i  obiluje jedinstvenim građevinama i istorijskim kućama, od koji su neke danas muzeji. Kuća Amalje (Casa Amatller) jedan je od tih muzeja. Period od druge polovine 19. i početka 20. veka je vreme procvata i urbanističkog definisanja Barselone, […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

MUSEU DEL MODERNISME DE BARCERLONA

Prednosti Kongresa Učešće na IV coupDefouet međunarodnom kongresu o secesiji (IV coupDefouet International Congress on Art Nouveau) u Barseloni uključuje i mogućnost obilaska muzeja, istorijskih kuća, fondacija, prostornih celina iz perioda secesije. Jedinstvene prilike da se dublje upozna katalonski modernizam (naziv za secesiju u Kataloniji) i produkti ovog dinamičnog, ekstravagantnog i originalnog umetničkog pokreta. Museu […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

SVETSKI DAN SECESIJE 2023.

KOPITAREVA GRADINA: NOVO DOBA – NOVE STAMBENE ČETVRTI Šetnja povodom Svetskog dana secesije 10. juna 2023. počinje okupljanjem u 11 sati ispred kuće u Knez Miletinoj 28 i traje oko sat i po vremena. Broj učesnika je ograničen, obavezne prijave na majdasikosek@hotmail.com Ovogodišnju gradsku šetnju povodom 10. juna Svetskog dana secesije Muzej grada Beograda i Klub Lepota […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

KRISTAL I PRISUTNOST

Ili kako je kristal postao deo naših života Godinu 2022. Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je bila za godinu stakla (IYOG22). Tim povodom mnogi muzeji u Srbiji su, tokom prošle godine, organizovali izložbe ili specifične programe posvećene staklu. Suzana Antić, viša kustoskinja i etnološkinja Narodnog muzeja u Zaječaru, u decembru 2022, osmislila je i postavila […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

NA STAKLENOM PUTU

Put, vizija i modernost Naziv studijske izložbe u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu „Na staklenom putu“ simboličan je na mnogo nivoa: opisuje izložbu, opisuje put mlade srpske države od polovine 19. do polovine 20. veka, opisuje rađanje nove građanske klase… opisuje mnogo toga i podseća koliko je sve na tom putu krhko. O izložbi i […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

PLANOVI ENTERIJERA NOVOG DVORA IZ 1912.

Ne događa se često da zanimljiv i važan istorijski dokument iz privatnih ruku stigne u muzej (gde mu je i mesto), posebno ne ako nije u pitanju poklon već nadmetanje na aukciji. U maju 2019. godine na sajtu gradnja.rs naišla sam na tekst o tome kako je antikvarnica u nemačkom gradu Tibinegnu izložila na prodaju […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

NIKOLA DOBROVIĆ

„Dobrović je bio pravi čovek, na pravom mestu, ali ne i u pravo vreme. On je bio toliko ispred i iznad svog vremena, da se divergencija nikako nije mogla usaglasiti. Niti je Dobrović mogao da degradira samoga sebe „prilagođavajući“ se vremenu, niti je vreme moglo da podnese „nasilje“ zahteva visokih standarda.“[1] Nikola Dobrović, Pod zastavama […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •